Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život, kaže otac Gojko.
Božićni post počinje sutra i trajaće 40 dana, a ima dva ključna aspekta – telesni i duhovni i nijedan se, kako ističu sveštenici, ne sme zanemarivati.
Prema pravilima, telesni post – odnosno uzdržavanje od hrane životinjskog porekla – nema punog smisla ako nije utemeljen u duhovnoj dimenziji, kako je to naglašavao Sveti Jovan Zlatousti.
Ovaj post uveden je prema uzoru na samog Isusa Hrista. Nekada je trajao samo sedam dana, ali je na Svehrišćanskom saboru 1166. godine odlučeno da trajanje bude produženo na 40 dana. Ipak, oni koji zbog zdravstvenih ili drugih problema ne mogu da izbegavaju hranu životinjskog porekla, imaju mogućnost da praktikuju tzv. "mali post", koji traje sedam dana.
Jedno od pitanja koje se često postavlja u našem narodu odnosi se na to da li su ljudi koji ne poste grešni.
Otac Gojko Perović objašnjava da je teško reći da je neko grešan ako ne posti, ali da se u svakom slučaju uskraćuje sebi duhovna korist. Kako navodi, svakodnevno živimo u grehu i previše smo vezani za materijalne stvari, poput hrane i odmora, zbog čega često pravimo idole od tih stvari. Post je, prema njegovim rečima, način da se oslobodimo greha i usmerimo ka duhovnom napretku.
- Kada se trudimo oko posta, naša duša i telo se oslobađaju od greha - ističe otac Gojko. On naglašava da čovek mora stalno da se trudi i ne može da se opusti, jer svaki dan nosi nove izazove.
Post, kako kaže, ima cilj da nas vaspita i učini slobodnima od strasti, pomažući nam da se pripremimo za trenutak kada će nas Gospod iznenaditi.
- Mi stalno živimo u grehu. Tolika je naša vezanost za hranu, odmor, relaksaciju, da mi pravimo idole od toga... Iz toga proizilazi i bludni život. A naša nasušna potreba, da bi nam duh disao, naša nasušna potreba je post. Čovek koji ne posti on ne pomaže sebi. Nije precizno reći da greši. Recimo on ne pomaže sebi da se oslobodi od greha. Post je jedan način da se oslobodimo od greha. Kada se čovek trudi oko posta, njegova duša i telo se oslobađaju od greha - objašnjava otac Gojko Perović i objašnjava:
- Čovek sam po sebi nije svet. Trebaš stalno da se trudiš. Ako si sinoć bio rapoložen, to ne znači da te ujutru neće sačekati neki problem. Zato svaki dan treba da se trudimo, opet i opet da se opet oslobađamo od greha. Zato je post tu dobar jer nas oslobađa od greha.
Smatra da nam daje pravac kojim treba da se krećemo.
- Gospod će po nas doći iznenada, a čovek koji se nije oslobodio greha, koji nije radio na tome da se svaki dan oslobađa od greha, neće imati kad to da uradi. Zato je post dobar jer vaspitava našu dušu da bude slobodna od strasti i hrabar u Gospodu - zaključio je.
Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju ljudi, da se Kozma istinski naljutio na brata Damjana, jer je ovaj uzeo tri jaja od neke žene Paladije, i naredio je da ga posle njegove smrti ne sahrane pored brata.
Suština posta je uzdržavanje, pa ako neko nije u stanju da prevlada svoje strasti, onda se uzalud u njega i upustio.
Sveti Teofan Zatvornik u misli za 22. četvrtak po Pedesetnici ukazuje na važnost strpljenja, ljubavi i poštovanja prema onima koji ne veruju i ne prihvataju Gospoda. Njegova poruka podseća nas na način na koji se Gospod postavio prema onima koji ga nisu prihvatili. U Lukinom evanđelju (9,55-56) opisano je kako su učenici želeli da pošalju oganj s neba na selo koje nije primilo Isusa, ali Gospod je rekao: "Ne znate kakvog ste vi duha...“ On nije reagovao osvetnički, već je otišao u drugo selo, ostavljajući neverujuće da idu svojim putem.
gumanija manastira Bogorodice Trojeručice na Avali kaže da je i ona, koja je "kroz bolesti došla do onoga kako sveti oci pišu da bi trebalo držati postove", uvek slušala samo svoj organizam.
Duhovna pouka koja otkriva kako zajednička molitva Crkve postaje snažan kanal milosrđa i povezanosti između generacija.
Otkrijte kako se priprema autentično koljivo iz ćelije Presvete Bogorodice Axion Esti, sa sastojcima koji simbolizuju Vaskrsenje, Carstvo nebesko i večni život.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Posle duge i teške bolesti, monah poznat po smirenosti i predanosti molitvi upokojio se u Gospodu - opelo i sahrana zakazani za sutra.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Da bi brak opstao, neophodno je raditi na međusobnoj komunikaciji, poštovanju i spremnosti za kompromis.
U duhovnom pristupu bračnim krizama, otac Gojko Perović ističe važnosti ljubavi i strpljenja, ali govori i o granicama koje ne treba preći i kada je pomirenje besmisleno.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete besrebrenike Kira i Jovana po starom i Svete apostole Akilu i Priskilu po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu de Riči, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika.
Ovi svetitelji nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.
Priča o Vasiliju, Grigoriju i Jovanu Zlatoustom ne govori o nadmetanju svetosti, već o trenutku kada je Crkva pokazala da se istina ne meri poređenjem, nego saglasjem uma, reči i ljubavi.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
Sveti oci su opominjali da je uzaludno vapiti Bogu ako ne postoji trud da se sopstveni život uskladi sa zapovestima.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
