Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
Trebinje ponekad ume da iznenadi tiho, bez velikih najava i pompe - kao mesto u kome se važne stvari dešavaju nenametljivo, ali ostavljaju dubok trag. Jedan takav, nenametljiv, a dubok trag, urezan je ovih dana u hramu Svetih arhangela u naselju Hrupjela, gde su se majka i dve ćerke iz Turske krstile i postale deo Pravoslavne crkve.
Stigle su iz Istanbula, a u Trebinje su, kako same kažu, došle najpre poslom, a potom i srcem. Prošle godine boravile su ovde zbog poslovnih obaveza njihovog oca, a ovoga puta vratile su se kao gošće grada koji im se dopao i u kome su ostale već nekoliko nedelja. Ostaće do 15. februara, ali je jasno da se iz Trebinja neće vratiti iste kakve su došle.
Njihova odluka nije nastala preko noći. Ranije su čitale hrišćansku literaturu, upoznavale se s pravoslavnom verom, a boravak u Trebinju i susret s liturgijskim životom Crkve dali su toj potrazi konkretan i ličan oblik. Nije bilo dileme gde će primiti krštenje: izabrale su upravo hram u koji su već nedeljama dolazile na svetu liturgiju.
Turskim imenima dodale su biblijska, po ličnom izboru, pa se od sada zovu: Ana Merve Derja, Marija Aise Nulija i Jelisaveta Rejhan. Tim imenima nisu zamenile prošlost, već su je, na neki način, ugradile u novi početak.
Krštenje je obavio sveštenik Velimir Kovač, a kuma im je bila Jadranka Popić. Čin je obavljen liturgijski, u zajednici vernih, što mu je dalo punoću i smisao koji prevazilazi puku formalnost. U jevanđeljskoj besedi, otac Velimir je podsetio da je Crkva ikona Carstva nebeskog i da u tom carstvu nema razlike između onoga ko je Srbin i onoga ko dolazi iz Turske.
- Treba da se trudimo da budemo novi ljudi u Hristu. Krštenje je početak tog novog života, a ovo je za našu liturgijsku zajednicu radost jer su odlučile da se krste baš kod nas, gde već nekoliko nedelja dolaze na svetu liturgiju - rekao je sveštenik Kovač.
Za Jelisavetu, Mariju i Anu današnji dan imao je još jedan snažan pečat: prvi put su se i pričestile. Time je njihov ulazak u crkvenu zajednicu dobio i svoju najdublju, evharistijsku potvrdu.
U gradu koji pamti različite epohe, susrete i raskršća, ovaj događaj svedoči da se put vere ne može svesti na geografiju, poreklo ili naviku. On počinje onda kada čovek, gde god da se zatekne, prepozna poziv koji ne traži da se odreknemo sebe, nego da se pronađemo iznova. Trebinje je ovoga puta bilo mesto tog pronalaska.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Izveštaj Skupštine pravoslavnih episkopa svedoči o snažnom širenju pravoslavnih bogoslužbenih mesta i rastu broja sveštenoslužitelja, uz vidljive promene na verskoj mapi Francuske i izazove koji prate ovaj process.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Praznik počinje u petak, 11. septembra, a završava se u nedelju, 13. septembra. Tokom tih dana vernici se sećaju stvaranja, preispituju svoje postupke, izgovaraju posebne molitve i kroz drevne običaje simbolično ostavljaju grehe iza sebe.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Zajednica u ovom američkom gradu već decenijama okuplja vernike različitog porekla, a više od polovine njenih članova čine upravo oni koji su sami izabrali da prime pravoslavnu veru.
Prešao je hiljade kilometara kako bi primio Svetu Tajnu Krštenja, a novi život u veri započeo je pod imenom velikog srpskog svetitelja.
Tokom praznične Liturgije u hramu Svetog pravednog Josifa u Hjustonu primili su Svetu tajnu krštenja i miropomazanja, a njihov dolazak u Pravoslavnu crkvu bio je deo samog bogosluženja.
U hramu Svetog apostola Pavla u Tupelu vernici su prisustvovali radosnom događaju u kojem je više ljudi započelo novi život u pravoslavnoj veri.
Povrediti drugog, to je teška rana, upozorava mitropolit.
Otac Dejan je ukazao da se u crkvi vodi računa o poretku tokom bogosluženja i da on ima svoju svrhu.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Ruski knez Aleksandar Nevski preminuo je 1263. godine i prvo je bio sahranjen u gradu Vladimiru.
Sveti oci nisu slučajno uzdržanje od hrane, kao i od alkohola, smatrali važnim delom duhovne borbe.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Plamen se širi planinskim područjem u blizini jedne od najvećih pravoslavnih svetinja na Balkanu, dok se sa posebnom pažnjom prati situacija oko manastirskog kompleksa i dalje širenje požara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
