U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati.
Paljenje sveća na grobovima naših bližnjih deo je vekovne tradicije koja nosi duboku duhovnu, simboličnu i emotivnu težinu. Taj čin nije samo izraz sećanja – on je i molitva, i svetlost, i tihi dijalog između živih i onih koji su prešli u večnost.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati. Kada je zapalimo na grobu, time prizivamo molitvenu toplinu, izražavamo nadu u vaskrsenje i pokazujemo poštovanje prema duši preminulog. Plamen sveće, kao i sama molitva, ide ka nebu – i veruje se da upokojeni osećaju tu svetlost duhovno, kao što mi osećamo ljubav i misli koje ne vidimo, ali znamo da postoje.
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Paljenje sveća na grobovima
Sve češće se postavlja pitanje: da li je u redu zapaliti sveću na tuđem grobu – ali za nečiju drugu dušu? Neki ovo čine iz potrebe, kad ne mogu do groba svojih bližnjih, neki nažalost iz nekih razloga grob i nemaju ili ne zna se ni gde počivaju.
Neki smatraju da ovo nema smislila, veruju da svaka sveća treba da ima "adresu“, da se ne pali olako, bez poštovanja prema mestu na kojem gori.
Kakav je stav SPC prema ovom pitanju, jednom prilikom je za sajt "Svetosavlje" odgovorio otac Milan.
- Jedino što možemo učiniti za one koji su se preselili iz ovog u onaj večni život jeste molitva odnosno pominjanje na Svetoj liturgiji , milostinja i beskrvna žrtva u vidu prisluživanja sveća. Tamo gde nemamo grobove naših upokojenih, treba da ih se setimo u Svetom hramu, a možemo i da prislužimo sveću na grobovima drugih, jer je i groblje mesto svetih. Dali upokojeni vide svetlost sveća i nije baš od velikog značaja, koliko je značajno da osete radosti vaše iskrene molitve i beskrvne žrtve - objasnio je otac Milan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Od mladog velikaša na dvoru cara Dušana do kosovskog mučenika i svetitelja, život kneza Lazara ostao je svedočanstvo o borbi za jedinstvo države, obnovi Crkve i zavetu koji vekovima živi u srpskom predanju.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
U razgovoru povodom Vidovdana, arhijerejski namesnik podgoričko-kolašinski govori o hristolikoj žrtvi kosovskih junaka, zavetu koji je oblikovao Crnu Goru i odgovornosti vernika prema drugima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za nedelju 4. sedmice po Duhovima donosi snažno upozorenje da čoveka ne određuje ono što ima, već način na koji gleda i postupa prema onima kojima je život dao manje.
Probajte oslić u majonezu po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu za zaštitu od đavola i pouku Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
