Medicinska sestra Mara je opisala ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Nakon više od 10 godina od smrti voljenog srpskog patrijarha Pavla, glavna medicinska sestra na centralnim apartmanima Vojnomedicinske akademije (VMA) u Beogradu, Mara Tešić, odlučila je da sa javnošću podeli detalje o poslednjim danima života ovog velikog duhovnog lidera.
Medicinska sestra Mara je 2021. godine otkrila ono što je do tada bilo nepoznato široj javnosti – kako je patrijarh Pavle proveo svoje poslednje trenutke.
Tokom svoje dugogodišnje karijere, Mara je, osim što je bila nagrađena ordenom, imala privilegiju da se upozna tri patrijarha: Pavla, Irineja i Germana. Za nju, međutim, najvrednija nagrada bila su upravo ta poznanstva.
- Za vreme boravka patrijarha Pavla na VMA, u bolnici je podignuta mala crkva u kojoj je on često boravio kad god je mogao. Jednog dana, dok je bio u bolnici, moj zadatak je bio da ga odvedem u crkvu. Ipak, našla sam se u dilemi koju je, bez ikakvih reči, samo on mogao da reši - priča Mara.
Prema njenim rečima, patrijarh Pavle je imao izuzetnu sposobnost da oseti druge ljude i uvek znao kako da im olakša patnje.
- Morala sam da ga presvučem, stavim u kolica i spustim ga u crkvu. Ipak, bilo mi je izuzetno teško da ga pomerim u tom stanju jer je zaista bio vrlo slab i bolestan. Osećala sam se u velikoj dilemi, jer kako da ne odvedem čoveka koji je čitav život posvetio veri i molitvi? U toj dilemi, prišla sam njegovom krevetu i nisam stigla da izgovorim celu rečenicu, ali on je već znao šta sam želela da kažem - objašnjava Mara.
Patrijarh Pavle je više od dve godine ležao u bolničkom apartmanu na 13. spratu Vojnomedicinske akademije, gde je o njegovom zdravstvenom stanju brinuo čitav tim lekara ove ustanove.
– Patrijarh je bio svestan i dugo se nalazio u stabilnom stanju. Primao je lekove i injekcije i imao je fizikalnu terapiju. Sam je uzimao hranu i lekove. Uz odobrenje konzilijuma lekara 11. aprila je prisustvovao liturgiji u Paraklisu VMA koja je služena za njegovu slavu, Lazarevu subotu – rekli su upućeni u lečenje patrijarha.
Poslednje reči patrijarha Pavla bile su jednostavne, ali nosile su duboko značenje.
- Poljubila sam mu ruku i zamolila ga da mi pomogne da rešim dilemu koja me mučila. Tada mi je rekao: "Nemojte me, Maro, umoran sam." To su bile njegove poslednje reči - prisetila se medicinska sestra u intervjuu za "Objektiv TV", nakon čega je dodala da je ubrzo usledio kraj.
Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle preminuo je 15.11.2009. godine u 10.45 sati, u snu, u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je dve godine bio na lečenju. Patrijarh Pavle primljen je na lečenje u VMA 10. novembra 2007. u teškom, životno ugrožavajućem stanju.
Za sve vreme lečenja u VMA, lekarski konzilijum, koji su činili najeminentniji stručnjaci VMA s načelnikom VMA na čelu, bio je u stalnom zasedanju i redovno pratio zdravstveno stanje njegove svetosti. Zahvaljujući intenzivnim naporima lekara i primeni najsavremenijih mera dijagnostike i lečenja, tada je uspešno prevladano više kritičnih faza.
Kao 44. poglavar SPC patrijarh Pavle je na svetosavskom tronu proveo 19 nepunih godina. Za prvojerarha izabran je 1. decembra 1990. godine posle 34 godine provede kao episkop Raško-prizrenske eparhije. Mudrom rukom i blagom reči upravljao je srpskom crkvom u najtežim vremenima u novijoj istoriji po srpski narod u vreme tragičnog raspada Jugoslavije.
Povodom smrti patrijarha Pavla u svim hramovima SPC počela su da se oglašavaju zvona na 15 minuta pre svakog punog sata, a na zgradi Patrijaršije je istaknuta crna zastava.
U petak, 15. novembra, navršava se decenija i po od kada je svoj ovozemaljski život skončao poglavar SPC kojeg u srpskim zemljama smatraju najvoljenijim arhijerejem 20. veka.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom krsnom slavom. Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav - Bog je Bog živih, a ne mrtvih.
Stvarni post privodi čoveka smirenju. A u smirenju čovek stiče saznanje, da za čoveka spasenje leži jedino u Bogu, u njegovoj milosti, govorio je patrijarh Pavle.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Kako su se na grobu apostola počela da dešavaju mnogobrojna čudesa, naročito isceljenja bolesnih, počeo je da se uvećava i broj hrišćana, a to je naljutilo neznabošce.
Uz prisustvo mnogobrojnih vernika i episkopa iz više pomesnih crkava, osveštana je bistu Diane Budisavljević, žene koja je deci vraćala život.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Pravoslavna duhovnost, kroz vekove, upozorava da um – ako nije obuzdan molitvom i trezvenošću – može postati bojno polje na kojem se vodi najteža bitka.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave.
Nepoznata lica, uz podršku Kosovske policije, uklonila su murale posvećene dvojici velikih duhovnika Srpske pravoslavne crkve.
Ranjen, prekriven telima, Ljuban Jednak uspeo je da se izvuče iz hrpe mrtvih, pobegne i uđe u istoriju.
Na Preobraženje Gospodnje pre tri decenije, omiljeni duhovni vođa je u svojim molitvama i opomenama ukazao na snagu vere, mira i odanosti Bogu, ostavljajući poruku koja i danas inspiriše pravoslavne vernike u svetu punom izazova.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
Sveti oci otkrivaju zašto je svako koketiranje sa okultnim savez sa zlom – iza astrologije, numerologije i „pozitivne energije“ krije se ista sila koja vodi u duhovnu tamu. Postoji samo jedan izlaz, i on ne dolazi od čoveka.
Pravoslavna duhovnost, kroz vekove, upozorava da um – ako nije obuzdan molitvom i trezvenošću – može postati bojno polje na kojem se vodi najteža bitka.
Bes zamagljuje rasuđivanje, umanjuje sposobnost za ljubav i praštanje, i često dovodi do reči i dela zbog kojih čovek kasnije duboko žali.
Obe uče da postoji samo jedan Bog i da su ljudi najuzvišenija stvorenja na zemlji, sposobna i za dobro i za zlo.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Mati Nedelja govori kako joj je bolest postala prilika za obraćenje mnogih ljudi i potvrda da Gospod sve preobražava na korist čoveka.
Njena vedra reakcija svedoči o životu duboko obeleženom verom, molitvom i unutrašnjim mirom.
U Novom Sаdu Bаumhorn je pre grаdnje sinаgoge izgrаdio Menrаtovu pаlаtu i Zgrаdu štedionice nа sаdаšnjem Trgu slobode.
Ova posebna varijanta omiljenog jela Balkana spaja kukuruzno brašno, jaja, mleko, mast i kajmak u bogat i sočan obrok, koji budi uspomene na detinjstvo i miris toplog doma.
U besedi za 13. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje se da prava moć ne leži u gromovima i kaznama, već u tihu ljubav koja ispravlja stučene trske, budi ono neugaslo u srcima ljudi i menja svet oko nas.
