„BOŽE, ZAŠTO SI MI UZEO SINA JEDINCA?”: Potresna ispovest majke i odgovor monaha Gavrila koji menja pogled na bol

Kada se duša pita ono što srce ne može da izdrži, rađa se jedno od najdubljih i najtežih pitanja koje čovek može postaviti – zašto Bog uzima decu? Zašto uzima mlade ljude, one čije su oči tek počele da gledaju svet, čija se imena još uče napamet, čije su stope još tihe, a osmesi čisti?

U trenucima kada roditeljsko srce ostane prazno, kada majčino naručje ostane bez deteta koje je grlilo, reči utehe deluju nemoćno. Sve što čovek tada može jeste da pogleda prema nebu i tiho, kroz suze, pita: „Gospode, zašto?“ Ovo pitanje nije novo, ali je uvek lično. U svakom veku, u svakoj kulturi, u svakom jeziku – isto pitanje, isto bolno ćutanje, isto čekanje odgovora.

Wikimedia/Zetalion at Wikipedia

 

Tako je i jedna majka, u naše vreme, kada su reči često prazne, potražila odgovor kod čoveka svetlosti – starca Gavrila Gruzijskog, ovovremenog svetitelja, čije se ime s poštovanjem izgovara u celom pravoslavnom svetu. Nije pošla da dobije teološku raspravu, ni knjigu utehe. Pošla je da pronađe smisao u svom bolu, da sretne Boga kroz oči onoga koji Ga je poznavao iznutra.

Starac Gavrilo, poznat po svojoj jednostavnosti i dubini, nije joj odgovorio dugim govorima. Umesto toga, ispričao joj je priču – ali ne običnu priču, već onu u kojoj se otkriva tajna Božije promisli. Reči koje slede nisu samo odgovor jednoj majci. One su oganj i balzam za svako srce koje je ikada plakalo nad dečjim grobom, nad izgubljenom mladošću.

U jednom selu, jedna verujuća žena, koja je izgubila svog jedinog sina, tužila se Bogu:

- Gospode, ja sam iz ljubavi prema Tebi mnogo pretrpela: uvrede, siromaštvo, teškoće.
U ovom mestu niko osim mene nije verujući. A Ti si uzeo moje dete.Zašto?

Te noći imala je san: Anđeli su je odveli Gospodu i izložili Njegovom licu njene žalbe. Tada se začuo glas Gospodnji:

- Upitajte ženu šta želi.

- Vrati mi mog sina - odgovorila je žena.

- Želiš li da vidiš svoje dete? - upita Gospod.

- Majka sam, naravno da želim - odgovori ona kroz suze.

- Pokažite joj njeno dete - zapovedi Gospod.

Dovedoše dete i majka se obradova.

- A sada, šta Mi tražiš? - reče joj Gospod.

- Zašto si ga uzeo? - ponovo se požali žena.

Tada Gospod zapovedi Anđelima:

- Pokažite joj šta bi njen sin učinio da ga nisam uzeo Ja.

Shutterstock/SeventyFour

 

- I odjednom, kao na filmu, žena vide strašne grehe koje bi njen sin počinio, a zatim ognjeve pakla!

- Vratite ga nazad u raj! - poče da plače i moli Gospoda majka.

- Gospod zapovedi i dete bi vraćeno u raj, a ženi reče: 

- Zbog tvoje dobrote i tvoje ljubavi uzeh tvog sina k Sebi. Ne misli da Ja ne znam koga i kada treba da uzmem.

Ova priča ne daje odgovor koji bi razumeo um. Ona daje mir koji oseća srce. Bog ne uzima zato što kažnjava, već zato što zna. On vidi put koji mi ne vidimo. Neko ode iz života ranije ne zato što ga je Bog ostavio, već zato što ga je zaštitio.

U svakom bolu postoji prostor za susret sa Njim. U svakoj izgubljenoj mladosti, u svakom prerano ugašenom životu – Bog ostaje prisutan. I kada ćuti – On zna. A kada odgovori, odgovori poput ovog, kroz usta starca Gavrila, menjaju tugu u svetlost i suze u molitvu.

Jer, za Boga niko nije prerano otišao.
Za Njega, svi dolaze tačno onda kada je duša spremna za večnost.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara