Dok pojedini arhijereji otvoreno zagovaraju da žene bogosluže, vladika zvorničko-tuzlanski upozorava da zapadne ideologije i feminizam prete temelju pravoslavnog predanja.
Izjava episkopa Grigorija da "dogmatski nema prepreke da žena postane sveštenik" pokrenula je talas reagovanja koji je odavno prešao granice obične javne polemike. Pitanje koje se otvorilo nije ostalo samo na nivou teološke rasprave, već je zadiralo duboko u osećaj identiteta, predanja i unutrašnjeg poretka Pravoslavlja. Dok su jedni u toj izjavi videli pokušaj prilagođavanja "duhu vremena", drugi su je doživeli kao ozbiljan znak uzbune.
Među onima koji su najotvorenije reagovali istupio je episkop zvorničko-tuzlanski Fotije, čiji se stavovi ne tiču samo pitanja žena u svešteničkoj službi, već mnogo šire, samih temelja crkvenog predanja.
U opširnom obraćanju, vladika Fotije ne ostavlja prostor za dvosmislenost. Njegove reči odzvanjaju kao upozorenje, ali i kao svedočanstvo duboke zabrinutosti zbog promena koje sve otvorenije ulaze u crkveni prostor:
- Već smo navikli da je u ovo naše vreme puno toga moguće, pa čak i ono što nam izgleda nemoguće, ispostavi se da je moguće. Tako nešto, verovali ili ne, čusmo danas iz usta pojedinih arhijereja SPC, koji sada potpuno javno zagovaraju i otvoreno propovedaju (urbi et orbi) da žene mogu biti sveštenice i da za tako nešto nema nikakve verske, duhovne, pa ni dogmatske prepreke.
Ovim rečima on jasno pokazuje da više nije reč o marginalnim stavovima, već o javno iznošenim idejama koje dolaze iz samog crkvenog vrha.
Foto: SPC
Vladika Fotije
Feminizam i zapadni uticaji u crkvi
Vladika Fotije predočava argumentaciju onih koji takve promene zagovaraju, oslanjajući je na ideologiju feminizma i zapadni pogled na istorijski razvoj društva:
- Po zagovornicima feminizma postoje samo istorijske prepreke, a one su plod neznanja, neinformisanosti, konzervativne rigidnosti, drugačije rečeno intelektualne zatucanosti sasvim je drugačije bilo na zapadu koji je bio ekonomski razvijen, kulturan i prosvećen došli su do zaključka da ne postoji realna prepreka da bi žene mogle biti đakonise, sveštenice, pa i biskupi.
Za njega je ovo pokušaj da se pravoslavno Predanje proglasi zaostalim u odnosu na zapadne tokove, a zapadni modeli postave kao univerzalna mera. Vladika naglašava da stavovi koji se sada iznose "dolaze pred vrata" i nameću se kao neminovnost:
- Ovakvo mišljenje i stav nisu nam nepoznati… sada dođoše tako brzo pred vrata (ante portas) da nas baš iznenadiše. Stav da žene mogu dobijati crkvene sveštene činove polako, ali sigurno izgleda da dobija pravo građanstva kod nas.
Proces tog navikavanja poredi sa poznatom slikom žabe u vodi koja se postepeno zagreva:
- Mi ćemo se, slušajući te informacije, navikavati na njih kao kad se žaba počne kuvati u hladnoj vodi koja se polako zagreva, pa se žaba prijatno oseća i ostaje u toj vodi dok se sasvim ne skuva... To se dešava i sa propoveđu feminizma kod nas u crkvi, i to sa zvaničnih katedri, sa amvona. Propoveda se potpuno nepravoslavno učenje i na to niko ne reaguje, a čujemo da se drže i tribine o matrijarhatu... On je produkt zapadnog čoveka i njegove izopačene životne filozofije - ističe vladika Fotije.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Pravoslavlje nije feminizam
Za vladiku Fotija ovo više nije pitanje ličnih stavova, već duhovno pitanje koje dotiče samu srž crkvenog učenja. Posebno ističe razliku između pravoslavlja i zapadnih ideoloških tokova:
- Pravoslavlje nije porodilo feminizam. Feminizam je zapadni fenomen. Pravoslavna crkva na svojim vaseljenskim i pomesnim saborima nikada se nije bavila tom problematikom to je nama nešto strano i nije svojstveno pravoslavlju.
U pravoslavnoj crkvi, prema njegovom viđenju, ne postoji ponižavanje žene niti diskriminacija vernica:
- Njihovo prizvanje je brak i porodica, majčinstvo i život u zajednici, ili monaštvo.
Svoj stav upotpunjuje apelom onima koji zagovaraju promene:
- Draga braćo, ostavite nas da živimo u svojoj svetosavskoj pravoslavnoj tradiciji mi se držimo Reči Gospodnjih: "Ko i jednu jotu u Zakonu promeni."
Ekumenizam i istorijska iskustva
Vladika Fotije ukazuje da se uzrok svih novih učenja nalazi u ekumenizmu, koji naziva posebnim fenomenom u istoriji hrišćanstva i podseća na ocenu svetog Justina Popovića da je to svejeres. Posebno naglašava da Crkva, svedena na zbir različitih "crkava", gubi jedinstvo, što je neprihvatljivo za pravoslavno učenje.
Podseća na nastanak Crkve na Pedesetnicu, Veliki raskol i kasnije istorijske procese, ukazujući da svako odstupanje od predanja nosi dalekosežne posledice. Isto se odnosi i na zajedničke molitve sa predstavnicima drugih veroispovesti i religija, koje smatra suprotnim svetootačkom učenju.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika Fotije
Pravoslavni put ostaje nepromenjen
Svoje izlaganje vladika završava naglaskom da Pravoslavna crkva nije pozvana da se prilagođava svetu, već da svedoči Hrista bez prisile i kompromisa:
– Mi pravoslavni smo pozvani da ih Istinom pravoslavlja privedemo Živome Hristu, Jedinom Spasitelju i Bogu našemu.
Pozivajući se na vladiku Atanasija Jevtića i stih "Mi svoj put znamo, put Bogočoveka", on zaključuje da pravoslavni put ostaje srednji, carski put, bez skretanja ni ulevo ni udesno.
Prisustvo prelata Džozefa Tobina na pravoslavnom bogosluženju, tokom kojeg ga je patrijarh Vartolomej oslovio titulom "visokopreosvećeni", izazvalo je oštre reakcije vernika širom sveta i otvorilo ozbiljna kanonska pitanja o granicama dijaloga s Vatikanom.
Na zvaničnoj večeri sa katoličkim hodočasnicima patrijarh Carigradski govorio o jedinstvu hrišćana, svom školovanju u Rimu i susretima sa papama, što je naišlo na osudu protivnika ekumenizma u pravoslavnom svetu.
Zvanično hvaljena kao "istorijski trenutak jedinstva", poseta poglavara Rimokatoličke crkve izaziva zabrinutost teologa i klirika – da li se radi o dijalogu ili političko-verskoj igri?
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog da je Sveti Sava bio "roker" izazvala je buru među vernicima. Umesto polemike, episkop zvorničko-tuzlanski odgovorio je stihovima – molitvenim vapajem i podsećanjem na neprolaznu svetost prvog arhiepiskopa srpskog.
Smrt Marije Belečiju i njene trinaestogodišnje ćerke Izabele potresla je Italiju, a opelo je otvorilo teško pitanje pravoslavnog odnosa prema grehu, odgovornosti i Božijem milosrđu.
Crkveno predanje razlikuje ličnu molitvu za takve osobe od liturgijskog pominjanja, a ljubav prema njima ostaje poziv da se za njihovo dobro i spasenje ne prestaje moliti.
U besedi za ponedeljak 5. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svaka reč ima težinu pred Bogom i poziva hrišćane na čuvanje misli, govora i srca.
Probajte čorbu od sočiva po receptu iz Studenice, pročitajte molitvu Gospodu za oproštaj, zastupništvo i pomoć i duhovno se nadahnite uz pouku Svetog Vasilija Velikog.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od Kosovskog boja i opredeljenja kneza Lazara za carstvo nebesko do pokušaja da se promeni istorijsko sećanje na ovaj dan, Vidovdan vekovima ostaje simbol vere, žrtve i zaveta duboko ukorenjenog u srpskom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
