Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Trebinje ponekad ume da iznenadi tiho, bez velikih najava i pompe - kao mesto u kome se važne stvari dešavaju nenametljivo, ali ostavljaju dubok trag. Jedan takav, nenametljiv, a dubok trag, urezan je ovih dana u hramu Svetih arhangela u naselju Hrupjela, gde su se majka i dve ćerke iz Turske krstile i postale deo Pravoslavne crkve.
Stigle su iz Istanbula, a u Trebinje su, kako same kažu, došle najpre poslom, a potom i srcem. Prošle godine boravile su ovde zbog poslovnih obaveza njihovog oca, a ovoga puta vratile su se kao gošće grada koji im se dopao i u kome su ostale već nekoliko nedelja. Ostaće do 15. februara, ali je jasno da se iz Trebinja neće vratiti iste kakve su došle.
Njihova odluka nije nastala preko noći. Ranije su čitale hrišćansku literaturu, upoznavale se s pravoslavnom verom, a boravak u Trebinju i susret s liturgijskim životom Crkve dali su toj potrazi konkretan i ličan oblik. Nije bilo dileme gde će primiti krštenje: izabrale su upravo hram u koji su već nedeljama dolazile na svetu liturgiju.
Turskim imenima dodale su biblijska, po ličnom izboru, pa se od sada zovu: Ana Merve Derja, Marija Aise Nulija i Jelisaveta Rejhan. Tim imenima nisu zamenile prošlost, već su je, na neki način, ugradile u novi početak.
Krštenje je obavio sveštenik Velimir Kovač, a kuma im je bila Jadranka Popić. Čin je obavljen liturgijski, u zajednici vernih, što mu je dalo punoću i smisao koji prevazilazi puku formalnost. U jevanđeljskoj besedi, otac Velimir je podsetio da je Crkva ikona Carstva nebeskog i da u tom carstvu nema razlike između onoga ko je Srbin i onoga ko dolazi iz Turske.
- Treba da se trudimo da budemo novi ljudi u Hristu. Krštenje je početak tog novog života, a ovo je za našu liturgijsku zajednicu radost jer su odlučile da se krste baš kod nas, gde već nekoliko nedelja dolaze na svetu liturgiju - rekao je sveštenik Kovač.
Za Jelisavetu, Mariju i Anu današnji dan imao je još jedan snažan pečat: prvi put su se i pričestile. Time je njihov ulazak u crkvenu zajednicu dobio i svoju najdublju, evharistijsku potvrdu.
U gradu koji pamti različite epohe, susrete i raskršća, ovaj događaj svedoči da se put vere ne može svesti na geografiju, poreklo ili naviku. On počinje onda kada čovek, gde god da se zatekne, prepozna poziv koji ne traži da se odreknemo sebe, nego da se pronađemo iznova. Trebinje je ovoga puta bilo mesto tog pronalaska.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Car je savetovao devojke da se poklone idolima i tako sebi spasu živote, ali su one to odbile.
Iako danas nosi ime Svetog Stefana, veruje se da je prvobitno bila posvećena Presvetoj Bogorodici.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
Predanje sa Kosova i Metohije čuva priču o salati koja je pratila svečane obroke, jednostavna, a puna ukusa.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Roditelji nisu pozvani da budu strogi upravitelji, već živi primer svojoj deci, pokazujući sopstvenim životom šta znače dobrota, strpljenje i vera.
Pravoslavno iskustvo kroz vekove svedoči da je tišina ogledalo duše - u njoj nema skrivanja ni opravdanja.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Aristarha, Puda i Trofima po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatera i Kerkiru devicu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Vincence, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U besedi za 3. utorak po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovekova budućnost zavisi od duhovne blizine Onome kome pripada.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
