Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom - gubitkom deteta koje je odlučilo da sebi oduzme život - obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo.
Nenad Gugl, profesor srpskoj jezika i književnosti je u jednom televizijskom gostovanju u emisiji "Kad anđeli spavaju", podelio priču koja se glasno čula među ljudima kao podsvesni podsetnik na smisao ljudskog života.
Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom - gubitkom sina koji je odlučio da sebi oduzme život - obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo.
Međutim, kako hrišćanska pravila nalažu da se opelo ne drži za one koji su sebi sami oduzeli život, sveštenik nije mogao ispuniti njenu želju, jer se sukobljava sa hrišćanskim načelima, već ju je posavetovao da potraži odgovor kod tadašnjeg Patrijarha Pavla.
Ova majka, u potpunosti obuzeta tugom, krenula je da traži patrijarha, nadajući se da će naći olakšanje u njegovim rečima.
Čekala je patrijarha ispred Saborne crkve, gde je konačno uspela da ga sustigne. Skrhana bolom i očajem, obratila mu se jednostavnim pitanjem: "Možete li da održite opelo mom maloletnom sinu koji je počinio samoubistvo?"
Patrijarh Pavle, poznat po svojoj mudrosti i blagosti, zastao je na trenutak, i izgovorio samo tri reči: "Život je dužnost."
U tim rečima majka je osetila jasnu poruku. Shvatila je da život nije samo lična odluka ili izbor, već sveta dužnost koja nam je poverena od Boga. Ako nismo sebi dali život, ne možemo ni da ga oduzimamo.
"Život je dužnost" – ove reči Patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali teške i pune mudrosti.
Podsećaju nas da život, sa svim svojim iskušenjima, tugama i patnjama, ima dublji smisao i da nije uvek u našoj vlasti da odlučujemo o njegovom toku.
Na Božić, u snu, upokojio se srpski kompozitor i operski pevač čije će muzičko delo „Tijelo Hristovo” zauvek ostati deo pravoslavne liturgije, inspirišući vernike širom sveta.
U uslovima hroničnog nedostatka celovitog pristupa u zaštiti zadužbina Nemanjića na prostoru Republike Severne Makedonije, postoje neki aspekti koji su ohrabrujući, ali i zabrinjavajući.
U svetlu društvenih nemira u Srbiji, mitropolit kruševački u autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, iznosi snažnu poruku o našim istorijskim nevoljama, dok iz perspektive crkvene pastve osvetljava izazove s kojima se suočava patrijarh Porfirije.
Ivana Rodić iz Instituta za transfuziju krvi Srbije rekla je da se ova akcija realizuje već nekoliko godina za redom, tri puta godišnje pod blagoslovom patrijarha srpskog Porfirija.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 30. četvrtak po Duhovima donosi priču o odluci koja je iznedrila čoveka bez mrlje pred narodom i pred Bogom, i postavlja pitanje koje i danas tiho uznemirava savest.
Otac Vladimir objašnjava kako se suočiti sa tugom, krivicom i duhovnim pitanjima bez gubitka vere i nade.
Jedan od sinova Ružice Pejović, koji se zvao Risto, kao mladić je prešao da živi kod imućnije muslimanske porodice Poturak.
Sve što stvara anksioznost nikada ne može biti od Boga, zaključuje mitropolit.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
