S obzirom na činjenicu da je ovaj pozdrav u fazi obnove, mnogi se nalaze u dilemi da li na njega, posebno ako se otpozdravlja starijim ili nepoznatim ljudima, kao i sveštenim licima, treba odgovoriti sa "Bog Ti pomogao" ili sa "Bog VAM pomogao".
Opšte poznati i opšte upotrebljavani pozdrav kod srpskog naroda u prošlosti je bio "Pomaže Bog", na koji se otpozdravljalo sa "Bog ti pomogao". Međutim, vremenom su Srbi počeli da ovaj pozdrav zapostavljaju, da ne kažemo zaboravljaju, i da ga zamenjuju tuđim!
Međutim, obnova toga pozdrava traje i sada je u toku, pa sve češće možemo čuti da se ljudi međusubno pozdravljaju, pogotovo kad jedni drugima dolaze u goste, sa "Bog ti pomgao".
S obzirom na činjenicu da je ovaj pozdrav u fazi obnove, mnogi se nalaze u dilemi da li na njega, posebno ako se otpozdravlja starijim ili nepoznatim ljudima, kao i sveštenim licima, treba odgovoriti sa "Bog Ti pomogao" ili sa "Bog VAM pomogao".
Otac Dejan je jednom prilikom na sajtu "Svetosavlje" rešio ovu dilemu.
- Najvažnije je da vas neko pozdravi sa "Pomaže Bog"! Vi mu odgovorite sa "Bog ti pomogao! “ To "VI“ je novijeg doba, važno je da vi ili ti ne želiš nikoga da uvrediš kada kažeš jedno ili drugo, tj. "VI“ ili "TI“.
On je tada naglasio da je upokojeni Vladika Atanasije Jevtić insistirao na "Ti".
- Jednom mi je jedan sveštenik rekao dok je pitao za imena vernika koji su prilazili da se pričeste on ih je upitao“ Kako Vam je ime“ a Vladika Atanasije ga ispravi pa kaže Kako ti je ime“, a ne kako Vam je ime. Jednom rečju može i jedno i drugo, sve zavisi kome se obraćate, ako je to neka osoba koja je lako uvredljiva na neke takve sitnice onda je veoma teško sa ove pozicije da Vam – Ti odgovorim. Vi sami prosudite - objasnio je otac Dejan.
Nakon suđenja jezik mu je odsečen (da ne bi mogao više da iznosi svoju „jeres“), kao i desna ruka (da ne bi više mogao da piše). Nakon toga proteran je u najzabačeniji deo carstva i osuđen da poslednje dane provede bez hrane i pića.
Poniznost je visina, govorio je sveti starac.
U vreme Dioklecijana ovaj svetac je bio mučen tako strašno "kako nikad niko od postanja sveta“.
Pokajanje je proces koji započinje duboko u nama i kulminira u Svetoj tajni ispovesti.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Sveti Teofilakt je bio veliki branilac ikona i čudotvorac.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Susreti sa srpskim svetinjama i razgovori sa monaštvom pokreću lične odluke koje prevazilaze vojnu misiju – jedan od njih već se priprema za krštenje u manastiru Draganac.
U nekoliko pažljivo biranih rečenica otvoren je prostor za razumevanje i priznanje duhovnog truda. Istovremeno, podseća se da poštovanje ne poznaje granice među ljudima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Naime, iz našeg naroda se polako ovaj pozdrav izobičavao, a Srbi su prihvatili tuđe odnosno prevode tuđih pozdrava, pa smo došli do toga da nam je danas uobičajeno, da kada sretnemo nekoga kažemo "dobro jutro, dobar dan ili dobro veče", a on nam otpozdravi na isti način.
Reči velikog duhovnika 20. veka otkrivaju kako naši svakodnevni izbori, misli i osećanja oblikuju unutrašnji raj ili pakao – i kako mir, strah i ljubav već sada žive u našoj duši.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
U besedi za petak 4. sedmice velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva kako se ista izdaja Hrista ponavlja i danas, kroz svakodnevne postupke, reči i odluke koje mnogi i ne primećuju.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Od uspona u vrhu Ruske pravoslavne crkve do raščinjenja, sukoba sa patrijarhom Aleksejem II i razlaza sa mitropolitom Epifanijem, ostavio je iza sebe crkvenu mapu podela čije posledice i dalje potresaju pravoslavni svet.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Kako uče Sveti oci, nije strašan sam kraj života, već stanje duše u kojem čovek dočekuje taj trenutak.
