Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
U trenutku unutrašnje zbrke i osećaja nemoći, mnogi ljudi okreću pogled prema nebu očekujući da će im pomoć pasti sa visina. Problem nastaje kada se zaboravi osnovna istina: Bog ne preuzima mesto čoveka, već mu pokazuje put - a korak mora čovek učiniti sam. Jedna pouka starca Pajsija Svetogorca baca svetlo na ovaj izazov i otkriva praktičan način kako povezati ljudsku odgovornost i Božiju milost.
- Da bi Bog pomogao čoveku, čovek najpre treba sam da se potrudi. Ima stvari koje čovek treba sam da učini da bi mu Bog nisposlao svoju pomoć. Ako čovek sam ne želi sebi da pomogne, ni Bog neće moći da mu pomogne... Zato ne treba pitati šta je to što Bog može da učini za nas, već treba sebe pitati – šta je to što ja mogu da učinim za sebe - govorio je starac Pajsije.
Starac Pajsije ovim rečima suptilno preusmerava fokus sa pasivne nade na aktivnu unutrašnju borbu i odgovornost. Poruka je jasna: molitva i vera nisu magični prekidači; one traže ljudski trud, samoprevazilaženje i spremnost da se preuzme inicijativa u sopstvenom životu.
U pravoslavnom učenju, vera i dela nisu odvojeni. Pouka starca Pajsija Svetogorca jasno pokazuje da Božija pomoć ne umanjuje našu odgovornost, već je osnažuje. Kada čovek učini svoj deo puta sa iskrenošću i voljom, tada Božija milost postaje vidljiva i konkretna - a unutrašnji mir koji tražimo prestaje da bude daleka želja i postaje stvarnost koju oblikujemo sopstvenim koracima.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 329 (11,17-23; 27-31)
17. Verom prinese Avraam Isaka kada je kušan, i jedinca prinosaše onaj koji je primio obećanja, 18. kome beše kazano: „U Isaku će ti se nazvati seme”, 19. jer je razumeo da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga i dobi kao prasliku. 20. Verom u ono što će doći blagoslovi Isak Jakova i Isava. 21. Verom Jakov umirući blagoslovi svakoga sina Josifova, i pokloni se preko vrha palice svoje. 22. Verom Josif na samrti napominjaše o izlasku sinova Izrailjevih, i zapovedi za kosti svoje. 23. Verom su Mojseja, pošto se rodi, krili tri meseca roditelji njegovi, jer videše da je dete krasno, i ne pobojaše se zapovesti careve.
Nije nađeno poglavlje (p1): 58, 11,17-23; 27-31
Jevanđelje po Marku, začalo 42. (9,42-50; 10,1)
42. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se obesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more. 43. I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke otići u pakao, u oganj neugasivi, 44. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. 45. I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hromu, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj neugasivi, 46. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47. I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u Carstvo Božije, negoli sa dva oka da budeš bačen u pakao ognjeni, 48. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. 49. Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti. 50. Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime će se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte među sobom. 1. I ustavši odande dođe u krajeve Judejske preko Jordana, i steče se opet narod k njemu: i kao što običaj imaše, opet ih učaše.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
Još od ranog detinjstva bio je udostojen blagodati Božje koju je skrivao pred ljudima.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Na liturgiji u kragujevačkom naselju Aerodrom mitropolit šumadijski Jovan govorio je da se odgovori na muke, patnje i radosti nalaze u veri, ali samo ako se Sveto pismo razumeva kroz iskustvo Crkve i zajednice.
Pravoslavno učenje jasno govori da đavo nema vlast nad čovekom ako mu čovek sam ne otvori vrata.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
U jednoj od svojih pouka, svetogorski starac objašnjava zašto diplomirani bogoslovi, bez iskustva molitve i života, više zbunjuju nego što preobražavaju vernike - i kako jedan pravi jerej menja sve u svojoj parohiji.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Svetogorski podvižnik učio je da se blagodat ne spušta samo u hramu – već i tamo gde porodica zajedno deli obrok.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Pravoslavno učenje jasno govori da đavo nema vlast nad čovekom ako mu čovek sam ne otvori vrata.
U duhovnom smislu, prijateljstvo je dar, ali i odgovornost.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Kako tri različite verske tradicije koriste uzdržavanje od hrane i molitvu da bi ojačale duhovnu disciplinu, približile se Bogu i razvile solidarnost prema bližnjima – prikaz jednog dana posta u svakoj religiji.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Od zvona u Saborni hram Svetog arhangela Mihaila do jasnog stava da Liturgija, a ne politika, ostaje središte - šta je obeležilo prvih pet godina vođstva 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve i zašto se o toj poruci i danas govori.
