Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
U selu Osadne, skrivenom među pitomim brežuljcima Slovačke, u nedelju je odjeknula molitva koja spaja prošlost i sadašnjost. Tog dana, narod koji se pre sto godina vratio Pravoslavlju okupio se da proslavi vek od svoje duhovne odluke – vek od povratka veri svojih predaka.
Važno je podsetiti da je u periodu između dva svetska rata pravoslavni narod u Čehoslovačkoj bio pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, a za prvog paroha u Osadnom postavljen je sveštenik Aleksandar Cuglević, čiji je rad ostavio dubok trag u duhovnom životu tog kraja. Odluci da se celo jedno selo vrati Pravoslavlju doprineo je Sveti Dositej Niški i Zagrebački, čija je pastirska delatnost bila ispunjena plodotvornim misionarenjem među Česima i Slovacima, kao i učestvovanjem u organizaciji Srpske pravoslavne crkve u Prikarpatskoj Rusiji i Čehoslovačkoj.
Posle Drugog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkva prepušta Ruskoj pravoslavnoj crkvi jurisdikciju nad eparhijama u Čehoslovačkoj.
Na dan jubileja svetu liturgiju služio je sveštenik Petar Soroka, uz sasluživanje više sveštenika, dok su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, protosinđel Venijamin iz Manastira Vavedenja i đakon Budimir Kokotović, preneli blagoslove Patrijarha Porfirija. Uz molitvene želje da Vaskrsli Gospod, molitvama Svetih ravnoapostolnih Ćirila i Metodija, Svetog Save Srpskog, Svetih ispovednika i sveštenomučenika Gorazda i Dositeja i svih ugodnika Božjih iz našeg roda, podari parohiji pri Svetovaznesenskom hramu svaki dobri dar, blagoslov i napredak na mnoga i blaga leta, okupljeni su proslavili vek trajanja duhovne odluke svojih predaka.
Parohija Svetovaznesenskog hrama tako je postala mesto gde se sećanje na svete i mučeničke žrtve naroda spaja sa molitvenim nadahnućem za budućnost.
Posebno svečan trenutak bio je parastos ruskim borcima iz Prvog svetskog rata, čiji su zemni ostaci sačuvani u kripti hrama, kao i promocija knjige oca Petra Soroke „Povratak veri otaca – sto godina od povratka Osadskog naroda pravoslavnoj veri“. Kroz reči knjige i molitvu zajednice oživela je istorija parohije, podsećajući na sveštenike i misionare koji su naredni vek činili svetlom vere – od Svetog Dositeja Niškog, preko sveštenika Aleksandra Cuglevića, do Svetog ave Justina Popovića.
Protosinđel Venijamin je u svom obraćanju istakao kako je trud svetih predaka utkano seme Hristove reči koje je procvetalo u Češkoj i Slovačkoj. Njihov rad nije bio samo duhovni, već i kulturni, ostavljajući neizbrisiv trag u životu naroda i osnivanju pravoslavnih zajednica u regionu. Poruke molitve i blagoslova upućene su da i dalje prati ovu parohiju, podarivši joj mir, napredak i duhovnu snagu na mnoga i blaga leta.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Mladi Britanci primili su Svetu tajnu krštenja u parohiji Svetog Jovana Krstitelja u Halifaksu i postali deo duhovne porodice Srpske patrijaršije.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Sa blagoslovom vladike Arsenija, galerija Sinagoga postala je mesto gde fotografije, rukopisi i liturgijski predmeti pričaju priču o veri, ljubavi i nesebičnom služenju Svetog Dositeja Niškog i Zagrebačkog.
Patrijarh Pavle ni tada nije izgubio svoju blagost niti je dozvolio da ga nepristojnost uznemiri.
Dete još pre rođenja, prema predanju, nosi pečat duhovnog stanja onih koji ga donose na svet.
Priča o mučeničkom kraju jednog vladara, o spletkama velmoža, izdaji Dušana i o netljenim moštima koje i danas privlače vernike iz celog sveta.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 25. ponedeljak po Duhovima govori o univerzalnoj snazi ljubavi i pomirenju koja gradi novog čoveka u Crkvi Božjoj, nadilazeći granice naroda, vere i običaja.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Recept iz 1855. godine jeromonaha Jeroteja otkriva kako jednostavni sastojci mogu stvoriti jelo puno domaće topline i tradicije – idealno za dane koji nisu posni.
Nekadašnji rimski oficir, jednim smelim istupom pred knezom promenio je svoj život i postao simbol nepokolebljive vere koji i danas privlači pažnju vernika.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
