Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Zvona crkve Svetog Spiridona u Vunu vekovima su odjekivala nad morem Himare, pozivajući vernike na molitvu i čuvajući sećanja na generacije koje su u primorskom delu Albanije kroz obrazovanje i veru gradile svoj identitet. Ovaj hram, simbol kontinuiteta pravoslavlja u regionu, sada je meta nove inicijative albanskog Ministarstva kulture, koje planira da ga preoblikuje u muzej. Takva odluka izazvala je zabrinutost vernika i istoričara, jer preoblikovanje svetog mesta u muzejski prostor nosi rizik gubitka duhovne i kulturne autentičnosti.
O ovoj nameri javnost je obavestio poslanik Evropskog parlamenta Fredis Beleris na svojoj Fejsbuk stranici, navodeći da do stvarne javne rasprave nije došlo.
Cilj predstavnika vlasti bio je da stanovnicima saopšte svoju odluku da obnove i preoblikuju crkvu i okolni prostor iz mesta vere i istorijskog pamćenja u muzej namenjen Arberešima, koji nikada nisu imali nikakve veze sa ovim krajem - istakao je Beleris, prenosi portal spzh.eu.
Ko je Fredis Beleris
Wikipedia/Ikgam
Fredis Beleris
Beleris je rođen 1972. godine u Himari , u Albaniji, kao Dionisios Alfred Beleri. [ 3 ] Krajem 1990. godine, sa padom režima u Albaniji i otvaranjem granica, nastanio se u Grčkoj. Kršten je kao pravoslavni hrišćanin na Zakintosu i uzeo ime Dionisije
On podseća da se grčka škola u selu nalazila u istoj zgradi kao i crkva od 1778. godine, sve do Drugog svetskog rata, kada je grčko obrazovanje nasilno ukinuto uspostavljanjem komunističkog režima.
Oni koji misle da će promeniti svest i veru lokalnog stanovništva preoblikovanjem ovog svetog prostora duboko se varaju - upozorava poslanik.
Beleris je naglasio i da vlasti nisu konsultovale rukovodstvo Albanske pravoslavne crkve, koja je vlasnik zemljišta.
- Neka pitaju unijate koji su pokušavali da učine isto pre više vekova i na kraju nisu postigli ništa - zaključio je on.
Nakon upokojenja poglavara Pravoslavne crkve Albanije, pokrenuta je rasprava o njegovom nasledniku. Grčki mediji prenose da je mitropolit Korčanski Jovan glavni kandidat, ali izbor novog poglavara donosi velike izazove – od crkvenih do geopolitičkih.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Hristovo učenje nije bilo i nije ni danas prilagođeno ljudskim željama, već je pozivalo i poziva na promenu iznutra, što savremenom čoveku nimalo ne odgovara.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
