Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Nakon više od 10 godina od smrti voljenog srpskog patrijarha Pavla, glavna medicinska sestra na centralnim apartmanima Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, Mara Tešić, odlučila je da sa javnošću podeli detalje o poslednjim danima života ovog velikog duhovnog lidera.
Medicinska sestra Mara je 2021. godine otkrila ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Tokom svoje dugogodišnje karijere, Mara je, osim što je bila nagrađena ordenom, imala privilegiju da se upozna tri patrijarha: Pavla, Irineja i Germana. Za nju, međutim, najvrednija nagrada bila su upravo ta poznanstva.
- Za vreme boravka patrijarha Pavla na VMA, u bolnici je podignuta mala crkva u kojoj je on često boravio kad god je mogao. Jednog dana, dok je bio u bolnici, moj zadatak je bio da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se u dilemi koju je, bez ikakvih reči, samo on mogao da reši - priča Mara.
Prema njenim rečima, patrijarh Pavle je imao izuzetnu sposobnost da oseti druge ljude i uvek znao kako da im olakša patnje.
- Morala sam da ga presvučem, stavim u kolica i spustim ga u crkvu. Ipak, bilo mi je izuzetno teško da ga pomerim u tom stanju jer je zaista bio vrlo slab i bolestan. Osećala sam se u velikoj dilemi, jer kako da ne odvedem čoveka koji je čitav život posvetio veri i molitvi? U toj dilemi, prišla sam njegovom krevetu i nisam stigla da izgovorim celu rečenicu, ali on je već znao šta sam želela da kažem - objašnjava Mara.
Patrijarh Pavle je više od dve godine ležao u bolničkom apartmanu na 13. spratu Vojnomedicinske akademije, gde je o njegovom zdravstvenom stanju brinuo čitav tim lekara ove ustanove.
– Patrijarh je bio svestan i dugo se nalazio u stabilnom stanju. Primao je lekove i injekcije i imao je fizikalnu terapiju. Sam je uzimao hranu i lekove. Uz odobrenje konzilijuma lekara 11. aprila je prisustvovao liturgiji u Paraklisu VMA koja je služena za njegovu slavu, Lazarevu subotu – rekli su upućeni u lečenje patrijarha.
Poslednje reči patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali nosile su duboko značenje.
- Poljubila sam mu ruku i zamolila ga da mi pomogne da rešim dilemu koja me mučila. Tada mi je rekao: "Nemojte me, Maro, umoran sam." To su bile njegove poslednje reči - prisetila se medicinska sestra u intervjuu za "Objektiv TV", nakon čega je dodala da je ubrzo usledio kraj.
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je 15.11.2009. godine u 10.45 sati, u snu, u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na lečenju. Patrijarh Pavle primljen je na lečenje u VMA 10. novembra 2007. u teškom, životno ugrožavajućem stanju.
Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili najeminentniji stručnjaci VMA s načelnikom VMA na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje njegove svetosti. Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, tada je uspešno prevladano više kritičnih faza.
Kao 44. poglavar SPC patrijarh Pavle je na svetosavskom tronu proveo 19 nepunih godina. Za prvojerarha izabran je 1. decembra 1990. godine posle 34 godine provede kao episkop Raško-prizrenske eparhije. Mudrom rukom i blagom reči upravljao je srpskom crkvom u najtežim vremenima u novijoj istoriji po srpski narod u vreme tragičnog raspada Jugoslavije.
Povodom smrti patrijarha Pavla u svim hramovima SPC počela su da se oglašavaju zvona na 15 minuta pre svakog punog sata, a na zgradi Patrijaršije je istaknuta crna zastava.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
Za božićnu pečenicu bira se najlepše prase ili jagnje, mada neki pripremaju i ćurku ili kokošku.
U ovom Jevanđelju po Mateji govori se o rodoslovu Isusa Hrista i poruci koju je Bog poslao Josifu uoči Marijinog dolaska kod njega.
Običaji koji se vezuju da današnji dan nalikuju Matericama i Detinjcima, samo što se danas umesto dece i majki, vezaju očevi.
Na početku hrišćanske ere vera se širila kroz propoved, a ljudi su dolazili u crkvu i živeli po hrišćanskim vrednostima. Međutim, Sveti Teofan primećuje da je u njegovom vremenu situacija značajno promenjena. On ističe da je danas, u društvu, hrišćanski duh slabljen uvođenjem nehrišćanskih principa u obrazovni sistem i društvene običaje. Ovi uticaji, kaže Sveti Teofan, ometaju duhovni razvoj mladih i vode ih od vere, što doprinosi smanjenju broja "izabranih" — onih koji zaista žive hrišćanskim životom.
Kada su njihove mošti premeštane, prisutni su videli da su ostale nepromenjene.
Presveta Bogorodica mi je rekla da će se ispuniti sve što je zapisano u Svetom pismu. Dolazi treći svetski rat, 3/4 čovečanstva će biti uništeno, samo 1/4 ćovečanstva će biti spasena, pričala je Prepodobna Sofija Klisurska.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Zbog zastrašujućih događaja na Bliskom Istoku, koji unose nemir i strah, mnogi se vraćaju rečima svetogorskog monaha iz 20 veka, koje je pre mnogo godina predvideo ono čemu sada svedočimo.
Konkursom je predviđena dodela 86 godišnjih stipendija učenicima i studentima iz višedetnih porodica slabijeg imovinskog stanja, sa prebivalištem u Republici Srbiji, a koji pohađaju srednje škole ili fakultete na području Republike Srbije.
Bitno je da ne izgubimo veru, oslonimo se na moć molitve i u njoj pronađemo skrovište od privremenih oluja.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Govoreći o gordosti i sujeti, podsetio je da sukobi mišljenja nisu zlo, ali da su nesuglasice koje postaju zločin podstaknute egoizmom, izvor svih nesreća, kao što je prikazano kroz primer Satanaila.
U ovom Jevanđelju po Mateji govori se o rodoslovu Isusa Hrista i poruci koju je Bog poslao Josifu uoči Marijinog dolaska kod njega.
Na početku hrišćanske ere vera se širila kroz propoved, a ljudi su dolazili u crkvu i živeli po hrišćanskim vrednostima. Međutim, Sveti Teofan primećuje da je u njegovom vremenu situacija značajno promenjena. On ističe da je danas, u društvu, hrišćanski duh slabljen uvođenjem nehrišćanskih principa u obrazovni sistem i društvene običaje. Ovi uticaji, kaže Sveti Teofan, ometaju duhovni razvoj mladih i vode ih od vere, što doprinosi smanjenju broja "izabranih" — onih koji zaista žive hrišćanskim životom.
Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
U profašističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH) na delu je bio ustaški genocid nad Srbima, progon i uništavanje svega što pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Teško pogođeni ratnim iskustvima, 22 momka prešla su hiljadu kilometara u potrazi za duhovnim mirom. Njihov četvorodnevni boravak na Atosu pružio im je trenutke utehe i novu snagu za suočavanje sa traumama.
Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Do danas su u svetinji ostali sačuvani i kameni ikonostas, pet prestonih ikona i fragmenti polijeleja.
Ljiljana Popović i ansambl Živa voda su izveli numeru u kojoj su dirljivim stihovima ispričali priču u despotu.
Dušicu Petronijević, koja je dala saglasnost da se organi njenog sina doniraju, dugo je mučilo da li ga je na onaj svet ispratila kako treba.
U sabornom hramu Svetog Đorđa u Prizrenu vernici su svedočili neobičnom čudu - suze su počele teku iz očiju Isusa na ikoni, podsećajući nas na neprestanu Božiju prisutnost i ljubav prema narodu na Kosovu i Metohiji.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
