Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Trebinje ponekad ume da iznenadi tiho, bez velikih najava i pompe - kao mesto u kome se važne stvari dešavaju nenametljivo, ali ostavljaju dubok trag. Jedan takav, nenametljiv, a dubok trag, urezan je ovih dana u hramu Svetih arhangela u naselju Hrupjela, gde su se majka i dve ćerke iz Turske krstile i postale deo Pravoslavne crkve.
Stigle su iz Istanbula, a u Trebinje su, kako same kažu, došle najpre poslom, a potom i srcem. Prošle godine boravile su ovde zbog poslovnih obaveza njihovog oca, a ovoga puta vratile su se kao gošće grada koji im se dopao i u kome su ostale već nekoliko nedelja. Ostaće do 15. februara, ali je jasno da se iz Trebinja neće vratiti iste kakve su došle.
Njihova odluka nije nastala preko noći. Ranije su čitale hrišćansku literaturu, upoznavale se s pravoslavnom verom, a boravak u Trebinju i susret s liturgijskim životom Crkve dali su toj potrazi konkretan i ličan oblik. Nije bilo dileme gde će primiti krštenje: izabrale su upravo hram u koji su već nedeljama dolazile na svetu liturgiju.
Turskim imenima dodale su biblijska, po ličnom izboru, pa se od sada zovu: Ana Merve Derja, Marija Aise Nulija i Jelisaveta Rejhan. Tim imenima nisu zamenile prošlost, već su je, na neki način, ugradile u novi početak.
Krštenje je obavio sveštenik Velimir Kovač, a kuma im je bila Jadranka Popić. Čin je obavljen liturgijski, u zajednici vernih, što mu je dalo punoću i smisao koji prevazilazi puku formalnost. U jevanđeljskoj besedi, otac Velimir je podsetio da je Crkva ikona Carstva nebeskog i da u tom carstvu nema razlike između onoga ko je Srbin i onoga ko dolazi iz Turske.
- Treba da se trudimo da budemo novi ljudi u Hristu. Krštenje je početak tog novog života, a ovo je za našu liturgijsku zajednicu radost jer su odlučile da se krste baš kod nas, gde već nekoliko nedelja dolaze na svetu liturgiju - rekao je sveštenik Kovač.
Za Jelisavetu, Mariju i Anu današnji dan imao je još jedan snažan pečat: prvi put su se i pričestile. Time je njihov ulazak u crkvenu zajednicu dobio i svoju najdublju, evharistijsku potvrdu.
U gradu koji pamti različite epohe, susrete i raskršća, ovaj događaj svedoči da se put vere ne može svesti na geografiju, poreklo ili naviku. On počinje onda kada čovek, gde god da se zatekne, prepozna poziv koji ne traži da se odreknemo sebe, nego da se pronađemo iznova. Trebinje je ovoga puta bilo mesto tog pronalaska.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Tokom posete Podgorici i Nikšiću, patrijarh srpski istakao je da Sveta Liturgija prevazilazi sve podele među ljudima.
Posle teških mučenja, tokom kojih je, kako se navodi u žitiju, anđeo Božji krepio i ublažavao stradanja mučenika, najpre su mačem posečeni Atinogenovi učenici i saslužitelji, a zatim je istom smrću postradao i njihov episkop.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Posle opsežne potrage uhapšen muškarac koji se sumnjiči da je zapalio oltar kod crkve Svetog Jakova i ispisao uvredljive poruke na Gospinom kipu; policija nastavlja istragu kako bi utvrdila motiv napada.
Nepoznati počinioci ispisali uvredljive poruke na verskim obeležjima i izazvali požar kod crkve Svetog Jakova, dok iz poznatog marijanskog svetilišta poručuju da neće biti osvete.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Jerej Hrama Svetog Jovana Šangajskog u Batajnici suočava se sa najtežim iskušenjem nakon povratka bolesti njegovog deteta, a za hitnu transplantaciju matičnih ćelija u Italiji potrebno je obezbediti 250.000 evra.
Predavanje u Kotoru otkrilo je kako su obrazovanje, vera, porodična biblioteka i majčin dar za stvaralaštvo uticali na čoveka čija su otkrića promenila tok moderne civilizacije.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Istinita priča o nestaloj majci, očajničkoj potrazi i usrdnoj molitvi koja je porodici vratila nadu u trenutku kada je izgledalo da je sve izgubljeno.
Sveti oci učili su da svaka nepravda može postati put ka većem smirenju, jer nas podseća na sopstvene slabosti i poziva da se više oslonimo na Boga nego na ljudsku pravdu.
Recept iz starih vremena otkriva male trikove zbog kojih ovo omiljeno jelo dobija posebnu mekoću i prepoznatljiv ukus
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
