Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Trebinje ponekad ume da iznenadi tiho, bez velikih najava i pompe - kao mesto u kome se važne stvari dešavaju nenametljivo, ali ostavljaju dubok trag. Jedan takav, nenametljiv, a dubok trag, urezan je ovih dana u hramu Svetih arhangela u naselju Hrupjela, gde su se majka i dve ćerke iz Turske krstile i postale deo Pravoslavne crkve.
Stigle su iz Istanbula, a u Trebinje su, kako same kažu, došle najpre poslom, a potom i srcem. Prošle godine boravile su ovde zbog poslovnih obaveza njihovog oca, a ovoga puta vratile su se kao gošće grada koji im se dopao i u kome su ostale već nekoliko nedelja. Ostaće do 15. februara, ali je jasno da se iz Trebinja neće vratiti iste kakve su došle.
Njihova odluka nije nastala preko noći. Ranije su čitale hrišćansku literaturu, upoznavale se s pravoslavnom verom, a boravak u Trebinju i susret s liturgijskim životom Crkve dali su toj potrazi konkretan i ličan oblik. Nije bilo dileme gde će primiti krštenje: izabrale su upravo hram u koji su već nedeljama dolazile na svetu liturgiju.
Turskim imenima dodale su biblijska, po ličnom izboru, pa se od sada zovu: Ana Merve Derja, Marija Aise Nulija i Jelisaveta Rejhan. Tim imenima nisu zamenile prošlost, već su je, na neki način, ugradile u novi početak.
Krštenje je obavio sveštenik Velimir Kovač, a kuma im je bila Jadranka Popić. Čin je obavljen liturgijski, u zajednici vernih, što mu je dalo punoću i smisao koji prevazilazi puku formalnost. U jevanđeljskoj besedi, otac Velimir je podsetio da je Crkva ikona Carstva nebeskog i da u tom carstvu nema razlike između onoga ko je Srbin i onoga ko dolazi iz Turske.
- Treba da se trudimo da budemo novi ljudi u Hristu. Krštenje je početak tog novog života, a ovo je za našu liturgijsku zajednicu radost jer su odlučile da se krste baš kod nas, gde već nekoliko nedelja dolaze na svetu liturgiju - rekao je sveštenik Kovač.
Za Jelisavetu, Mariju i Anu današnji dan imao je još jedan snažan pečat: prvi put su se i pričestile. Time je njihov ulazak u crkvenu zajednicu dobio i svoju najdublju, evharistijsku potvrdu.
U gradu koji pamti različite epohe, susrete i raskršća, ovaj događaj svedoči da se put vere ne može svesti na geografiju, poreklo ili naviku. On počinje onda kada čovek, gde god da se zatekne, prepozna poziv koji ne traži da se odreknemo sebe, nego da se pronađemo iznova. Trebinje je ovoga puta bilo mesto tog pronalaska.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Jermu po novom kalendaru i Svetu mučenicu Akilinu po starom, katolici slave blagdan Bezgrešno Srce Marijino, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Redžinald Tremblej, reditelj dokumentarnih filmova iz SAD, od 2020. godine živi na Krimu, gde je nedavno prihvatio pravoslavlje i započeo novi život.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
Svakodnevni vodič kroz Petrovski post sa predlozima posnih obroka, molitvama i duhovnim poukama najvećih svetitelja pravoslavlja.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Duhovna praksa i te kako utiče na zdravlje.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
