Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
Sveštenik Fabijan Pintos pronašao je novorođenče ostavljeno na pragu svog doma u mestu Vilja Bertet, a njegova reakcija dirnula je mnoge i otvorila važnu temu o saosećanju umesto osude.
Ovaj pastor crkve Gospe od Karmelske u Vilji Bertet u Argentina, objavio je video na svojoj Fejsbuk stranici objašnjavajući da je 21. marta našao novorođenog dečaka na svom pragu.
Sveštenik je objasnio da je obavljao jedan od svojih uobičajenih subotnjih zadataka - pripremao propovedi za nedelju - kada je čuo kucanje.
- Čuo sam kucanje na vratima. Kada sam ih otvorio, našao sam bebu na svom pragu, umotanu u peškir.
U prvi mah zatečen, a potom duboko dirnut, otac Pintos nije oklevao. U njegovim rečima, srce mu se "istopilo" čim je ugledao dete. Odmah je pozvao lekara od poverenja, koji je ubrzo stigao zajedno sa medicinskom sestrom kako bi pružili prvu pomoć.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
- Mogu reći da imam sina u srcu - rekao je.
Takođe je potvrdio da je beba zdrava i da prima odgovarajuću negu.
Otac Pintos je rekao da je za njega situacija otkrila lep gest: usred anksioznosti, straha i bola, neko mu je poverio brigu o svom detetu.
- Ta osoba je verovatno znala da ću se dobro brinuti o njemu ili da ću se pobrinuti da dobije potrebnu pomoć. A možda su i verovali da ako se vrate, niko neće uperiti prstom u njih.
Sveštenik je naglasio da je njegov dom sigurno mesto - ne zbog bezbednosnih mera, već zbog Božjeg prisustva.
Posebno ga je pogodila reakcija dela javnosti, koja je brzo posegnula za osudama. Umesto toga, pozvao je na uzdržanost i razumevanje, podsećajući da niko ne zna punu priču koja stoji iza takvog čina.
Naglasio je da postoje trenuci kada su ljudi suočeni sa tolikim strahom i očajem da donose odluke koje drugi ne mogu lako razumeti.
- Ne sviđa mi se to. Ne bih želeo da katolik kaže: "Samo delim svoje mišljenje", kada u stvarnosti osuđuje. Čak ni ne znam da li je ova beba napuštena, jer nije napuštena. Ostavljena je na sigurnom mestu, verovatno od strane nekoga ko je bio u velikoj nevolji. Ne opravdavam ovu osobu, niti pokušavam. Samo ne želim da budem uz one koji iznose optužbe, a da ne znaju celu priču.
Prema dostupnim informacijama, majka deteta, stara 33 godine, kasnije se pojavila u bolnici. Navodno se porodila sama, daleko od znanja svoje porodice, u okolnostima koje ukazuju na veliku ličnu borbu. Privremenu brigu o bebi preuzela je baka, dok nadležne službe nastavljaju da ispituju sve okolnosti.
Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!” Kada nekoga osudimo, mi zapravo zauzimamo mesto koje nam ne pripada – mesto sudije, i to ne samo ljudske, već Božije. Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog. Otac Gojko, nekadašnji rektor Cetinjske bogoslovije, podelio je lično iskustvo koje ga je, kako sam kaže, postidelo i duboko poučilo.
Shutterstock/Maurotoro
Duhovna riznica
10:53 | 03.02.2025
OVIM SVEŠTENIKU ZADAJETE VELIKU BOL, A NEĆETE NIKAD ISPOVEDITI GREH: Vladika objasnio gde vernici greše prilikom ispovesti
Duhovna riznica
14:00 | 24.04.2025
AKO VAM OVO PADNE NA UM, ODMAH GA ODBACITE! Starac Siluan Atonski otkriva šta je najveća duhovna "prljavština"!
Duhovna riznica
14:00 | 03.06.2025
OVO JE NAJKRAĆI PUT DA SE DOBIJE OPROŠTAJ GREHOVA! Sveti Jovan Lestvičnik kaže da samo jednu stvar treba da prestanete da radite
Duhovna riznica
18:10 | 15.06.2025
KAKO JE OTAC GOJKO OD JEDNOG VERNIKA NA OSTROGU NAUČIO ONO ŠTO NIJE NI NA FAKULTETU: Lekcija o svima nama koja se prepričava
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Zajednička liturgija služena je na dva jezika, a posle bogosluženja u porti je usledio jedinstven kulturno-umetnički program.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
Sve ih spominje apostol Pavle u svojim poslanicama.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
Pravoslavlje nas uči da ljubav nije ideja, već živa sila koja se pokazuje kroz odnos prema bližnjem.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Sukob predsednika SAD i pape Lava XIV podsetio je na niz dugogodišnjih sporova američkih predsednika i poglavara Katoličke crkve - od rata i migracija do pitanja života i vere.
Izjave poglavara Rimokatoličke crkve o nasilju izazvale burne reakcije u Izraelu, gde verski lideri upozoravaju na opasne posledice takvih stavova, dok Vatikan odgovara bez direktnog suočavanja sa optužbama.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Kopriva, pirinač i jaja pretvaraju se u skroman, ali snažan obrok za dane bez strogog posta – jelo koje neguje telo i vraća meru u svakodnevnoj ishrani.
U besedi za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na to kako smer srca određuje ono što čovek vidi i zašto se smisao prepoznaje tek kada se pogled podigne iz prolaznosti ka večnom izvoru života.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
