Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
U tišini svakodnevnog života, među nevidljivim borbama duše i telesnim brigama, progovara pouka koja razbija granice straha od smrti. Vladika Nikolaj Velimirović nas podseća na neugasivu svetlost vere: onaj koji vidi živoga Gospoda pred sobom ne drhti pred smrtnošću, već sa sigurnošću može reći – neću umreti, nego ću živeti.
Njegove reči otvaraju pogled na život koji nadmašuje zemaljski i pozivaju da shvatimo smrt ne kao kraj, već kao prelaz u večnost sa vaskrslim Hristom.
Neću umrijeti, nego ću živ biti, i kazivati dela Gospodnja (Ps. 117, 17).
Ko može reći: neću umrijeti? Onaj ko se drži živoga Gospoda. Ko može pouzdano tvrditi: nego ću živ biti? Onaj ko vidi živoga Gospoda pred sobom.
Enoh i Ilija ne umreše, nego biše uzeti u život besmrtni. Gospod ih uze po milosti Svojoj, a za dokaz ljudima života besmrtnoga. Hristos Gospod umre i vaskrse po sili Svojoj, a za dokaz ljudima vaskrsenja iz mrtvih.
Apostoli i svetitelji pomreše, no mnogi od njih javiše se iz onoga sveta po čovekoljublju svome, a za dokaz ljudima života večnoga. Tako i oni koji biše uzeti i oni koji umreše žive sa vaskrslim Gospodom Hristom u carstvu besmrtnome.
Neću umrijeti, nego ću živ biti – govorio je car David s velikom pouzdanošću, mada je živeo na zemlji pre vaskrsenja Gospodnjega i objave opštega vaskrsenja pravednika.
Još s većom pouzdanošću treba svaki od nas hrišćana da govori tako: neću umrijeti, nego ću živ biti, jer vaskrsli Gospod temelj je vere naše, i jer oči naše videše i uši naše čuše više, mnogo više, negoli oči i uši cara Davida.
Posle Krsta Hristovoga đavo je postao kao dim, a posle vaskrsenja Njegovog smrt je postala kao magla kroz koju se izlazi na sunčano polje besmrtnosti.
Blago onom, braćo, ko se udostoji živ biti i kazivati djela Gospodnja!
Gospode živi, oživi nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
U besedi za 22. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da lepota Crkve i verne duše ne dolazi spolja, već iz mesta gde Hristos prebiva — iz unutrašnje svetlosti koja ne prolazi i koja dušu čini carevim detetom.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
U besedi za 23. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome koliko je lako izgubiti duhovnu budnost – i koliko je spasonosno u trenutku zamoliti Boga: “Spasi me od prašine.“
U besedi za 23. sredu po Duhovima, svetitelj pokazuje da nijedno blago na nebu i zemlji ne može nadmašiti Božju prisutnost i da samo Bog donosi istinsku radost i snagu duši.
Na primeru pravednika i svetitelja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 23. sredu po Duhovima otvara oči za večnu svetlost koja čeka sve koji se drže Boga.
Ajeti 49:11–12 pokazuju kako jednostavna pravila ponašanja štite čast, grade poverenje i pomažu da pronađemo mir u svakodnevnom životu.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
U Sabornom hramu Svetog Nikolaja liturgijskim obredima i molitvenim zajedništvom potvrđena tradicija obrazovanja novih generacija sveštenika i jačanja vere u srpskom narodu.
Na liturgiji u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u Kragujevcu mitropolit šumadijski istakao je snagu molitve, upozoravajući vernike na opasnosti zloupotrebe duhovnih darova i verovanja u gatare.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Kada se Crkva vređa, a duša ćuti – beseda o revnosti pokazuje kako pravednik postaje plamen koji ne gasne, već brani svetinju i spasava sebe.
U besedi za 22. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako doći do unutrašnjeg mira i osloboditi se briga.
U besedi za 22. četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća nas da tišina Božja nije odsustvo, već poslednja prilika da se pripremimo za dan kada više neće biti zabluda ni skrivanja.
U besedi za 22. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ističe da se prava lepota prepoznaje kroz duhovnu svetlost i blagodet koja menja čoveka.
U jednoj od svojih poslednjih beseda, počivši vladika šumadijski podsetio je da Sveta Tajna zahteva post, molitvu i ispovest, a ne brzinske rituale, ističući značaj dublje duhovne pripreme i iskrenog susreta sa Bogom.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Osim Isusove molitve, u svešteničkom trebniku, postoji i molitva Sedam mladića efeskih, koja se posebno preporučuje protiv nesanice.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Dok se po društvenim mrežama šire brojni „recepti“ za slavu, protojerej Srećko Zečević objašnjava šta je zaista potrebno pripremiti i zašto je to važnije od bogate trpeze.
Njegova volja nije uvek ono što očekujemo, ali uvek vodi ka onome što nam je potrebno i što će nas oblikovati i učvrstiti u veri.
To što određeni svetitelj, koji se proslavlja određenog dana, nije naša krsna slava ne znači da mi ne proslavljamo tog svetitelja, ističe sveštenik Željko Jovanović.
