U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati.
Paljenje sveća na grobovima naših bližnjih deo je vekovne tradicije koja nosi duboku duhovnu, simboličnu i emotivnu težinu. Taj čin nije samo izraz sećanja – on je i molitva, i svetlost, i tihi dijalog između živih i onih koji su prešli u večnost.
U pravoslavlju sveća simbolizuje Hristovu svetlost, prosvetljenje duše, molitvu i prisustvo Božije blagodati. Kada je zapalimo na grobu, time prizivamo molitvenu toplinu, izražavamo nadu u vaskrsenje i pokazujemo poštovanje prema duši preminulog. Plamen sveće, kao i sama molitva, ide ka nebu – i veruje se da upokojeni osećaju tu svetlost duhovno, kao što mi osećamo ljubav i misli koje ne vidimo, ali znamo da postoje.
Shutterstock/Evgeniy Medvedev
Paljenje sveća na grobovima
Sve češće se postavlja pitanje: da li je u redu zapaliti sveću na tuđem grobu – ali za nečiju drugu dušu? Neki ovo čine iz potrebe, kad ne mogu do groba svojih bližnjih, neki nažalost iz nekih razloga grob i nemaju ili ne zna se ni gde počivaju.
Neki smatraju da ovo nema smislila, veruju da svaka sveća treba da ima "adresu“, da se ne pali olako, bez poštovanja prema mestu na kojem gori.
Kakav je stav SPC prema ovom pitanju, jednom prilikom je za sajt "Svetosavlje" odgovorio otac Milan.
- Jedino što možemo učiniti za one koji su se preselili iz ovog u onaj večni život jeste molitva odnosno pominjanje na Svetoj liturgiji , milostinja i beskrvna žrtva u vidu prisluživanja sveća. Tamo gde nemamo grobove naših upokojenih, treba da ih se setimo u Svetom hramu, a možemo i da prislužimo sveću na grobovima drugih, jer je i groblje mesto svetih. Dali upokojeni vide svetlost sveća i nije baš od velikog značaja, koliko je značajno da osete radosti vaše iskrene molitve i beskrvne žrtve - objasnio je otac Milan.
U pesmi Svetog Vladike Nikolaja "Zidanje Ljubostinje“, carica Milica je na svakom kamenu, koji je Rade Neimar pripremao za uziđivanje u crkvu, palila voštanicu, namenjujući je "jednom, desetorici, jal buljuku celom", ističe sveštenik.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Tokom skupa u blizini Bele kuće Ana Paulina Luna je naglasila da američki poreski obveznici ne bi smeli podržavati režime koji krše prava vernika i upozorila da ignorisanje progona širom sveta može imati ozbiljne posledice i po sopstvenu domovinu.
Prizori sa krstovima, kandilima i šapatom o „dozvoli odozgo“ kod dela ljudi bude poverenje, ali prorojerej Vladimir Dolgih precizno objašnjava zašto takva praksa nema nikakvo uporište u učenju pravoslavne crkve.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Gospod vidi trud čoveka, njegovu borbu sa sobom i njegovu želju da živi po veri, i takav trud donosi duhovne plodove koji se često šire i na porodicu i na buduće naraštaje.
Mitropolit Antonije Blum ostavio je za sobom riznicu beseda i svedočanstava koja nas podsećaju da se vera najdublje pokazuje onda kada smo spremni da damo i ono što nam je poslednje.
Saopštenje Sinoda krila tzv. CPC koje predvodi mitropolit Mihailo otvara raspravu o promeni crkvenog kalendara, ali i donosi oštre kazne drugom krilu iste organizacije, uz teške optužbe, poništavanje crkvenih obreda.
