Na liturgiji kojom je na praznik Obrezanja Hrisovog i dan Svetog Vasilija Vekilog molitveno proslavljen i početak godine po Julijanskom kalendaru, poglavar Srpske pravoslavne crkve čestitao je slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i pozvao vernike na svakodnevno služenje Bogu i rodu.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i Svetog Vasilija Velikog, 14. januara po novom kalendaru, u beogradskoj Sabornoj crkvi, patrijarh srpski Porfirije služio je svetu liturgiju, proslavljajući početak Nove godine po Julijanskom kalendaru. Na ovom molitvenom sabranju, ispunjenom duhovnom snagom i zajedništvom, patrijarhu su služili vikarni episkopi Aleksej i Tihon, kao i sveštenoslužitelji Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, dok je hor Prvog beogradskog pevačkog društva sa posebnim poštovanjem i nadahnućem izvodio crkveno pojaње.
Nakon svete liturgije, patrijarh Porfirije je prisutnima uputio blagoslov i čestitke, izražavajući zahvalnost za dugogodišnje postojanje Prvog beogradskog pevačkog društva, koje je, kao stub crkvene kulture i tradicije, osnovano još 1853. godine. U svom obraćanju, patrijarh je istakao važnost muzike i poja u duhovnom životu Crkve, naglašavajući da muzika nije samo umetnost, već put ka svetosti.
- Čestitam slavu Prvom beogradskom pevačkom društvu i blagodarimo na divnom pojanju na današnjoj liturgiji, ali i na pojanju koje traje skoro dva veka ovde u Sabornoj crkvi u Beogradu, kao i širom vaseljenje, gde god se sabiraju pravoslavni Srbi - kazao je patrijarh i dodao:
- Neka Gospod blagoslovi sve one koji su danas članovi Prvog beogradskog pevačkog društva, a da da život večni svima onima koji su prethodili. Neka njihovim molitvama i mi uzrastamo i u pojanju, u slavljanju Boga, ali i u svakoj vrlini, u svakom dobru - rekao je patrijarh Porfirije, dodajući da posebno čestita mlađim članovima hora, moleći se da im Bog podari snagu i mudrost da se ugledaju na svetitelje i sve one koji su od samog početka ugradili sebe u izgradnju ovog prestižnog kulturnog društva.
Patrijarh je na kraju svoje besede uputio i čestitku povodom Nove godine, pozivajući sve prisutne da svaki dan u svom životu dožive kao priliku za služenje Bogu i rodu, čime je podsetio na dublje značenje vremena:
- Svaki dan da nam bude Nova godina, svaki dan da nam bude nova prilika za služenje Bogu i rodu, i svaka godina da nam bude godina Gospodnja. To znači da bude godina u kojoj Gospod već jeste sa nama, ali i da mi svakim put iznova se opredeljujemo da budemo sa Njim, i da je to jedini normalni, ispravni, zdravi način života.
Ove mudre reči patrijarha Porfirija pozivaju nas da u svakoj godini, svakom danu, tražimo Gospodnju blizinu, da u svakoj prilici težimo životu ispunjenom ljubavlju, verom i pobožnošću.
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina. Od drevnih Vavilonaca do rimskih reformi, pravoslavnog i kineskog kalendara, Nova godina izražava univerzalnu ljudsku težnju za mirom, obnovom i zajedništvom, dok različiti običaji širom sveta oslikavaju bogatstvo kultura i tradicija. Praznici koji nas podsećaju na Hristovo ispunjenje zakona i na život Svetog Vasilija Velikog donose vernicima duhovnu obnovu na početku julijanske godine. Sveti Teofan Zatvornik u svojoj knjizi za 30. utorak po Pedesetnici objašnjava kako, kroz duhovnu refleksiju, preobražaj i unutrašnje očišćenje od greha, Nova godina predstavlja početak puta samospoznaje i spasenja, koji bi trebalo da započne upravo u ovom periodu. Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade. U jednoj svojoj pouci svetogorski podvižnik opisuje preokret vrednosti u kojem se ono što je nekada budilo stid danas predstavlja kao napredak. Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja. Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima. Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom. Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost. Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici. Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima. Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi. Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Foto: SPC
Foto: SPC
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Foto: SPC
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
14:13 | 13.01.2025
ZAŠTO SRBI NOVU GODINU PROSLAVLJAJU 14. JANUARA: Evo koliko je star taj običaj, ali i ko sve praznuje ovaj dan
Duhovna riznica
20:55 | 13.01.2025
KAKO I KADA RAZLIČITE RELIGIJE SLAVE NOVU GODINU: Običaji, verovanja i duhovne razlike jednog praznika
Praznici i sveci
06:00 | 14.01.2025
VELIKI DAN ZA PRAVOSLAVLJE, TRI PRAZNIKA U JEDNOM DANU: Crkva slavi julijansku Novu godinu, Obrezanje Hristovo i Svetog Vasilija Velikog
Duhovna riznica
07:30 | 14.01.2025
MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI: Novi početak u duhovnom životu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
16:18
POTRESNE SLIKE I REČI NA SAHRANI MALOG JOVANA KNEŽEVIĆA: Trojica mitropolita služila opelo sinu sveštenika Ostoje (FOTO)
Duhovna riznica
14:00
DA LI JE GREH POSTAO NORMALAN, A VRLINA PREDMET PODSMEHA? Starac Pajsije otvara neprijatna pitanja i daje odgovor koji može pomoći svakom verniku
Mrsni recepti
13:25
SLATKA TRADICIJA IZ BAKINE SVESKE: Štanglice od oraha i puslica koje se tope u ustima
Praznici i sveci
12:05
CRKVENI KALENDAR ZA MAJ 2026.
Duhovna riznica
11:22
KOJE LJUDSKE RANE BOG NE MOŽE DA ISCELI I ZAŠTO? Otac Dmitrij poručuje da se odgovor krije u Jevanđelju koje se u ovu nedelju čita na liturgiji
Duhovna riznica
09:19 | 24.02.2026
TUMANSKO ČUDO PRIRODE DOBILO JAČU DRŽAVNU ZAŠTITU: Uredbom Vlade celo područje proglašeno dobrom od regionalnog značaja
Aktuelno iz SPC
20:48 | 05.02.2026
POTPIS KOJI MENJA VERSKU MAPU PODGORICE: Konačno postoje svi uslovi za podizanje svetinje posvećene Svetom Vasiliju Ostroškom
Duhovna riznica
21:12 | 10.02.2026
POGINUO SVEŠTENIK DOK JE SLUŽIO OPELO POKOJNIKU: Otac Sergej stradao na licu mesta, šestoro iz pogrebne povorke ranjeno
Aktuelno iz SPC
12:36 | 30.04.2026
TRAGEDIJA I BOL ZAUSTAVILI DAH JEDNE SVEŠTENIČKE KUĆE: Odlazak malog anđela Jovana Kneževića
Duhovna riznica
09:50 | 01.03.2026
NIKAD OVO NE RADITE KAD UPALITE SVEĆU U CRKVI! Otac Ljuba kaže da od toga nema nikakve koristi
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Jedinstvena tradicija u srcu Severne Makedonije spaja satiru, misticizam i duhovnost u slavlju Pravoslavne nove godine, dok svaka maska krije priču o prošlosti i sadašnjosti.
Otkrijte duhovni smisao Pravoslavne Nove godine i saznajte koje crkve slede julijanski kalendar u očuvanju drevne tradicije.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
U crkvi Pokrova Presvete Bogorodice služena zaupokojena liturgija, a poruka njegovog sina Nemanje Krivokapića podsetila okupljene da zajedništvo u veri nadilazi granice života i smrti.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
Kroz slike ognja i malja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božja poruka u jednima budi utehu i snagu, a u drugima razotkriva unutrašnju tvrdoću i pokreće duboko preispitivanje.
Kroz kratka, precizna pitanja i odgovore, ova pouka razotkriva naše slabosti, navike i zablude, ali i pokazuje put ka unutrašnjoj snazi, miru i istinskoj veri, kakva se retko prepoznaje u svakodnevici.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Jovana Dekapolita po starom i Svetog proroka Jeremiju po novom kalendaru. Katolici obeležavaju praznik Svetog Josifa Radnika, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
