Dok pojedini arhijereji otvoreno zagovaraju da žene bogosluže, vladika zvorničko-tuzlanski upozorava da zapadne ideologije i feminizam prete temelju pravoslavnog predanja.
Izjava episkopa Grigorija da "dogmatski nema prepreke da žena postane sveštenik" pokrenula je talas reagovanja koji je odavno prešao granice obične javne polemike. Pitanje koje se otvorilo nije ostalo samo na nivou teološke rasprave, već je zadiralo duboko u osećaj identiteta, predanja i unutrašnjeg poretka Pravoslavlja. Dok su jedni u toj izjavi videli pokušaj prilagođavanja "duhu vremena", drugi su je doživeli kao ozbiljan znak uzbune.
Među onima koji su najotvorenije reagovali istupio je episkop zvorničko-tuzlanski Fotije, čiji se stavovi ne tiču samo pitanja žena u svešteničkoj službi, već mnogo šire, samih temelja crkvenog predanja.
U opširnom obraćanju, vladika Fotije ne ostavlja prostor za dvosmislenost. Njegove reči odzvanjaju kao upozorenje, ali i kao svedočanstvo duboke zabrinutosti zbog promena koje sve otvorenije ulaze u crkveni prostor:
– Već smo navikli da je u ovo naše vreme puno toga moguće, pa čak i ono što nam izgleda nemoguće, ispostavi se da je moguće. Tako nešto, verovali ili ne, čusmo danas iz usta pojedinih arhijereja SPC, koji sada potpuno javno zagovaraju i otvoreno propovedaju (urbi et orbi) da žene mogu biti sveštenice i da za tako nešto nema nikakve verske, duhovne, pa ni dogmatske prepreke.
Ovim rečima on jasno pokazuje da više nije reč o marginalnim stavovima, već o javno iznošenim idejama koje dolaze iz samog crkvenog vrha.
Foto: SPC
Vladika Fotije
Feminizam i zapadni uticaji u crkvi
Vladika Fotije predočava argumentaciju onih koji takve promene zagovaraju, oslanjajući je na ideologiju feminizma i zapadni pogled na istorijski razvoj društva:
– Po zagovornicima feminizma postoje samo istorijske prepreke, a one su plod neznanja, neinformisanosti, konzervativne rigidnosti, drugačije rečeno intelektualne zatucanosti sasvim je drugačije bilo na Zapadu koji je bio ekonomski razvijen, kulturan i prosvećen došli su do zaključka da ne postoji realna prepreka da bi žene mogle biti đakonise, sveštenice, pa i biskupi.
Za njega je ovo pokušaj da se pravoslavno Predanje proglasi zaostalim u odnosu na zapadne tokove, a zapadni modeli postave kao univerzalna mera. Vladika naglašava da stavovi koji se sada iznose "dolaze pred vrata" i nameću se kao neminovnost:
– Ovakvo mišljenje i stav nisu nam nepoznati… sada dođoše tako brzo pred vrata (ante portas) da nas baš iznenadiše. Stav da žene mogu dobijati crkvene sveštene činove polako, ali sigurno izgleda da dobija pravo građanstva kod nas.
Proces tog navikavanja poredi sa poznatom slikom žabe u vodi koja se postepeno zagreva:
– Mi ćemo se, slušajući te informacije, navikavati na njih kao kad se žaba počne kuvati u hladnoj vodi koja se polako zagreva, pa se žaba prijatno oseća i ostaje u toj vodi dok se sasvim ne skuva… To se dešava i sa propoveđu feminizma kod nas u crkvi, i to sa zvaničnih katedri, sa amvona. Propoveda se potpuno nepravoslavno učenje i na to niko ne reaguje, a čujemo da se drže i tribine o matrijarhatu… On je produkt zapadnog čoveka i njegove izopačene životne filozofije – ističe vladika Fotije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Pravoslavlje nije feminizam
Za vladiku Fotija ovo više nije pitanje ličnih stavova, već duhovno pitanje koje dotiče samu srž crkvenog učenja. Posebno ističe razliku između pravoslavlja i zapadnih ideoloških tokova:
– Pravoslavlje nije porodilo feminizam. Feminizam je zapadni fenomen. Pravoslavna crkva na svojim vaseljenskim i pomesnim saborima nikada se nije bavila tom problematikom to je nama nešto strano i nije svojstveno pravoslavlju.
U pravoslavnoj crkvi, prema njegovom viđenju, ne postoji ponižavanje žene niti diskriminacija vernica:
– Njihovo prizvanje je brak i porodica, majčinstvo i život u zajednici, ili monaštvo.
Svoj stav upotpunjuje apelom onima koji zagovaraju promene:
– Draga braćo, ostavite nas da živimo u svojoj svetosavskoj pravoslavnoj tradiciji mi se držimo Reči Gospodnjih: "Ko i jednu jotu u Zakonu promeni"
Ekumenizam i istorijska iskustva
Vladika Fotije ukazuje da se uzrok svih novih učenja nalazi u ekumenizmu, koji naziva posebnim fenomenom u istoriji hrišćanstva i podseća na ocenu svetog Justina Popovića da je to svejeres. Posebno naglašava da Crkva, svedena na zbir različitih "crkava", gubi jedinstvo, što je neprihvatljivo za pravoslavno učenje.
Podseća na nastanak Crkve na Pedesetnicu, Veliki raskol i kasnije istorijske procese, ukazujući da svako odstupanje od predanja nosi dalekosežne posledice. Isto se odnosi i na zajedničke molitve sa predstavnicima drugih veroispovesti i religija, koje smatra suprotnim svetootačkom učenju.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Pravoslavni put ostaje nepromenjen
Svoje izlaganje vladika završava naglaskom da Pravoslavna crkva nije pozvana da se prilagođava svetu, već da svedoči Hrista bez prisile i kompromisa:
– Mi pravoslavni smo pozvani da ih Istinom pravoslavlja privedemo Živome Hristu, Jedinom Spasitelju i Bogu našemu.
Pozivajući se na vladiku Atanasija Jevtića i stih "Mi svoj put znamo, put Bogočoveka", on zaključuje da pravoslavni put ostaje srednji, carski put, bez skretanja ni ulevo ni udesno.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Na zvaničnoj večeri sa katoličkim hodočasnicima patrijarh Carigradski govorio o jedinstvu hrišćana, svom školovanju u Rimu i susretima sa papama, što je naišlo na osudu protivnika ekumenizma u pravoslavnom svetu.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
U besedi za nedelju treće sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Mojseju, Muhamedu i prirodi kao osloncima koje mnogi prihvataju, ali ih stavlja pred potpuno drugačiji sud.
