U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Tri veka nisu samo mera vremena, već svedočanstvo istrajnosti. U Jagodnjaku, u srcu Baranje, jubilej srpskog hrama obeležen je kao živo sećanje na molitvu koja se ne prekida već trista godina. Na praznik Svetog Nikolaja Mirlikijskog Čudotvorca, nebeskog zaštitnika putnika i siromaha, upravo u hramu njemu posvećenom sabrala se Crkva – u punom smislu te reči.
Svetu arhijerejsku Liturgiju povodom tri veka od izgradnje Nikolajevskog hrama služio je episkop osječkopoljski i baranjski Heruvim. Sasluživali su mu protojerej-stavrofor Slobodan Majkić, paroh jagodnjački, protojerej-stavrofor Vlado Kljajić, paroh u penziji, kao i protođakon Vojislav Nikolić. Molitveno sabranje u malom baranjskom mestu pokazalo je da veličina Crkve nikada ne zavisi od broja, već od dubine pamćenja i snage zajedništva.
U svojoj besedi, vladika Heruvim je jubilej stavio u širi, duhovni okvir, podsećajući da hram nije samo zid od kamena i drveta, već prostor u kome se vera prenosila s kolena na koleno.
- Danas proslavljamo značajan jubilej, tri veka ovog hrama, tri veka svetlosti i molitve. Sve ove godine sa ovog mesta se propoveda, učvršćuje vera našeg naroda na ovim prostorima“, rekao je vladika, pozivajući vernike da zamisle ljubav i trud predaka koji su hram gradili, čuvali i obnavljali kroz burna vremena.
Posebno mesto u besedi zauzela je misao o sabornosti. Jagodnjački hram, kako je istaknuto, bio je i ostao mesto sabiranja – ne samo na praznike, već i u trenucima iskušenja, kada se upravo u crkvenoj porti čuvalo ono najvrednije: osećaj pripadnosti i jedinstva. U tom smislu, tri veka postojanja hrama predstavljaju neprekinutu liniju duhovnog identiteta srpskog naroda u Baranji.
Podsećajući na delo predaka, vladika Heruvim je naglasio odgovornost današnjih generacija. Čuvanje Crkve, kulture i tradicije nije, kako je poručio, pitanje nostalgije, već pitanje vernosti putu koji je utaban Svetim Savom. To je put koji obavezuje da se ono što je nasleđeno ne zapusti, već da se s pažnjom i ljubavlju obnavlja i predaje dalje.
Jubilej u Jagodnjaku tako je prevazišao lokalni značaj. Postao je tiho, ali snažno svedočanstvo da se vera ne meri prolaznim okolnostima, već sposobnošću da traje. Trista godina Nikolajevskog hrama govore upravo o tome: da molitva, jednom započeta, može nadživeti epohe – ako ima ko da je čuva.
Na praznik Prepodobne mati Paraskeve, u hramu na Dobroj vodi služena je arhijerejska liturgija, a vernici su u istom danu proslavili i prvu slavu fondacije "Sveta Petka“.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
U zavetnom hramu srpskog naroda patrijarh je mladima govorio o Svetom Savi kao meri života, o identitetu koji se gradi bez straha i o ljubavi kao snazi koja čuva posebnost, ali otvara prostor za susret i zajedništvo.
Božićno pojanje u dvorani „Lisinski“ najavljeno je kao praznični susret vere i muzike, ali se ubrzo otkrilo da iza događaja stoji projekat vezan za obnovu tzv. Hrvatske pravoslavne crkve – ideje koja ponovo otvara pitanje sudbine Srba, Crkve i istorijskog pamćenja.
Kao mudar i duhovan čovek, Sveti Danilo je imao i politički uticaj, a naročito ga je poštovao car Lav koji je naredio da se napravi krov na stubu na kome je obitavao, kako bi ga spasao od smrzavanja.
U Jagodnjaku nadomak Osijeka, na praznik Svetog Nikolaja, obeleženo je 300 godina Nikolajevskog hrama, sabornosti i istrajanja Srba na prostoru današnje Hrvatske.
Sveštenici na svojim plećima nose mnogo više nego što možemo da vidimo.
Čovek može sakriti svoje postupke od drugih, može se predstaviti drugačijim nego što jeste, ali ne može sakriti misli, želje i dela pred Bogom.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
Liturgijskim sabranjem vladika, sveštenstva i vernika obeleženo je 180 godina od osvećenja hrama, a bratstvo predvođeno starešinom protojerejem Bogoljubom Ostojićem saopštilo je odluku koja će se dugo pamtiti.
Na obeležavanju 150 godina Nevesinjske puške odzvanjale su reči o veri koja oslobađa, o ljubavi jačoj od smrti i jedinstvu naroda bez kog nema istinske slobode.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Na liturgiji u Veljinama, mitropolit Hrizostom je istakao da se pravovernost Svetog oca Nikolaja ogledala u njegovoj nepokolebljivosti i postojanosti u zdravoj nauci Gospodnjoj.
U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U besedi za 29. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da istinska veličina nastaje kroz poverenje, poslušnost i skromnost pred Stvoriteljem.
Pravoslavci proslavljaju svete mučenike Minu, Ermogena i Evgrafa po starom kalendaru, svetih deset mučenika kritskih po novom. Katolici su u Četvrtoj nedelji Adventa, dok Jevreji i muslimani dan posvećuju redovnim molitvama.
Ajeti sure Abese 80:24–32 otkrivajući kako Božja briga i prirodni ciklusi oblikuju naš život i svet oko nas.
