Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
Uoči Vaskrsa, pravoslavni domovi u radosti dočekuju parohijskog sveštenika. Njegov dolazak u kuću nosi miris tamjana, blagi zvuk kadionice i svetlost male sveće koja treperi pored činije sa vodom. Deca, stari i odrasli stoje uzbuđeni, radoznali i ponekad pomalo zbunjeni ritualom koji se vekovima ponavlja – osvećivanjem vode za Vaskrs.
Ipak, kada bi nekoga pitali zašto se voda osvećuje baš za ovaj praznik, mnogi bi ćutali. Poznata je scena: kuća je spremna, sve je na svom mestu, ali odgovora na pitanje o suštini ovog običaja ima samo nekoliko. A u tome leži posebna pouka, pravoslavlje ne traži samo formalno prisustvo, već i razumevanje smisla svetih činova.
- Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred Vaskrs sveštenik osvećuje vodu u domovima svojih parohijana. Za osvećenje vodice treba pripremiti sledeće: jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu, briket, tamjan i spisak ukućana u kući - navodi se na portalu Eparhije šumadijske.
Ova priprema nije samo forma. Svaki predmet ima svoj simbolični značaj: voda čisti, bosiljak osvećuje, sveća donosi svetlost, a kadionica sa tamjanom priziva Božiju prisutnost. Osvećenje nije puka formalnost, već čin kojim se u kuću unosi duh blagodati i zaštite.
Voda u sebi nosi dublje značenje, ističe eparhija: prirodna voda čisti spolja, ali ne može da dotakne savest čoveka.
- Voda je materija kojom se sve čisti, a koja ne potrebuje nikakvog čišćenja. Otuda u našem narodu poslovica: da voda sve opere, osim crna obraza. Crn obraz je prljava i nečista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rđavim delima. Ali, čovek ima potrebu da opere i taj crni obraz. Upravo tome služi osvećena voda, pošto prirodna voda ne može to učiniti - pojašnjavaju iz Eparhije šumadijske
Kroz osvećenje, voda dobija moć koju sama po sebi nema. Priziva se blagodat Svetog Duha, a njen uticaj proteže se na dušu i telo, na zdravlje ukućana i na zaštitu doma od vidljivih i nevidljivih neprijatelja. To nije samo simbol; veruje se da osvećena voda zaista leči, štiti i donosi mir u dom.
- Voda koja se osveti pred Vaskrs koristi se tako što svako od ukućana može malo da popije od te vode. Od ostatka vode, na Veliki petak, farbaju se jaja. Ako vode još ostane, ona se može iskoristiti za hranu koja se sprema za Vaskršnji ručak - dodaje Eparhija šumadijska.
Upravo u ovim jednostavnim, gotovo svakodnevnim radnjama pravoslavni domovi pronalaze smisao Vaskrsa. Svaka kap osvećene vode povezuje tradiciju sa verom, a ritual koji je nekada možda delovao običnim običajem otkriva svoju punu duhovnu težinu. Za ukućane, dolazak sveštenika postaje trenutak radosti i prisećanja na vrednosti koje vode kroz život, čisteći i spolja i iznutra.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog velikomučenika Nikitu po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Haritona Ispovednika. Katolička crkva obeležava Svetog Vjenceslava i Svetog Lovrenca Ruiza. Jevreji obeležavaju treći dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Presveta Bogorodica mu se, prema predanju, javila i utešila ga, a nakon stradanja njegovo telo ostalo je nepovređeno u vatri.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U pojedinim delovima srpskog naroda, običaji su posebno živopisni i vezani za čitav vaskršnji period.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
