Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Ko će stati uz dete na krštenju ili uz mladence pred oltarom, pitanje je koje mnoge danas zatekne nespremne. Između prijateljstava iz detinjstva, novih bliskosti i nepisanih pravila, izbor kuma često preraste u dilemu koja nosi i emotivnu i duhovnu težinu. Da li izabrati starog druga iz škole ili prijateljicu kojoj smo već kumovali? I da li se staro kumstvo mora „uzvraćati“?
Upravo na ta pitanja odgovara sveštenik Milan Ristivojčević, ukazujući da odluka ne sme biti vođena trenutnim osećajem ili društvenim pritiskom, već razumevanjem dubine kumstva kao duhovnog odnosa.
- Kumstvo, takođe, spada u srodstvo, samo ono nije krvno nego je duhovno, tako da kažemo da je onaj koji bude svedok na krštenju duhovni roditelj onome ko se krštava. Na samoj Svetoj tajni krštenja on jamči za veru svoga kumčeta i taj odnos bi trebalo da postoji i u razlici godina. Biti kum je čast, ali i obaveza. Traži nadzor nad razvijanjem duhovnog i telesnog života svojih kumčića. Duhovno srodstvo se prenosi sa kolena na koleno. Ukoliko dođe do nužne promene kumstva, sa tim treba da se složi stari kum - ističe otac Milan.
crkvaub.rs
Protoprezviter Milan Ristivojčević
- Na venčanju postoje dva svedoka (kuma), njihova uloga je nešto manja nego na krštenju i nisu oba istog ranga, tj. jedan je kum, a drugi je stari svat. Ovaj drugi (stari svat) može biti i krvno vezan sa mladencima, recimo ujak, dok glavni kum ne sme biti ni u kakvom srodstvu sa mladencima. Kako se kumstvom postaje duhovni roditelj, onda je nemoguće da taj roditelj sada postane duhovno dete, tj. mora da se zna ko je kome kum, tzv. ukršteno kumstvo ne treba nikada praviti. Dakle, držite se starog kumstva. Srodnici ne smeju biti kumovi. Kumovi na krštenju treba da budu stariji od svojih kumčića. Ne može se kumstvo uzvraćati - zaključuje protoprezviter Milan Ristivojčević, prenosi portal crkvaub.rs.
Dakle, jasno je da kumstvo nije stvar izbora po simpatiji ili dugovanja, već odnos koji ima svoje mesto u poretku vere. U pravoslavnom razumevanju, kum nije samo svedok jednog dana, već saputnik kroz čitav život – neko ko preuzima odgovornost pred Bogom. Zato se pravi izbor kuma ne meri bliskošću trenutka, već trajnošću duhovne veze koja ne traži uzvraćanje, već vernost.
U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Benedikta Nursijskog po starom i Svetu Matronu Solunsku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Ruperta, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Nakon glasina o ukidanju bogosluženja i optužbi koje su se sa mreža prelile na teren, jerej iz Loznice objašnjava kako je nastala zabuna i zašto vernici, po crkvenom poretku, ne traže rešenja na ulici.
