Nova godina je početak svih dana u godini. Stoga priliči da se tog dana u dušu saberu misli, osećanja i raspoloženja, koje bi, kao misli koje su dostojne Hrišćanina, trebalo da upravljaju svim njegovim delima tokom cele godine. Njih ćemo odmah naći čim samo pomislimo šta Nova godina predstavlja u duhovnom životu.
U duhovnom životu Nova godina postoji onda kada onaj koji je živeo u nebrizi počne da revnuje za svoje spasenje i da se trudi u bogougađanju. Jer, onaj ko reši tako nešto, sve unutar i izvan sebe iznova preustrojava na novim načelima – staro prolazi i sve biva novo.
Ako kod tebe već jeste tako, preostaje da se obnavljaš u istom smeru, a ako nije – započni iznova i kod tebe će zaista biti Nova godina. Na to se nadovezuje i dostojno praznovanje Obrezanja Gospodnjeg i molitveno proslavljanje spomena Svetog Vasilija Velikog.
Suština spomenute promene sastoji se u tome da čovek, od toga trenutka, živi samo za Boga (i za svoje spasenje), a ne više isključivo za sebe kao ranije (čime je sebi samo spremao propast). Time on odbacuje ranije navike, sve utehe i sve ono u čemu je nalazio zadovoljstvo, odsecajući strasti i pohotna raspoloženja i prihvatajući se strogog samoodricanja.
Takva promena upravo predstavlja ono što, po apostolu, treba da bude obrezanje srca – na šta nas opominje i na šta nas obavezuje praznovanje Obrezanja Gospodnjeg. Primer za to imamo u ličnosti svetog Vasilija Velikog.
Tako se sve stvari, koje se nude za razmišljanje povodom Nove godine svode na jedno – na naše unutrašnje obnovljenje kroz obrezanje srca. Onaj ko se, uz Božiju pomoć, u Novoj godini usmeri na ovaj način, te pored razmišljanja i život svoj preuredi, na najsavršeniji način će hrišćanski provesti praznik i pripremiti se za hrišćansko provođenje čitave godine. Sledeće godine će biti potrebno samo da ponovi i oživi ono što sada upražnjava.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Iako je u Srbiji ustaljen naziv Srpska nova godina, u različitim krajevima Evrope poznata je kao julijanska, stara ili pravoslavna Nova godina.
Od drevnih Vavilonaca do rimskih reformi, pravoslavnog i kineskog kalendara, Nova godina izražava univerzalnu ljudsku težnju za mirom, obnovom i zajedništvom, dok različiti običaji širom sveta oslikavaju bogatstvo kultura i tradicija.
Otkrijte duhovni smisao Pravoslavne Nove godine i saznajte koje crkve slede julijanski kalendar u očuvanju drevne tradicije.
