Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
Uoči Vaskrsa, pravoslavni domovi u radosti dočekuju parohijskog sveštenika. Njegov dolazak u kuću nosi miris tamjana, blagi zvuk kadionice i svetlost male sveće koja treperi pored činije sa vodom. Deca, stari i odrasli stoje uzbuđeni, radoznali i ponekad pomalo zbunjeni ritualom koji se vekovima ponavlja – osvećivanjem vode za Vaskrs.
Ipak, kada bi nekoga pitali zašto se voda osvećuje baš za ovaj praznik, mnogi bi ćutali. Poznata je scena: kuća je spremna, sve je na svom mestu, ali odgovora na pitanje o suštini ovog običaja ima samo nekoliko. A u tome leži posebna pouka, pravoslavlje ne traži samo formalno prisustvo, već i razumevanje smisla svetih činova.
- Po drevnoj i ustaljenoj praksi naše crkve, u vreme pred Vaskrs sveštenik osvećuje vodu u domovima svojih parohijana. Za osvećenje vodice treba pripremiti sledeće: jednu posudu sa vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu, briket, tamjan i spisak ukućana u kući - navodi se na portalu Eparhije šumadijske.
Ova priprema nije samo forma. Svaki predmet ima svoj simbolični značaj: voda čisti, bosiljak osvećuje, sveća donosi svetlost, a kadionica sa tamjanom priziva Božiju prisutnost. Osvećenje nije puka formalnost, već čin kojim se u kuću unosi duh blagodati i zaštite.
Voda u sebi nosi dublje značenje, ističe eparhija: prirodna voda čisti spolja, ali ne može da dotakne savest čoveka.
- Voda je materija kojom se sve čisti, a koja ne potrebuje nikakvog čišćenja. Otuda u našem narodu poslovica: da voda sve opere, osim crna obraza. Crn obraz je prljava i nečista savest, koja se zaprljala raznim gresima i rđavim delima. Ali, čovek ima potrebu da opere i taj crni obraz. Upravo tome služi osvećena voda, pošto prirodna voda ne može to učiniti - pojašnjavaju iz Eparhije šumadijske
Kroz osvećenje, voda dobija moć koju sama po sebi nema. Priziva se blagodat Svetog Duha, a njen uticaj proteže se na dušu i telo, na zdravlje ukućana i na zaštitu doma od vidljivih i nevidljivih neprijatelja. To nije samo simbol; veruje se da osvećena voda zaista leči, štiti i donosi mir u dom.
- Voda koja se osveti pred Vaskrs koristi se tako što svako od ukućana može malo da popije od te vode. Od ostatka vode, na Veliki petak, farbaju se jaja. Ako vode još ostane, ona se može iskoristiti za hranu koja se sprema za Vaskršnji ručak - dodaje Eparhija šumadijska.
Upravo u ovim jednostavnim, gotovo svakodnevnim radnjama pravoslavni domovi pronalaze smisao Vaskrsa. Svaka kap osvećene vode povezuje tradiciju sa verom, a ritual koji je nekada možda delovao običnim običajem otkriva svoju punu duhovnu težinu. Za ukućane, dolazak sveštenika postaje trenutak radosti i prisećanja na vrednosti koje vode kroz život, čisteći i spolja i iznutra.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
Dok pravoslavci iščekuju silazak Blagodatnog ognja, pažnju dodatno privlače svedočanstva o njegovoj neobičnoj prirodi i strah da bi tok drevnog obreda mogao biti narušen.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Rođen je 315. godine u Jerusalimu u vreme Konstantina Velikog, gde se zamonašio i kasnije postao patrijarh 350. godine.
Jedna činija, buket bosiljka i svetlost sveće – jednostavne stvari otkrivaju duboku duhovnu snagu koju donosi vaskršnja vodica.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Peta sedmica posta, Gluva nedelja, donosi tišinu i pokajanje, pripremajući vernike za Strasnu sedmicu i Vaskrs.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
Kroz tumačenje jevanđelske priče o cariniku i fariseju, sveštenik Sabornog hrama u Baru pozvao je verni narod da se pripremi za uzdržanje u srcu, a ne samo u spoljašnjim oblicima.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Svakodnevni nemir i neispunjene želje često nas zbunjuju, ali pouka blaženopočivšeg patrijarha govori kako čekanje može biti put ka većim blagoslovima.
Dok mnogi tragaju za savršenim bojama i modernim tehnikama, iz svetinje pored Golupca stiže podsećanje na način koji donosi i ukus i dugotrajnost, ali i pouku šta zapravo znači sačuvati tradiciju.
Ono što tokom godine može ostati neprimećeno, u danima posta postaje vidljivo i bolno jasno.
Crkva je dodelila titulu bogoslov samo trojici ličnosti: Jovanu - Hristovom apostolu, Grigoriju - borcu za pravoslavno ispovedanje Svete Trojice, i Simeonu - pesniku Božje ljubavi.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
Narodni običaji su bogati, ali protojerej Aleksandar Šmeman objašnjava da suština vere nije u pravilima, već u onome što se menja u čoveku iznutra.
Jednostavan recept za obogaćen krompir aromama začinskog bilja koji dokazuje da post na vodi ne znači odricanje od ukusa.
