Svetogorski starac nas uči kako preuzeti odgovornost za sopstvenu sreću: lekcija koja pokazuje da vera deluje samo kada čovek zakorači sam.
U trenutku unutrašnje zbrke i osećaja nemoći, mnogi ljudi okreću pogled prema nebu očekujući da će im pomoć pasti sa visina. Problem nastaje kada se zaboravi osnovna istina: Bog ne preuzima mesto čoveka, već mu pokazuje put - a korak mora čovek učiniti sam. Jedna pouka starca Pajsija Svetogorca baca svetlo na ovaj izazov i otkriva praktičan način kako povezati ljudsku odgovornost i Božiju milost.
- Da bi Bog pomogao čoveku, čovek najpre treba sam da se potrudi. Ima stvari koje čovek treba sam da učini da bi mu Bog nisposlao svoju pomoć. Ako čovek sam ne želi sebi da pomogne, ni Bog neće moći da mu pomogne... Zato ne treba pitati šta je to što Bog može da učini za nas, već treba sebe pitati – šta je to što ja mogu da učinim za sebe - govorio je starac Pajsije.
Starac Pajsije ovim rečima suptilno preusmerava fokus sa pasivne nade na aktivnu unutrašnju borbu i odgovornost. Poruka je jasna: molitva i vera nisu magični prekidači; one traže ljudski trud, samoprevazilaženje i spremnost da se preuzme inicijativa u sopstvenom životu.
U pravoslavnom učenju, vera i dela nisu odvojeni. Pouka starca Pajsija Svetogorca jasno pokazuje da Božija pomoć ne umanjuje našu odgovornost, već je osnažuje. Kada čovek učini svoj deo puta sa iskrenošću i voljom, tada Božija milost postaje vidljiva i konkretna - a unutrašnji mir koji tražimo prestaje da bude daleka želja i postaje stvarnost koju oblikujemo sopstvenim koracima.
Poslanica Svetog apostola Pavla Jevrejima, začalo 329 (11,17-23; 27-31)
17. Verom prinese Avraam Isaka kada je kušan, i jedinca prinosaše onaj koji je primio obećanja, 18. kome beše kazano: „U Isaku će ti se nazvati seme”, 19. jer je razumeo da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga i dobi kao prasliku. 20. Verom u ono što će doći blagoslovi Isak Jakova i Isava. 21. Verom Jakov umirući blagoslovi svakoga sina Josifova, i pokloni se preko vrha palice svoje. 22. Verom Josif na samrti napominjaše o izlasku sinova Izrailjevih, i zapovedi za kosti svoje. 23. Verom su Mojseja, pošto se rodi, krili tri meseca roditelji njegovi, jer videše da je dete krasno, i ne pobojaše se zapovesti careve.
Nije nađeno poglavlje (p1): 58, 11,17-23; 27-31
Jevanđelje po Marku, začalo 42. (9,42-50; 10,1)
42. A koji sablazni jednoga od ovih malih koji veruju u mene, bolje bi mu bilo da mu se obesi kamen vodenični o vrat i da se baci u more. 43. I ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je bez ruke u život ući, negoli s obe ruke otići u pakao, u oganj neugasivi, 44. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. 45. I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je: bolje ti je ući u život hromu, negoli s dve noge da te bace u pakao, u oganj neugasivi, 46. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi.
47. I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga: bolje ti je s jednim okom ući u Carstvo Božije, negoli sa dva oka da budeš bačen u pakao ognjeni, 48. gde crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi. 49. Jer će se svaki ognjem posoliti, i svaka će se žrtva solju posoliti. 50. Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime će se osoliti? Imajte soli u sebi, i mir imajte među sobom. 1. I ustavši odande dođe u krajeve Judejske preko Jordana, i steče se opet narod k njemu: i kao što običaj imaše, opet ih učaše.
Svetac našeg vremena objasnio je kako iskrena, životna ispovest oslobađa dušu od nevidljivih rana i otvara put ka unutrašnjem miru.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Jedna od pouka svetogorskog starca otkriva zašto i mali prinos pred Bogom ima posebnu vrednost kada se uz sveću setimo onih koji prolaze kroz patnju, nevolju i teške životne trenutke.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Patrijarh se pozvao na odluku Svetog sinoda i potvrdio da se praznik Hristovog Rođenja u Jerusalimu i dalje proslavlja 7. januara.
Tuga i čamotinja muče sve veći broj ljudi.
Vladika mileševski sa sveštenstvom obišao je završne radove na objektu, a prethodno je u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla služio svetu liturgiju.
U besedi za utorak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o granicama ljudskog saznanja i upozorava da se Božja istina prima čistim i smirenim srcem.
Tekla je tri dana i tri noći slušala propoved apostola Pavla, nakon čega je prihvatila veru u Hrista i odlučila da život posveti devstvu.
Crkva ne odbacuje medicinu, ali ističe da lekovi samo umiruju telo, dok se duša leči ispovešću, liturgijom i menjanjem sebe.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Njegove reči otvaraju pitanje koje se često prećuti kada nestanu bliskost, strpljenje i razumevanje, a odgovor ne upućuje prvo na drugoga, već na naš odnos prema Bogu.
Crkva 6. oktobra slavi praznik začeća Preteče Gospodnjeg, sina Zaharije i Jelisavete.
Iz crkvenog vrha oštro su reagovali na javne prozivke, deo tvrdnji ocenili kao "potpuno neutemeljene i zlonamerne", a osvrnuli su se i na događaje iz 2020. i aferu "udar".
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
