Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
U Pravoslavnoj crkvi kumstvo na krštenju zauzima posebno mesto, jer nije reč o formalnoj ulozi niti običajnom prisustvu na jednom događaju, već o duhovnom očinstvu koje nastaje pred Bogom i Crkvom.
Kum na krštenju je onaj koji svedoči veru, ali istovremeno preuzima i odgovornost da, koliko je u njegovoj moći, prati duhovni rast deteta i bude njegov oslonac u veri.
Upravo zato Crkva o kumstvu govori sa velikom ozbiljnošću, a narod ga je kroz vekove doživljavao kao svetu vezu koja se ne zasniva na površnim odnosima, već na veri, poverenju i odgovornosti.
Ipak, u savremenom društvu sve češće se primećuje da se ova suština potiskuje, pa se kumstvo bira po prijateljstvu, društvenim vezama ili navici, a ne po duhovnoj spremnosti i veri.
Na tu pojavu ukazao je otac Saša, u odgovoru objavljenom na sajtu Svetosavlje, jednoj vernici, koja je imala dilemu da li da prihvati kumstvo jer nije bliska sa porodicom koja ju je pozvala, kao i da li da im predloži da izaberu nekog bližeg prijatelja. Njegov odgovor jasno osvetljava ozbiljnost ove odluke:
- Kumstvo je svakako veoma ozbiljna stvar. Kum ima obaveze prema Crkvi, jer svedoči veru onoga koji se krštava. Istovremeno kum je duhovni otac koji ima obaveze prema kumčetu, i treba da učestvuje u duhovnom vaspitanju istoga - počeo je otac Saša pa nastavio:
- Pred vama je veliki zadatak: da procenite da li možete biti kum kako treba ili ne. Šta ako ta osoba koja treba da bude kum umesto Vas ne uradi baš ništa po pitanju duhovnog vaspitanja? Možete li biti sigurni da će ta druga osoba uraditi više za spasenje deteta? Imajte na umu da je danas (na veliku žalost) , kumovanja kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje.
Objasnio je i zašto je to tako.
- Mlađi ljudi uzimaju za kumove one sa kojima su se u mladosti lepo provodili, jer su ubeđeni da kum treba da bude osoba sa kojom imaju nešto zajedničko. Tačno je da kumovi treba da imaju nešto zajedničko. Umesto da to što je zajedničko bude jedna vera i jedan Bog, najčešće se radi o stvarima koje su sasvim nevažne za spasenje duše. Takvo "kumstvo" je unapred osuđeno na propast, jer kada zajednički interesi nestanu ili se promene, nestaje i tog "kumstva". To je razlog zašto se mnoga "kumstva" danas raspadaju.
Kumstvo, naglašava, mora biti zasnovano na zajedničkoj veri u Hrista i Svetu Trojicu. To je jedino što istinski treba da spaja kumove.
- Možete li kao kuma zamisliti nekoga ko ne poznaje veru po kojoj njegovo kumče treba da živi? Možete li zamisliti kuma koji se nikada nije pomolio za svoje kumče? Kuma koji svoje kumče podržava i navodi na greh i bogootpadništvo? Kuma koji psuje Boga? Kuma koji o Bogu ne želi ništa da zna? Kuma koji se ismejava svetinji? Kuma koji se nikada nije pričestio? Kuma koji se nikada nije ispovedio? Kuma koga ne zanima ni svoje spasenje niti spasenje kumčeta? Da li je to zaista kumstvo? Zašto je sve ovo bitno. Ako Vi poznajete veru, i ako možete za svoje kumče uraditi više od nekoga ko ne bi uradio ništa, onda ste Vi bolji kandidat za kuma - istakao je otac Saša.
Priča o prevari, Božijem promislu i neočekivanom susretu koji je promenio život mladog para.
Kum nije samo svedok obreda, već duhovni roditelj deteta.
Sveštenik ističe da duhovno srodstvo ne trpi zamene, uzvraćanja ni porodične kompromise, već traži odgovornost pred Bogom i trajnost odnosa.
Kršteno kumstvo u pravoslavlju nije samo običaj, već istinsko duhovno srodstvo koje nastaje u svetoj tajni krštenja.
Kada je Jovan posečen, Irodijada je naredila da mu se glava ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se bojala da on ne vaskrsne.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Kum daje zavet pred Bogom i Crkvom da će voditi kumče kroz hrišćanski život, ali šta ako on svoju obavezu ne ispunjava.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Iguman raletinački podseća da se borba za veru ne vodi spoljašnjim sredstvima, već u čovekovoj unutrašnjosti, gde se odlučuje šta ostaje, a šta se gasi u tami zaborava.
Nakon podele u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije, više zdravstvenih ustanova uputilo je zahteve da dobiju iste trakice.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dolazak Pojasa Presvete Bogorodice predstavljao je jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Čak 800.000 vernika se poklonilo Pojasu.
Sveta osećanja majke i njen sveti život posvećuju bebu od samog trenutka njegovog začeća, govorio je starac Porfirije.
Dok u Hramu Svetog Save traje poslednja liturgija pred Časnim pojasom, vernici pristižu da se još jednom poklone svetinji koju je za nešto više od dve sedmice celivalo više od 800.000 ljudi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
