Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
U svakodnevici u kojoj se odluke donose brzo, a brak često postaje više društvena stavka nego zavet, mnogi kasno shvate da su potpisali nešto što nisu do kraja razumeli. Statistike o razvodima, umor u porodicama, tiha razočaranja koja se ne vide na fotografijama sa svadbi - sve to govori da problem nije u formi, nego u temelju. Odgovor na to, jednostavan i istovremeno težak, nudi jedna kratka, ali precizna pouka monahinje Atanasije (Rašić) iz manastira Rukumija.
- Nije cilj našeg života da se mi, eto, razmnožimo na zemlji… Smisao našeg postojanja jeste da prođemo iskustvo jednog života i spasemo svoju dušu… da se upodobimo Zakonima Gospoda Isusa Hrista i da tako završimo svoj život. I naš život se ovde ne završava, u tome je stvar. Kad bi se ovde završavao, rekla bih vam – živi po principu: daj šta daš. Moje mišljenje je da ljudi ne treba da ulaze u bilo kakve brakove, kako danas čine po svaku cenu, ako nemaju emotivnu i duhovnu srodnost, jer bez toga oni kasnije ne mogu da prevaziđu ni jedno iskušenje koje ih kasnije zadesi - rekla je monahinja Atanasija i jednom od svojih javnih nastupa.
U ovih nekoliko rečenica sabrano je više životne istine nego u čitavim priručnicima o „uspešnim vezama“. Pravoslavno shvatanje čoveka ne počinje od komfora, navike ili društvenog pritiska, već od cilja - spasenja. Brak, u tom pogledu, nije zaklon od samoće niti ugovor o zajedničkom trošenju vremena, već put na kome dvoje ljudi treba da pomažu jedno drugom da ne izgube orijentir. Zato monahinja ne govori protiv braka, već protiv nepromišljenosti: protiv ulaska u zajednicu bez stvarne unutrašnje bliskosti, bez zajedničkog pogleda ka istom smislu.
Pravoslavlje ne obećava život bez iskušenja - naprotiv, uči da su ona neizbežna. Ali upravo tu se vidi razlika između veze zasnovane na prolaznoj potrebi i zajednice koja ima dublji koren. Kada postoji emotivna i duhovna srodnost, iskušenja ne nestaju, ali prestaju da budu zid i postaju ispit koji se može položiti zajedno. Bez toga, i najmanja pukotina vremenom se pretvara u provaliju.
Pouka monahinje Atanasije, izgovorena mirno i bez patetike, podseća na ono što se često zaboravlja: da se život ne meri samo onim što se vidi danas, niti se brak sklapa samo za ovaj vek. Ako se čovek odlučuje za zajednicu, onda to ne bi trebalo da bude bekstvo od samoće, već svesni korak ka putu na kome se, rame uz rame, ne čuva samo zajednički dom — nego i sopstvena duša.
Veliki duhovnik sa Svete gore objašnjava zašto se u braku često susretnu karakteri koji na prvi pogled ne idu zajedno i kako se upravo u tim odnosima krije put ka duhovnoj zrelosti.
Tradicionalna slika porodice, u kojoj je muškarac bio primarni zaštitnik i hranitelj, dok je žena bila čuvar doma, danas ustupa mesto novim obrascima funkcionisanja.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Profesor islamske veronauke objašnjava zašto ljudi traže pomoć kroz rukju i upozorava na lažne iscelitelje koji zarađuju na tuđoj muci i šire strah od sihira.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
U Kizboriju kod Melburna osvećen je hram koji su srpski vernici podigli 1994. godine.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Upravo mešanje roditelja u brak često postaje izvor nesporazuma.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Utehu nećemo naći ni u čemu zemaljskom već samo u Bogu, poručila je mati današnjim ženama.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Od jaja, griza i jogurta pravi se izdašna poslastica koja se preliva slatkim sirupom od limuna, a ovaj recept mogu da pripreme i oni koji nemaju mnogo iskustva u kuhinji.
Prikaz Hrista sa prekrštenim stopalima, ističe, prikovanim za svako stopalo jednim ekserom, prvi put se pojavio na Zapadu kao inovacija u drugoj polovini 13. veka.
U besedi za nedelju 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na grehe, odricanje od vere i mržnju prema bližnjima, koji mogu imati dalekosežne posledice.
Poznat po izuzetnoj duhovnoj snazi i istrajnosti, ovaj svetitelj ostao je upamćen i po borbi protiv jeresi, naročito origenizma.
Pred Bogom ne moramo da prikrivamo svoje slabosti niti da tražimo savršene reči kojima bismo opisali ono što osećamo.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Haritona Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Filipa. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana XXIII, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, početak novog meseca, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Jedan od najvećih svetitelja objasnio je zašto određeni postupak prema bližnjem može da ugrozi sve čemu pravoslavni hrišćanin teži na svom duhovnom putu i upozorio na grešku koju mnogi teško prepoznaju kod sebe.
Pred sudijom je jasno posvedočio da su idolopoklonički bogovi zapravo demoni i ispovedio veru u jedinoga živoga Boga, tvorca svega i Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
