Vernici i istoričari zabrinuti zbog plana albanskog Ministarstva kulture da hram pretvori u muzejski prostor, što ugrožava duhovni i kulturni identitet sela.
Zvona crkve Svetog Spiridona u Vunu vekovima su odjekivala nad morem Himare, pozivajući vernike na molitvu i čuvajući sećanja na generacije koje su u primorskom delu Albanije kroz obrazovanje i veru gradile svoj identitet. Ovaj hram, simbol kontinuiteta pravoslavlja u regionu, sada je meta nove inicijative albanskog Ministarstva kulture, koje planira da ga preoblikuje u muzej. Takva odluka izazvala je zabrinutost vernika i istoričara, jer preoblikovanje svetog mesta u muzejski prostor nosi rizik gubitka duhovne i kulturne autentičnosti.
O ovoj nameri javnost je obavestio poslanik Evropskog parlamenta Fredis Beleris na svojoj Fejsbuk stranici, navodeći da do stvarne javne rasprave nije došlo.
Cilj predstavnika vlasti bio je da stanovnicima saopšte svoju odluku da obnove i preoblikuju crkvu i okolni prostor iz mesta vere i istorijskog pamćenja u muzej namenjen Arberešima, koji nikada nisu imali nikakve veze sa ovim krajem - istakao je Beleris, prenosi portal spzh.eu.
Ko je Fredis Beleris
Wikipedia/Ikgam
Fredis Beleris
Beleris je rođen 1972. godine u Himari , u Albaniji, kao Dionisios Alfred Beleri. [ 3 ] Krajem 1990. godine, sa padom režima u Albaniji i otvaranjem granica, nastanio se u Grčkoj. Kršten je kao pravoslavni hrišćanin na Zakintosu i uzeo ime Dionisije
On podseća da se grčka škola u selu nalazila u istoj zgradi kao i crkva od 1778. godine, sve do Drugog svetskog rata, kada je grčko obrazovanje nasilno ukinuto uspostavljanjem komunističkog režima.
Oni koji misle da će promeniti svest i veru lokalnog stanovništva preoblikovanjem ovog svetog prostora duboko se varaju - upozorava poslanik.
Beleris je naglasio i da vlasti nisu konsultovale rukovodstvo Albanske pravoslavne crkve, koja je vlasnik zemljišta.
- Neka pitaju unijate koji su pokušavali da učine isto pre više vekova i na kraju nisu postigli ništa - zaključio je on.
Nakon upokojenja poglavara Pravoslavne crkve Albanije, pokrenuta je rasprava o njegovom nasledniku. Grčki mediji prenose da je mitropolit Korčanski Jovan glavni kandidat, ali izbor novog poglavara donosi velike izazove – od crkvenih do geopolitičkih.
Arhijerej Albanske pravoslavne crkve okončao je zemaljski put nakon duge borbe s bolešću, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bogatu ostavštinu obnove crkava i duhovnog života u Albaniji,
U Lekelu kod Tepelena, na jugu Albanije, vatrena stihija pretvorila je u pepeo pravoslavni hram iz 1800, dok su eksplozije bombi unele dodatnu paniku među meštane koji su bežali iz svojih domova.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Opelo arhijereja koji je posvetio život obnovi pravoslavlja u Albaniji, u Sabornom hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Tirani služio je patrijarh carigradski Vartolomej.
Albanska arhiepiskopija tvrdi da je broj pravoslavnih hrišćana u zemlji značajno potcenjen zbog metodoloških propusta i nedostatka intervjuisanja velikog broja vernika. Prema njihovim podacima, broj pravoslavaca je mnogo veći nego što je prikazano u zvaničnim rezultatima.
Podaci sa popisa iz 2023. pokazuju pad udela islamskog stanovništva ispod polovine, dok crkveni izvori ukazuju na rast broja pravoslavnih vernika i otvaraju pitanja o dubljim promenama u zemlji.
Zašto ljudi vole da traže znakove u snovima, datumima i običajima, gde se nalazi granica između simbola i sujeverja i zbog čega Crkva upozorava da svetinje ne mogu biti "magijska zaštita".
Većina ga je videla bezbroj puta na ikonama, kupolama i bogoslužbenim predmetima, ali retko ko zna kako je ovaj drevni simbol postao jedno od najvažnijih znamenja pravoslavlja.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
