U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati.
Paljenje sveća na grobovima naših bližnjih deo je vekovne tradicije koja nosi duboku duhovnu, simboličnu i emotivnu težinu. Taj čin nije samo izraz sećanja – on je i molitva, i svetlost, i tihi dijalog između živih i onih koji su prešli u večnost.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati. Kada je zapalimo na grobu, time prizivamo molitvenu toplinu, izražavamo nadu u vaskrsenje i pokazujemo poštovanje prema duši preminulog. Plamen sveće, kao i sama molitva, ide ka nebu – i veruje se da upokojeni osećaju tu svetlost duhovno, kao što mi osećamo ljubav i misli koje ne vidimo, ali znamo da postoje.
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Paljenje sveća na grobovima
Sve češće se postavlja pitanje: da li je u redu zapaliti sveću na tuđem grobu – ali za nečiju drugu dušu? Neki ovo čine iz potrebe, kad ne mogu do groba svojih bližnjih, neki nažalost iz nekih razloga grob i nemaju ili ne zna se ni gde počivaju.
Neki smatraju da ovo nema smislila, veruju da svaka sveća treba da ima "adresu“, da se ne pali olako, bez poštovanja prema mestu na kojem gori.
Kakav je stav SPC prema ovom pitanju, jednom prilikom je za sajt "Svetosavlje" odgovorio otac Milan.
- Jedino što možemo učiniti za one koji su se preselili iz ovog u onaj večni život jeste molitva odnosno pominjanje na Svetoj liturgiji , milostinja i beskrvna žrtva u vidu prisluživanja sveća. Tamo gde nemamo grobove naših upokojenih, treba da ih se setimo u Svetom hramu, a možemo i da prislužimo sveću na grobovima drugih, jer je i groblje mesto svetih. Dali upokojeni vide svetlost sveća i nije baš od velikog značaja, koliko je značajno da osete radosti vaše iskrene molitve i beskrvne žrtve - objasnio je otac Milan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Prva četiri ajeta sure El-Mulk otkrivaju beskonačnu Božiju moć, savršenu harmoniju kosmosa i pozivaju vas da sagledate vlastiti život iz potpuno nove perspektive.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Otac desetoro dece poslao je patrijarhu carigradskom poruku koja se munjevito proširila među vernicima i pokrenula lavinu reakcija u teološkim i crkvenim krugovima.
Protojerej Tarasije Zabudjko rasvetljava nedoumicu o kojoj se u parohijama najčešće govori tiho, objašnjavajući da se suština ove zabrane ne tiče vrednovanja žene, već svetosti mesta na kojem se savršava Bezkrvna Žrtva.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Prvi srpski vladika u Americi, koga danas proslavljamo kao svetitelja, objasnio je da telesne nevolje nisu slučajnost, već prilika za pokajanje, duhovni rast i otkrivanje unutrašnjih slabosti.
Od dečaka koji je tragao za Bogom do episkopa čije su mošti ostale netruležne - život ovog svetitelja spojio je Studenicu, Rusiju, Čikago i Libertvil, ostavljajući srpskom narodu u Americi duhovno uporište koje traje do danas.
