Episkop osečkopoljski i baranjski govori o raspadu porodičnih temelja, gubitku poverenja među ljudima i obrazovanju koje stvara uspešne pojedince, ali ne i zrele ličnosti sposobne za zajednicu i veru.
Glas vladike koji ne podiže ton, ali precizno secira ono što mnogi osećaju, a retko izgovaraju naglas - tako je zvučao vaskršnji razgovor episkopa osečkopoljskog i baranjskog Heruvima u podkastu "Od obraza do srca". Bez ulepšavanja i bez sklanjanja iza opštih mesta, njegova poruka bila je jednostavna: kriza porodice nije sporedna pojava, već temeljni potres koji menja lice društva.
Već na početku razgovora episkop Heruvim jasno je označio trenutak u kojem se nalazimo:
- Izazovi vremena u kojem živimo su zaista veliki, nalazimo se na raskrsnici jedne istorije, to je sigurno. Problemi sa kojima se celokupno društvo, pa i srpsko, suočava veoma su izazovni. Sve nam je jasnije u kom pravcu se želi usmeriti društvo i urušiti vrednost jedne prave hrišćanske porodice.
Njegova dijagnoza nije ostala na nivou opšte zabrinutosti. Upozorio je na proces koji, kako kaže, traje godinama i ima jasan pravac:
- Ono što Zapad želi da nametne jesu vrednosti kojima se urušava porodica, a to je prvi korak ka razgrađivanju društva. Kroz sve događaje kroz koje smo prošli u ovih par godina vidimo da se u tome i uspelo.
Porodica više nije uporište
U toj slici porodica više ne stoji kao čvrsto uporište. Vladika Heruvim govori o iskustvu koje nije teorijsko, već lično:
- Porodica više nije stabilan segment društva, razbijena je, često sam i svedok i očevidac da i ne postoji u pravom smislu. Svako živi nekim svojim načinom života i pokušava da pronađe sebe. Nema ljubavi i nema trpljenja u svemu tome. To su osnovni problemi savremene porodice.
Nasuprot tome, podseća na nekadašnji obrazac života, ne kao na idealizovanu prošlost, već kao na provereni poredak vrednosti:
- Nekada su porodice brojale po 10 ili 15 članova i svi su živeli u jednoj kući i bili srećni. Tu je vladala ljubav, harmonija, bilo je podstreka za život. Ljudi su se više trudili da čestitije žive, da se više bore da daju svoj doprinos društvu, otadžbini i crkvi.
Foto: SPC
Vladika Heruvim
Prelom dolazi u onome što naziva promenom unutrašnjeg čovekovog usmerenja:
- Danas je došla ta sebičnost, zajedljivost, mržnja, netolerantnost. Sve suprotnosti onome što je nekada bila suština života. Danas ako sam dobar, podrazumeva se da sam lud; ako želim da drugome pomognem, onda se stavljam u prostor ismejavanja, a ako želim da pokažem ljubav prema nekome, onda su tu neke zle namere.
Od individue do ličnosti - put koji se gubi
U središtu njegove poruke nalazi se misao koja povezuje porodični i duhovni život:
- Porodica je mala crkva i ako u njoj ne postoji harmonija čoveka sa Bogom, onda to ne može da se prelije ni u veliku zajednicu crkve kao tela Hristovog.
Otuda, kako kaže, koren problema nije samo u spoljnim okolnostima
- Zato je otuđenost čoveka od crkve, čoveka od Boga razlog što ne postoji porodica u pravom smislu, kao kolevka koja neguje pravo nasleđe i prave vrednosti koje se temelje na jevanđelju, poštovanju, čestitosti i pravom domaćinstvu.
U nastavku razgovora episkop Heruvim pravi jasnu razliku između dva pojma koji se često mešaju - individue i ličnosti:
- Čovek je jedinka koja se bori za sebe, on je individua, on nije ličnost. Ličnost je ta koja stvara zajednicu, ljubav, u kojoj se rađa vera. Mi danas stvaramo ljude individue. Od osnovnog obrazovanja pa do fakultetskog stvaramo velike umove, ali, nažalost, ne stvaramo ljude.
Njegova rečenica o obrazovanju zvuči kao zaključak šire slike:
- Kad ne stvaramo ljude na pravi način, ne stvaramo u njima one vrednosti koje su karakteristika čoveka kao bića Božijeg. Tako dolazimo u ove okolnosti u kojima se nalazi današnje društvo, gde su sve vrednosti stavljene pod tepih.
U vremenu u kojem se često govori o reformama, standardima i napretku, vaskršnja poruka episkopa Heruvima vraća fokus na ono što ne može da se zameni - odnos čoveka prema drugom čoveku i prema Bogu. Ako se tu izgubi mera, upozorava on, sve ostalo postaje nestabilno, pa i sama ideja zajednice.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
U hramovima širom SAD, uz vaskršnje liturgije, stotine katekumena primile su krštenje i prvi put pristupile pričešću, dok je episkop Čikaga i Srednjeg Zapada poručio da pravi put tek počinje i da se vera potvrđuje životom.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
AI slika izazvala buru nakon Trampovog brutalnog napada na papu Lava, dok stručnjaci upozoravaju da ovakvi potezi mogu dodatno rasplamsati sukobe i produbiti globalnu krizu oko Irana.
Episkop osečkopoljski i baranjski govori o raspadu porodičnih temelja, gubitku poverenja među ljudima i obrazovanju koje stvara uspešne pojedince, ali ne i zrele ličnosti sposobne za zajednicu i veru.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U svetu punom sukoba i nesloga, episkop osečkopoljski i baranjski poziva na pogled ispunjen ljubavlju i pokazuje kako kroz pokajanje i zajedništvo možemo prevazići najmračnije iskušenja savremenog doba.
U drugoj nedelji Velikog posta, dok se Crkva priprema za Vaskrsenje Hristovo, vladika osječko-poljsk i baranjski, pozivajući se na učenje Svetog Serafima Rouza, poručuje da je prava revolucija ona koja vodi unutrašnjem preobraženju, a ne spoljnim sukobima.
Na liturgiji u Kneževim Vinogradima u Baranji, episkop episkop osečkopoljski i baranjski je pozvao na očuvanje vrednosti koje čine osnovu srpskog društva, ističući važnost ljubavi i harmonije unutar porodice za zdravu budućnost naše otadžbine.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Nakon liturgije poglavar Srpske pravoslavne crkve obišao je imanje i u neposrednom susretu sa bratstvom i manastirskim životom pokazao emotivnu stranu prazničnog dana.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
U manastiru Draganac u Kosovskom Pomoravlju, dvojica pripadnika američkog KFOR-a iz baze Bondsteel primila su svetu tajnu krštenja u bogosluženju koje je služeno na engleskom jeziku.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
