Prilikom intervjua, u emisiji "Dok anđeli spavaju", ovaj duhovnjak je ispričao neverovatnu uspomenu iz detinjstva, koja ga je odvela do još neobičinjeg saznanja - da anđeli govore kroz decu.
Monah Simeon - rođen kao Slobodan Dragović, koji je sa Mirjanom sklopio brak 1958. godine i iz te ljubavi dobio decu i unuke, je u 85. godini odlučio da ode u manastir.
Tu odluku je u delo sprovela i njegova supruga, koja dobija duhovno ime Ana.
Prilikom intervjua, u emisiji "Dok anđeli spavaju", ovaj duhovnjak je prepričao neverovatnu uspomenu iz detinjstva, koja ga je odvela do još neobičnijeg saznanja - da anđeli govore kroz decu.
- Dugo vremena sam lagao samog sebe... Stideo sam se toga, misleći da sam kriv za smrt svoje majke - započinje neverovatnu priču otac Simeon.
Budući da je kao trogodišnje dete ostao bez majke, taj događaj ga je na izvesni način obeležio.
- Kao dete sa tri godine sam se igrao u pesku... kada me je otac upitao šta radim, rekao sam da kopam grob svoje majke. Pola godine posle toga se moja majka ubila... To je bilo uoči Drugog svetskog rata, otac je zbog vojnih obaveza bio odsutan, a ona se relativno skoro pre toga porodila... pretpostavljam da je zapala u depresiju - što je vodilo ka samoubistvu.
Navodi da ga je osećaj krivice držao sve do trenutka dok nije otišao u manastir tj. kada je dublje zaronio u svoja sećanja.
- Otac Jefremije mi je pomogao i saopštio da dete ima takvu vezu sa Svetim Duhom, da može da vidi tugu u očima majke, pogotovo majke jer je prati do sedme, osme godine... Moje tetke, koje su nas čuvale, su zazirale od toga - da je njihov brat imao suprugi koja se ubila, i oni su to krili i nas učili da je majka umrla na porođaju, samo zbog sramote... to je dosta ostavilo trauma na nas - malu decu.
Objašnjava i da pamti poslednji susret sa majkom, ali i važnost toga da se suočimo sa svojim strahovima, kako bismo nastavili da živimo život bez psihičkog bola.
- Ja pamtim poslednji susret sa majkom... za dušu je jako značajno da otkriva tzv. "crne tačke", tj. traumatične događaje iz dečije duše, ali to je neophodno i da bi se spasila duša i povratila radost života - navodi uz konstatovanje da "kada se duša otvori dobija radosne trenutke":
- U svom sećanju sam tragao za tom "nultom tačkom" - zadnjom tačkom kada se čovek može setiti svog detinjstva. U tom traganju sam stigao do majčinih grudi. Od te tačke sam prošao sve naredne crne tačke i radosne trenutke da bih spasio svoju dušu.
Za kraj pojašnjava da decu treba voditi u crkvu od radnog detinjstva.
- Da sam ja na vreme vodio decu, kao što treba da se deca vode od malih nogu u crkvu, sve bi kod njih išlo prirodnim putem. I ja to smatram svojom greškom, jer da sam ranije prišao crkvi, ranije bih išao na liturgiju, ranije bih i decu poveo u crkvu i to bi bio neki normalan sled. Zato savetujem svima da sa malom decom idu u crkvu, jer to ostaje za ceo život.
Rođen 24. marta 1936. pod imenom Slobodan Dargović. Po struci je arhitekta, a zamonašio se u manastiru Stanjevići u Crnoj Gori 2021. godine.
Tada je dobio monaško ime Simeon. Član je Predsedništva Saveza arhitekata Srbije,a dobitnik je nagrada za Životno delo od asocijacije srpskih arhitekata, Ordena Svetog kralja Milutina od Sinoda Srpske pravoslavne crkve, Njegoševe medalje od Mitropolije crnogorsko-primorske...
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Molitva prenosi iskrene emocije roditelja i želju da Bog bude vođa deci na životnom putu, kako bi ih sačuvao od nevolja i poroka koji se nameću. Kada je izgubila dete, očajna majka je potražila utehu kod gruzijskog monaha, starca Gavrila, svetitelja našeg vremena. Njegova priča o Božijoj promisli dotakla je srce ove nesrećne žene, ali i hiljade vernika širom sveta. Ljudi se svakodnevno zaklinju u najmilije – roditelje, decu, pa čak i Boga – nesvesni da time krše Božiju zapovest i otvaraju vrata duhovnoj opasnosti. Pravoslavni sveštenik otkriva zašto takve rečenice nisu ni naivne ni bezazlene. Iako deluju mirno i srećno u ranom detinjstvu, mnoga deca kasnije postaju buntovna i izgubljena. Starac Pajsije objašnjava zašto pravila, red i perfekcionizam ne mogu zameniti toplinu vere, nežnost i majčinsku molitvu.
Printscreen/Youtube/ Dok anđeli spavaju
Monah i arhitekta
Duhovna riznica
12:07 | 12.11.2024
MAJČINA MOLITVA ZA ZAŠTITU DECE: Ovo su reči koje svaka majka treba da izgovori
Duhovna riznica
21:32 | 07.04.2025
„BOŽE, ZAŠTO SI MI UZEO SINA JEDINCA?”: Potresna ispovest majke i odgovor monaha Gavrila koji menja pogled na bol
Duhovna riznica
21:23 | 13.06.2025
ZAKLELA SE U ZDRAVLJE DETETA – DA LI JE TIME PRIZVALA NESREĆU: Otac Aleksandar otkriva zašto je zaklinjanje ozbiljan greh
Duhovna riznica
21:34 | 16.06.2025
ZAŠTO SE DOBRA DECA MENJAJU: Mudri savet Svetog Pajsija otkriva koren problema u porodici
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Svetitelj je bio žrtva zeta cara Konstantina.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
PODNASLOV: U besedi za četvrtak mesopusne sedmice Sveti Nikolaj Ohridski i Žički postavlja neugodno pitanje: da li nas iskustvo i samouverenost vode napred - ili nam, lišenim nezlobivosti, polako zatvaraju pred Carstvom nebeskim?
Beseda vladike žičkog Stefana iz 1980. pred praznik očeva postavlja pitanje koje ne zastareva: da li deca odrastaju uz primer vere ili samo uz običaje bez sadržaja.
Pol deteta, prema nauci, stvar je slučajnosti, međutim, veliki duhovnik je tvrdio da ništa nije slučajno.
Jedni od onih koji su svoje čudo pronašli u porti manastira, dok su molili svece - da umole Boga da im podari porod, su Slobodan i Jelena Gemaljević - supružnici iz Kragujevca.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Posle dugog unutrašnjeg traganja i odluke koja je preokrenula njegov život, zamonašio se u Grčkoj i u manastirskom kompleksu Meteori primio čin đakona tokom svečane Liturgije, koja je privukla pažnju vernika i crkvene javnosti.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Svaka duša koja se udaljila od istine jeste rana na telu Crkve.
Na Markovdan služena liturgija u Hramu Svetog apostola i jevanđeliste Marka, poglavar Srpske pravoslavne crkve odlikovao sveštenika i održao nadahnutu besedu.
Od nekoliko osnovnih sastojaka nastaje toplo i zasitno jelo koje je nekada bilo svakodnevica u srpskim kućama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
