Meštani su jubilej obeležili svetom liturgijom, parastosom ruskim borcima i promocijom knjige koja čuva sećanje na srpske sveštenike i misionare koji su oblikovali duhovni život njihovog kraja.
U selu Osadne, skrivenom među pitomim brežuljcima Slovačke, u nedelju je odjeknula molitva koja spaja prošlost i sadašnjost. Tog dana, narod koji se pre sto godina vratio Pravoslavlju okupio se da proslavi vek od svoje duhovne odluke – vek od povratka veri svojih predaka.
Važno je podsetiti da je u periodu između dva svetska rata pravoslavni narod u Čehoslovačkoj bio pod jurisdikcijom Srpske pravoslavne crkve, a za prvog paroha u Osadnom postavljen je sveštenik Aleksandar Cuglević, čiji je rad ostavio dubok trag u duhovnom životu tog kraja. Odluci da se celo jedno selo vrati Pravoslavlju doprineo je Sveti Dositej Niški i Zagrebački, čija je pastirska delatnost bila ispunjena plodotvornim misionarenjem među Česima i Slovacima, kao i učestvovanjem u organizaciji Srpske pravoslavne crkve u Prikarpatskoj Rusiji i Čehoslovačkoj.
Posle Drugog svetskog rata, Srpska pravoslavna crkva prepušta Ruskoj pravoslavnoj crkvi jurisdikciju nad eparhijama u Čehoslovačkoj.
Na dan jubileja svetu liturgiju služio je sveštenik Petar Soroka, uz sasluživanje više sveštenika, dok su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, protosinđel Venijamin iz Manastira Vavedenja i đakon Budimir Kokotović, preneli blagoslove Patrijarha Porfirija. Uz molitvene želje da Vaskrsli Gospod, molitvama Svetih ravnoapostolnih Ćirila i Metodija, Svetog Save Srpskog, Svetih ispovednika i sveštenomučenika Gorazda i Dositeja i svih ugodnika Božjih iz našeg roda, podari parohiji pri Svetovaznesenskom hramu svaki dobri dar, blagoslov i napredak na mnoga i blaga leta, okupljeni su proslavili vek trajanja duhovne odluke svojih predaka.
Parohija Svetovaznesenskog hrama tako je postala mesto gde se sećanje na svete i mučeničke žrtve naroda spaja sa molitvenim nadahnućem za budućnost.
Posebno svečan trenutak bio je parastos ruskim borcima iz Prvog svetskog rata, čiji su zemni ostaci sačuvani u kripti hrama, kao i promocija knjige oca Petra Soroke „Povratak veri otaca – sto godina od povratka Osadskog naroda pravoslavnoj veri“. Kroz reči knjige i molitvu zajednice oživela je istorija parohije, podsećajući na sveštenike i misionare koji su naredni vek činili svetlom vere – od Svetog Dositeja Niškog, preko sveštenika Aleksandra Cuglevića, do Svetog ave Justina Popovića.
Protosinđel Venijamin je u svom obraćanju istakao kako je trud svetih predaka utkano seme Hristove reči koje je procvetalo u Češkoj i Slovačkoj. Njihov rad nije bio samo duhovni, već i kulturni, ostavljajući neizbrisiv trag u životu naroda i osnivanju pravoslavnih zajednica u regionu. Poruke molitve i blagoslova upućene su da i dalje prati ovu parohiju, podarivši joj mir, napredak i duhovnu snagu na mnoga i blaga leta.
U prisustvu tridesetak Srba i prijatelja iz Francuske, Fransoa iz Strazbura je posle dvadeset godina čekanja primio sveto krštenje u Velikoj Hoči, dok su pojci bili svi prisutni u hramu.
Stojičević kaže da se iza kulisa geopolitičkih pritisaka odvija se hibridna operacija Zapada usmerena na potkopavanje Srpske i Ruske crkve — kroz medije, univerzitete i politiku gradi se mreža uticaja koja menja lice pravoslavlja.
Mladi Britanci primili su Svetu tajnu krštenja u parohiji Svetog Jovana Krstitelja u Halifaksu i postali deo duhovne porodice Srpske patrijaršije.
U Sabornom hramu Svete Trojice služena je svečana liturgija, prikazan film o istoriji Eparhije, predstavljeno kapitalno izdanje „Šematizam“, a ceo grad disao je u znaku molitve i zahvalnosti.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U strahu od nove državne podele i potrage za sigurnim osloncem, deo stanovnika dalmatinskog ostrva prešao je u pravoslavnu veru, što je pokrenulo niz reakcija, sukoba i dugotrajan proces koji će se završiti tek posle Drugog svetskog rata.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Majka i dve ćerke iz Turske primile su svetu tajnu krštenja u trebinjskom hramu Svetih arhangela.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
