Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Ko će stati uz dete na krštenju ili uz mladence pred oltarom, pitanje je koje mnoge danas zatekne nespremne. Između prijateljstava iz detinjstva, novih bliskosti i nepisanih pravila, izbor kuma često preraste u dilemu koja nosi i emotivnu i duhovnu težinu. Da li izabrati starog druga iz škole ili prijateljicu kojoj smo već kumovali? I da li se staro kumstvo mora „uzvraćati“?
Upravo na ta pitanja odgovara sveštenik Milan Ristivojčević, ukazujući da odluka ne sme biti vođena trenutnim osećajem ili društvenim pritiskom, već razumevanjem dubine kumstva kao duhovnog odnosa.
- Kumstvo, takođe, spada u srodstvo, samo ono nije krvno nego je duhovno, tako da kažemo da je onaj koji bude svedok na krštenju duhovni roditelj onome ko se krštava. Na samoj Svetoj tajni krštenja on jamči za veru svoga kumčeta i taj odnos bi trebalo da postoji i u razlici godina. Biti kum je čast, ali i obaveza. Traži nadzor nad razvijanjem duhovnog i telesnog života svojih kumčića. Duhovno srodstvo se prenosi sa kolena na koleno. Ukoliko dođe do nužne promene kumstva, sa tim treba da se složi stari kum - ističe otac Milan.
crkvaub.rs
Protoprezviter Milan Ristivojčević
- Na venčanju postoje dva svedoka (kuma), njihova uloga je nešto manja nego na krštenju i nisu oba istog ranga, tj. jedan je kum, a drugi je stari svat. Ovaj drugi (stari svat) može biti i krvno vezan sa mladencima, recimo ujak, dok glavni kum ne sme biti ni u kakvom srodstvu sa mladencima. Kako se kumstvom postaje duhovni roditelj, onda je nemoguće da taj roditelj sada postane duhovno dete, tj. mora da se zna ko je kome kum, tzv. ukršteno kumstvo ne treba nikada praviti. Dakle, držite se starog kumstva. Srodnici ne smeju biti kumovi. Kumovi na krštenju treba da budu stariji od svojih kumčića. Ne može se kumstvo uzvraćati - zaključuje protoprezviter Milan Ristivojčević, prenosi portal crkvaub.rs.
Dakle, jasno je da kumstvo nije stvar izbora po simpatiji ili dugovanja, već odnos koji ima svoje mesto u poretku vere. U pravoslavnom razumevanju, kum nije samo svedok jednog dana, već saputnik kroz čitav život – neko ko preuzima odgovornost pred Bogom. Zato se pravi izbor kuma ne meri bliskošću trenutka, već trajnošću duhovne veze koja ne traži uzvraćanje, već vernost.
U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U besedi za petak 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zbog čega čovekov unutrašnji rast zavisi od onoga čime ispunjava svoje srce i kakvu ulogu u tome ima Hristos.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
