Kumovanja je kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje, objasnio je sveštenik.
U Pravoslavnoj crkvi kumstvo na krštenju zauzima posebno mesto, jer nije reč o formalnoj ulozi niti običajnom prisustvu na jednom događaju, već o duhovnom očinstvu koje nastaje pred Bogom i Crkvom.
Kum na krštenju je onaj koji svedoči veru, ali istovremeno preuzima i odgovornost da, koliko je u njegovoj moći, prati duhovni rast deteta i bude njegov oslonac u veri.
Upravo zato Crkva o kumstvu govori sa velikom ozbiljnošću, a narod ga je kroz vekove doživljavao kao svetu vezu koja se ne zasniva na površnim odnosima, već na veri, poverenju i odgovornosti.
Shutterstock/sweet marshmallow
Kumstvo je ozbiljna stvar
Ipak, u savremenom društvu sve češće se primećuje da se ova suština potiskuje, pa se kumstvo bira po prijateljstvu, društvenim vezama ili navici, a ne po duhovnoj spremnosti i veri.
Na tu pojavu ukazao je otac Saša, u odgovoru objavljenom na sajtu Svetosavlje, jednoj vernici, koja je imala dilemu da li da prihvati kumstvo jer nije bliska sa porodicom koja ju je pozvala, kao i da li da im predloži da izaberu nekog bližeg prijatelja. Njegov odgovor jasno osvetljava ozbiljnost ove odluke:
- Kumstvo je svakako veoma ozbiljna stvar. Kum ima obaveze prema Crkvi, jer svedoči veru onoga koji se krštava. Istovremeno kum je duhovni otac koji ima obaveze prema kumčetu, i treba da učestvuje u duhovnom vaspitanju istoga - počeo je otac Saša pa nastavio:
- Pred vama je veliki zadatak: da procenite da li možete biti kum kako treba ili ne. Šta ako ta osoba koja treba da bude kum umesto Vas ne uradi baš ništa po pitanju duhovnog vaspitanja? Možete li biti sigurni da će ta druga osoba uraditi više za spasenje deteta? Imajte na umu da je danas (na veliku žalost) , kumovanja kod velikog broja Srba izgubilo svoje pravo značenje.
Objasnio je i zašto je to tako.
Profimedia
Kumstvo mora biti zasnovano na zajedničkoj veri
- Mlađi ljudi uzimaju za kumove one sa kojima su se u mladosti lepo provodili, jer su ubeđeni da kum treba da bude osoba sa kojom imaju nešto zajedničko. Tačno je da kumovi treba da imaju nešto zajedničko. Umesto da to što je zajedničko bude jedna vera i jedan Bog, najčešće se radi o stvarima koje su sasvim nevažne za spasenje duše. Takvo "kumstvo" je unapred osuđeno na propast, jer kada zajednički interesi nestanu ili se promene, nestaje i tog "kumstva". To je razlog zašto se mnoga "kumstva" danas raspadaju.
Kumstvo, naglašava, mora biti zasnovano na zajedničkoj veri u Hrista i Svetu Trojicu. To je jedino što istinski treba da spaja kumove.
- Možete li kao kuma zamisliti nekoga ko ne poznaje veru po kojoj njegovo kumče treba da živi? Možete li zamisliti kuma koji se nikada nije pomolio za svoje kumče? Kuma koji svoje kumče podržava i navodi na greh i bogootpadništvo? Kuma koji psuje Boga? Kuma koji o Bogu ne želi ništa da zna? Kuma koji se ismejava svetinji? Kuma koji se nikada nije pričestio? Kuma koji se nikada nije ispovedio? Kuma koga ne zanima ni svoje spasenje niti spasenje kumčeta? Da li je to zaista kumstvo? Zašto je sve ovo bitno. Ako Vi poznajete veru, i ako možete za svoje kumče uraditi više od nekoga ko ne bi uradio ništa, onda ste Vi bolji kandidat za kuma - istakao je otac Saša.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
Jerej Hrama Svetog Ilije u Mirijevu objašnjava zašto su vera i praštanje važniji od raskošne trpeze i velikih troškova i kako porodično okupljanje može da pomiri i one koji godinama ne razgovaraju.
Peticija je predata crnogorskim državnim zvaničnicima, dok istorijski navodi i pismo mitropolita Amfilohija svedoče o starom hramu Svete Trojice i litijskoj tradiciji koja je vekovima okupljala vernike na vrhu Rumije.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Protojerej Vladimir Dolgih razbija raširene zablude i objašnjava u kojim situacijama je bolje ne prihvatiti kumstvo nego ga nositi samo kao praznu formu.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Ruski svetitelj, oslanjajući se na reči Svetog Vasilija Velikog, otkriva zašto nam je Bog dao slobodu da biramo između dobra i onoga što nas udaljava od Njega.
U besedi za petak 21. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, kroz muke cara Davida i Hristovo stradanje, govori o borbi sa zlom i otkriva zbog čega ono što izgleda kao poraz može postati put ka pobedi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
