Učenik i duhovno čedo Svetog Siluana Atonskog objasnio je da patnja nije kazna, već oganj koji čisti, oblikuje i vodi ka istinskoj unutrašnjoj snazi.
Postoji jedna tiha, ali uporna kriza koja se ne vidi u statistikama: ljudi se sve teže nose sa pritiskom, a još teže sa smislom tog pritiska. Umor više nije samo telesni, već i unutrašnji; reči se brzo troše, a snaga se još brže osipa.
U takvom stanju, čovek traži izlaz koji neće biti samo predah, nego preobražaj. Jednu takvu mogućnost, kao svetiljku u gustoj magli, nudi pouka Svetog Sofronija Saharova - ona koja ne obećava lak put, ali objašnjava zašto težak put ne mora da slomi.
Sveti Sofronije Saharov je uvek govorio iz dubine iskustva stečenog dugom borbom, molitvom i ćutanjem. Njegove reči nemaju potrebu da budu utešne — one su pre svega tačne. U jednoj od svojih snažnih pouka, ostavio je svedočanstvo koje razbuđuje:
- Bog sve priziva. Ali ne odazivaju se svi na Njegov poziv. One koji se odazovu, Bog strogo ispituje, a stepen strogosti ovog ispitivanja srazmeran je stepenu njihove vernosti i predanosti. Oni koji vole Boga prolaze kroz mnoga i najteža iskušenja. Ovde bismo hteli da dodirnemo jedno važno pitanje o kome i sami ne znamo mnogo da kažemo. Ne nalazimo čak ni reč, ni put za objašnjenje tog predmeta - govorio je Sveti Sofronije Saharov, a onda je dao savet:
- Ako je moguće, postarajte se da nas razumete iz sledećih nepovezanih reči. Onaj ko voli Boga, prolazi kroz takva stradanja koja čovek bez duboke vere u Boga ne bi mogao da izdrži, nego bi duševno oboleo. Iz duboke vere i ljubavi rađa se velika odvažnost o kojoj govori starac Siluan, odvažnost koja spasava čoveka od duševnog rastrojstva pri susretu sa svetom zlih sila. Onome ko voli Boga poznata su ova stradanja, i bez obzira na sve što mu se dešava, on ne samo da ostaje normalan, tj. ne samo da zadržava sposobnost samosavlađivanja i sposobnost logičke i moralne samokontrole, nego ove sposobnosti postaju kod njega mnogo razvijenije i istančanije nego kod običnog čoveka.
U ovim rečima nema lakih uteha. Ljubav prema Bogu ne štedi čoveka od udaraca, ali mu daje nešto dragocenije: sposobnost da ne izgubi sebe. Stradanje ovde nije kazna, već oganj u kome se razdvaja suvišno od suštinskog.
Sveti Sofronije jasno pokazuje da se duhovna zrelost ne prepoznaje po odsustvu bola, nego po tome šta se sa čovekom dešava dok kroz bol prolazi. Ako posle iskušenja ostaje više razboritosti, više tišine i više odgovornosti pred sopstvenom savešću - onda taj put, koliko god bio težak, nije bio uzaludan.
Saborna Poslanica Svetog apostola Jakova, začalo 54 (3,1-10)
1. Braćo moja, ne budite mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osuđeni, 2. Jer svi mnogo grešimo. Ako neko u reči ne greši, taj je savršen čovek, moćan je zauzdati i sve telo. 3. Gle, konjima stavljamo uzde u usta da nam se pokoravaju, i sve telo njihovo okrećemo. 4. Eto i lađe, iako su velike i silni ih vetrovi gone, okreću se malim kormilom onamo kuda hoće onaj koji upravlja. 5. Tako je i jezik mali ud, a hvali se da je veliki. Gle, malena vatra, kako velike stvari zapali!
6. I jezik je vatra, svet nepravde. Tako se i jezik nalazi među našim udima, prljajući sve telo, i paleći tok života našega, i zapaljujući se od pakla. 7. Jer svaki rod zverinja i ptica, i gmizavaca i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovečemu, 8. A jezik niko od ljudi ne može ukrotiti; to nemirno zlo, puno otrova smrtonosnoga. 9. Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime proklinjemo ljude stvorene po podobiju Božiju. 10. Iz istih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, braćo moja, da ovo tako biva.
Jevanđelje po Marku, začalo 50. (11,11-23)
11. I uđe Isus u Jerusalim, i u hram; i promotrivši sve, kad bi uveče, iziđe u Vitaniju sa Dvanaestoricom. 12. I sutradan kad iziđoše iz Vitanije, ogladne. 13. I videvši izdaleka smokvu s lišćem, dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne beše vreme smokava. 14. I progovorivši Isus reče joj: „Od sada niko ne jeo sa tebe roda doveka!” I slušahu učenici njegovi.
15. I dođoše opet u Jerusalim: i ušavši Isus u hram, stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu; i ispremeta stolove onih što menjahu novce, i sedišta onih što prodavahu golubove. 16. I ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram. 17. I učaše govoreći im: „Nije li pisano: ‘Dom moj nazvaće se dom molitve svima narodima? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku‘.” 18. I čuše književnici i prvosveštenici, i tražahu kako bi ga pogubili; jer ga se bojahu; jer se sav narod veoma divljaše nauci njegovoj.
19. I kad bi uveče, iziđe izvan grada. 20. A ujutru prolazeći videše smokvu gde se osušila iz korena. 21. I opomenuvši se Petar reče mu: „Učitelju, gle, smokva što si je prokleo osušila se. 22. I odgovarajući Isus reče mu: „Imajte veru u Boga. 23. Jer zaista vam kažem: „Ako ko reče gori ovoj: ‘Digni se i baci se u more‘, a ne posumnja u srcu svom, nego uzveruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.”
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Reči starca otkrivaju zašto jedno jedino ime na spisku može imati veću težinu od hleba, odeće i svake druge pomoći.
Pouka oca Gervasija Agiorita razotkriva kako navika da volimo svoju prljavštinu koči život koji Bog zamislio za nas.
Uoči praznika Silaska Svetog Duha, vernici pale sveće i uznose molitve, verujući da se u zajedničkom bogosluženju briše granica između sećanja i nade u večni život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Andronika po starom i prepodobnog Isakija ispovednika po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Ivanku Orleanku, dok muslimani obeležavaju četvrti dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Predstojatelj Srpske pravoslavne crkve služio je liturgiju u Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja, a posebnu pažnju izazvali su darovi, poruke o Časnom Pojasu i dodela najvišeg monaškog čina igumanu manastira Podmajne.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Dok svet juri za uspehom, ruski svetitelj podseća da se prava borba vodi u tišini duše — tamo gde se rađa trpljenje, praštanje i nada u vaskrsenje.
Jedan od najuticajnijih savremenih svetogoraca i učenik Svetog Siluana Atonskog poručuje da Crkva nije zajednica bezgrešnih, već brod na kome oni koji padaju ne odustaju od Boga ni jedni od drugih.
U trenucima kada reč lako preraste u svađu, jedno monaško pravilo nudi jednostavan izlaz: ćutanje, molitva i pogled na sebe umesto na tuđe greške, kao put ka unutrašnjem miru i razrešenju konflikta.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
