Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Postali smo ljudi koji unapred strepe od sutrašnjeg dana, kao da nosimo teret koji nam nije dat na nošenje. Brinemo zbog ishoda, bojimo se gubitaka, tumačimo svaku poteškoću kao lični poraz. U toj unutrašnjoj napetosti često zaboravljamo osnovno pitanje: da li zaista verujemo da naš život nije prepušten slučaju? Upravo na tom mestu, gde se briga sudara s verom, starac Jefrem Arizonski ostavlja pouku koja ne umiruje površno, već zahteva unutrašnju promenu.
- Zašto patiš zbog raznih događaja i jadikuješ više nego što je potrebno? Mi se ne nalazimo izvan Božijeg promisla, da bi nas rukovodio puki slučaj. Prema tome, sve što nam se dešava, dešava se sa Božijim znanjem, tako da se neće desiti ništa što prevazilazi našu snagu! Neka se uguše u brigama oni koji ne veruju u Božiji promisao - govorio je starac Jefrem, a potom bi dodao:
- Mi, međutim, koji verujemo da je Bog svuda prisutan i da ne postoji nijedno stvorenje koje bi bilo izvan Njegovog proviđenja i promišljanja, nismo opravdani kada brinemo više nego što je neophodno, jer takvim postupkom pokazujemo nedostatak vere i prosvetljenja. Ako je Bog Onaj koji to dopušta, neka bude volja Tvoja, Gospode - kazao je u jednoj od svojih pouka starac Jefrem Arizonski.
Ova reč ne negira bol, niti umanjuje težinu iskušenja. Ona razotkriva nešto dublje, granicu između ljudske slabosti i svesnog nepovjerenja prema Bogu. U pravoslavnom iskustvu, briga nije greh sama po sebi, ali postaje problem onda kada zauzme mesto vere.
Starac Jefrem ne poziva na pasivnost, niti na ravnodušnost prema životu. Njegova pouka poziva na poverenje koje oslobađa čoveka od unutrašnjeg rasula i vraća ga u odnos sa Bogom, u kome se tereti ne nose sami, već se predaju Onome koji zna meru svake snage.
Reči starca Jefrema kao da postavljaju ogledalo pred savremenog čoveka i pitaju ga: da li zaista veruješ u Božiji promisao ili ga pominješ samo dok stvari idu po tvom planu? U tom pitanju krije se i zaključak - vera se ne meri rečima koje izgovaramo, već mirom koji uspevamo da sačuvamo onda kada nemamo kontrolu.
U vremenima kad tuga i haos vladaju svakodnevnicom, pouka velikog duhovnika 20. veka pokazuje kako umna molitva postaje nevidljivi štit duše i vodi ka unutrašnjoj slobodi.
U trenucima kada se bolest vraća, nemir ne popušta, a rešenja blede, reči matuške Antonije otvaraju prostor za drugačiju vrstu borbe - onu koja zahteva istrajnost, a ne obećava brz ishod.
Pouka ovog monaha pokazuje kako skromnost, ljubav prema bližnjima i predanje Božijoj volji mogu promeniti svakodnevicu i doneti mir u haotičan život.
Svetitelj našeg vremena objašnjava da, kada priznate svoje slabosti, Duh Sveti otvara vrata isceljenja i duhovnog napretka.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Dok svakodnevno očekujemo najgore i trošimo snagu na ono što ne možemo da promenimo, jedna pouka iz pravoslavnog iskustva nemilosrdno postavlja pitanje: gde je nestalo poverenje?
Uoči Božića, pahulje su prekrile kupole i stepeništa hrama, stvarajući idiličan prizor koji u tišini podseća vernike na duhovnu dubinu predstojećeg praznika.
Otac troje dece sa Čukaričke padine hospitalizovan je u poluintenzivnoj nezi, a manastir Svetih arhangela apeluje na pomoć vernika da mu spasu život.
Tradicionalna poslastica sa domaćim pekmezom i orasima koja spaja manastirsku skromnost i toplinu porodične trpeze – idealna za dane posta na vodi.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pouka velikog duhovnika 20. veka otkriva šta stoji iza unutrašnjeg zamora, zašto pad nije kraj i kako se vodi borba koja ne uništava čoveka, već ga vraća na put trezvenosti i nade.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Svetogorski starac Emilijan Simonopetritski objašnjava kako prepoznati pogubnu žalost koja razara dušu i svetu tugu koja vodi ka pokajanju, smirenju i duhovnom obnovljenju.
Jeroshimonah Mihailo Pitkevič upozorava da previše poznanstava iscrpljuje dušu i objašnjava zašto pažljivo biranje s kim delimo srce može biti ključ istinske ravnoteže i duhovnog zdravlja.
Dok švajcarske vlasti nastavljaju istragu i proces identifikacije poginulih, patrijarh Rumunije je pozvao na molitvu, podsećajući na snagu hrišćanske vere u trenucima najveće boli.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Čak i u najmračnijim trenucima, strpljenje i vera pokazuju put ka ljubavi koju Bog ne skriva ni pred kim.
