Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Nakon više od 10 godina od smrti voljenog srpskog patrijarha Pavla, glavna medicinska sestra na centralnim apartmanima Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, Mara Tešić, odlučila je da sa javnošću podeli detalje o poslednjim danima života ovog velikog duhovnog lidera.
Medicinska sestra Mara je 2021. godine otkrila ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Tokom svoje dugogodišnje karijere, Mara je, osim što je bila nagrađena ordenom, imala privilegiju da se upozna tri patrijarha: Pavla, Irineja i Germana. Za nju, međutim, najvrednija nagrada bila su upravo ta poznanstva.
- Za vreme boravka patrijarha Pavla na VMA, u bolnici je podignuta mala crkva u kojoj je on često boravio kad god je mogao. Jednog dana, dok je bio u bolnici, moj zadatak je bio da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se u dilemi koju je, bez ikakvih reči, samo on mogao da reši - priča Mara.
Prema njenim rečima, patrijarh Pavle je imao izuzetnu sposobnost da oseti druge ljude i uvek znao kako da im olakša patnje.
- Morala sam da ga presvučem, stavim u kolica i spustim ga u crkvu. Ipak, bilo mi je izuzetno teško da ga pomerim u tom stanju jer je zaista bio vrlo slab i bolestan. Osećala sam se u velikoj dilemi, jer kako da ne odvedem čoveka koji je čitav život posvetio veri i molitvi? U toj dilemi, prišla sam njegovom krevetu i nisam stigla da izgovorim celu rečenicu, ali on je već znao šta sam želela da kažem - objašnjava Mara.
Patrijarh Pavle je više od dve godine ležao u bolničkom apartmanu na 13. spratu Vojnomedicinske akademije, gde je o njegovom zdravstvenom stanju brinuo čitav tim lekara ove ustanove.
– Patrijarh je bio svestan i dugo se nalazio u stabilnom stanju. Primao je lekove i injekcije i imao je fizikalnu terapiju. Sam je uzimao hranu i lekove. Uz odobrenje konzilijuma lekara 11. aprila je prisustvovao liturgiji u Paraklisu VMA koja je služena za njegovu slavu, Lazarevu subotu – rekli su upućeni u lečenje patrijarha.
Poslednje reči patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali nosile su duboko značenje.
- Poljubila sam mu ruku i zamolila ga da mi pomogne da rešim dilemu koja me mučila. Tada mi je rekao: "Nemojte me, Maro, umoran sam." To su bile njegove poslednje reči - prisetila se medicinska sestra u intervjuu za "Objektiv TV", nakon čega je dodala da je ubrzo usledio kraj.
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je 15.11.2009. godine u 10.45 sati, u snu, u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na lečenju. Patrijarh Pavle primljen je na lečenje u VMA 10. novembra 2007. u teškom, životno ugrožavajućem stanju.
Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili najeminentniji stručnjaci VMA s načelnikom VMA na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje njegove svetosti. Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, tada je uspešno prevladano više kritičnih faza.
Kao 44. poglavar SPC patrijarh Pavle je na svetosavskom tronu proveo 19 nepunih godina. Za prvojerarha izabran je 1. decembra 1990. godine posle 34 godine provede kao episkop Raško-prizrenske eparhije. Mudrom rukom i blagom reči upravljao je srpskom crkvom u najtežim vremenima u novijoj istoriji po srpski narod u vreme tragičnog raspada Jugoslavije.
Povodom smrti patrijarha Pavla u svim hramovima SPC počela su da se oglašavaju zvona na 15 minuta pre svakog punog sata, a na zgradi Patrijaršije je istaknuta crna zastava.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
U Rimu za vreme cara Adrijana četiri hrišćanke odbile su da prinesu žrtvu idolskoj boginji Artemidi, a majka je svoje kćeri do poslednjeg trenutka učvršćivala u veri i učila ih da ne pokleknu pred strahom.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Godinama vernici žive u zabludi o spaljivanju pokojnika – otac Slobodan Lukić otkriva istinu koju mnogi ne žele da čuju.
Njegove duhovite opaske, britke dosetke i nenametljive poruke, izrečene s blagim osmehom i dubokom verom, ostale su zapamćene i prepričavaju se i danas. i.
Ukoliko je zaborav hleba koji silazi s neba dublji, utoliko je pohlepa čovekova za bogaćenjem, novcem i uživanjem veća i nezajažljivija, govorio je patrijarh Pavle.
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Njeno stradanje počelo je nakon što je zajedno sa još 48 hrišćana odbila da učestvuje u prinošenju žrtava idolima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
