Youtube/Телевизија ХрамSvitak koji Bogorodica drži u ruci.
U moru izvanrednog freskopisa ove svetinje, jedan pokazuje svu ljubav Majke Božje prema narodu, ali i volju Hristovu da posluša molbu majke. Prikaz Bogorodice sa svitkom u ruci je izvanredni primer njene beskrajne naklonosti ka ljudima.
Tom prilikom je istakao da je Unesko naglasio univerzalni značaj srpskih svetinja, na Kosovu i Metohiji, stavljajući ih pod svoju zaštitu.
- Visoki Dečani ne gube svoj identitet. Pre tačno 20 godina manastir Visoki Dečani je upisan na Uneskovu listu svetske baštine i to je povod našeg okupljanja. Dve godine kasnije, 2006. još tri srpske svetinje sa područja Kosova i Metohije, Pećka Patrijaršija, Gračanica i Bogrodica Ljeviška takođe su upisani na listu svetske baštine u opasnosti - rekao je Porfirije u Parizu.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije u Parizu
Kako je rekao, svojim trajanjem i delovanjem Visoki Dečani su, kao i svaka druga hrišćanska svetinja, uvek svedočili svetost i ukazivali na nju kao na najviši ideal i imperativ Jevanđelja iskazan rečima Gospodnjim: "Budite sveti jer sam ja svet".
- Visoki Dečani zbog složenih istorijskih okolnosti kroz koje je srpski narod kroz vekove prolazio, a kroz koje, nažalost i prolazi, svoju primarnu svetlonosnu misiju su konstantno ćutke i dostojanstveno ostvarivali svedočeći i u najmračnijim vremenima da je svetost jedini ispravni put i jedini pravi cilj svakoga čoveka. Tako su oni i onda kada je tama zla, greha, mržnje i nasilja bila najgušća i kada se činilo da nastupa njen trijumf svojom svetlošću obasjavali put ka dobru, vrlini, miru i ljubavi - rekao je patriajrh Porfirije.
Zadužbina srpskog kralja Svetog Stefana Dečanskog, koja datira iz 1335. godine, svedok je pravoslavlja i srpske duhovnosti, a freskopis nepregledno vizuelno nadahnuće, sa više od hiljadu scena koje obuhvataju preko 20 ciklusa i nekoliko hiljada pojedinačnih figura.
U njih je utkano iskustvo čitave kasnovizantijske umetnosti. Na oslikavanju crkve je desetak godina (1338 – 1348), istovremeno ili jedni za drugima, radilo više slikara, što se odrazilo na raznolikost, kako u stilu, tako i u umetničkom kvalitetu izvođenja fresaka.
U moru izvanrednog freskopisa ove svetinje jedan živopis pokazuje svu ljubav Bogorodičinu prema narodu, ali i volju Hristovu da posluša molbu majke. Naime, prikaz Bogorodice sa svitkom u ruci je izvanredni primer njene beskrajne naklonosti ka ljudima.
Na ovoj fresci, koja se nalazi u Dečanima, Majka Božija drži svitak na kojem pišu reči upućene Hristu.
printskrin instagram
Freska Bogorodice u Visokim Dečanima
printskrin instagram
Svitak koji Bogorodica drži u ruci
Božija Majka ga moli da bude milostiv prema ljudima.„Sine moj, pomiluj ljude svoje.” Ove reči su zapisane crnim mastilom, dok Hristos odgovara crvenim: „Zgrešili su.” Majka Božija moli: „Ali Ti ih pomiluj.”, a Isus odgovara: „Ne kaju se.” Na kraju, Ona kaže: „Ali mene radi pomiluj ih.”, na što Hristos odgovara: „Tvojih radi molitava pomilovaću ih”.
Jedinstvenost frerskopisa Visokih Dečana upotpunjuje podatak da takav prikaz istorije spasenja nije zabeležen ni u jednoj srpskoj niti vizantijskoj crkvi.
Ističući zajednički bol i podršku u teškim vremenima, mitropolit Antonije deli svoje utiske o poseti srpskim zemljama i razmišljanja o aktuelnim pitanjima pravoslavnog sveta, o Ukrajini i Kosovu i Metohiji, naglašavajući ulogu Crkve u očuvanju istine i pravde.
Vernici iz Srbije, Crne Gore i rasejanja okupili su se u duhovno uzvišenoj atmosferi Visokih Dečana kako bi zajedno proslavili ktitorsku slavu u molitvenom prisustvu episkopa i mitropolita.
Predstavljajući svetu postavku posvećenu Visokim Dečanima, poglavar Srpske pravoslavne crkve podsetio je na neprocenjivu vrednost svetinja na Kosovu i Metohiji, koje su ujedno i simbol duhovne borbe i opstanka.
U svetlosti 20. godišnjice od upisa manastira Visoki Dečani na UNESCO-ovu Listu svetske baštine, u Parizu je otvorena izložba koja se bavi nezamenjivim i univerzalnim vrednostima srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.
Rešenje Fanara kojim potvrđuje presudu za koju je sam priznao da je nepravedna pokrenula je talas nezadovoljstva, dok se iza crkvenih zidina vodi tiha, ali sudbonosna borba između savesti, vere i moći.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Recept iz kuvara „Ko posti, dušu gosti“ otkriva kako obični sastojci postaju neodoljiv posni ajvar, savršen za zimnicu, sendviče i tradicionalni domaći namaz pun mirisa i topline manastirskog doma.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Drevna himna „Svjatij Bože, Svjatij Krјepkij, Svjatij Besmertnij, pomiluj nas“ prvi put je zapevana tokom zemljotresa u Carigradu, a i danas odzvanja hramovima kao molitva koja spaja ljude, anđele i Boga.
U jevanđeljskim začelima za 20. sredu po Duhovima, Hristos danas postavlja pitanje koje se tiče svakog čoveka – koliko zaista živimo ono što govorimo i kako vera postaje temelj koji odoleva svim iskušenjima.
