Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Srpska pravoslavna crkva 3. januara obeležava spomen na Svetu mučenicu Julijanu i 630 mučenika postradalih s njom – praznik koji tiho, ali snažno postavlja pitanje savremenom čoveku: dokle ide granica između onoga u šta verujemo i onoga što nam nameću okolnosti?
Julijana je rođena u Nikomidiji, u porodici koja nije poznavala hrišćansku veru. Njeno obraćenje nije došlo kroz čudo, već kroz susret sa Jevanđeljem – rečju koja ju je dotakla dovoljno duboko da potpuno preokrene njen život. Prihvatila je Hrista i počela da živi u skladu s onim što je razumela kao istinu, bez zadrške i bez taktiziranja. Upravo tu počinje drama njenog života.
Bila je verena za senatora Elevsija, mladića ambicioznog i spremnog na sve kako bi napredovao. Julijana mu jasno stavlja do znanja da brak za nju nije puka formalnost niti društveni dogovor. Njene reči odzvanjaju i danas: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdeljeni?“ To nije bila provokacija, već pošten odgovor žene koja nije želela da živi dvostruki život.
Kada je Elevsije, uprkos njenim očekivanjima, uspeo da postane eparh Nikomidije, Julijana mu je otvoreno rekla da je hrišćanka i da ne može da se uda za njega ako ne deli njenu veru. Umesto razumevanja, usledila je osveta. Najpre od sopstvenog oca, koji je ponižava i tuče, a zatim i od vlasti, koja njen izbor proglašava zločinom.
Mučenja kroz koja je prošla nisu bila samo pokušaj da se slomi njeno telo, već i da se slomi njen stav. Međutim, svaki udarac, svaka tamnica i svaka pretnja imale su suprotan efekat. Kada je bačena u oganj i ostala nepovređena, svedočanstvo njene vere postaje toliko snažno da se više od šest stotina ljudi okreće Hristu. Njihova odluka bila je brza, ali skupo plaćena – svi su pogubljeni.
Julijana je na kraju i sama osuđena na smrt. Bez panike, bez molbe za poštedu, izlazi na gubilište, kleči i moli se. Njena smrt 304. godine nije bila poraz, već završna potvrda života koji nije pristao na kompromis sa zlom.
Žitije Svete mučenice Julijane nije daleka hagiografska epizoda rezervisana za crkvene knjige, već govori savremenom verniku o pritisku da se ćuti, da se prilagodi, da se „ne talasa“. Govori o veri koja se ne iscrpljuje u rečima, već se potvrđuje izborima. I podseća da hrišćanstvo nikada nije bilo bezbedna opcija, ali je uvek bilo put istine.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Crkva ne osuđuje čoveka koji prolazi kroz takva iskušenja, već ga poziva da se protiv njih bori molitvom, verom i zahvalnošću Bogu.
Kroz biblijske primere od Eve i Kaina do Jude, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta pokazuje da se svako delo vraća kao posledica u svoje vreme, bez izuzetka i zaborava.
Probajte vinski paprikaš od somovine, pročitajte Molitvu za upokojene Presvetoj Bogorodici i duhovno se nadahnite poukom Prepodobnog Nila Sinajskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Julijana Tarsanina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Andrej Kritski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Elizabete Portugalske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog starca otkriva šta čovek treba da učini kada mu se učini da je izgubio pravac i da su mu se svi planovi raspali, i zašto upravo tada počinje najvažniji preokret.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Sveštenik objašnjava zašto ovaj čuvar praznika, posta i porodičnog reda ima mesto koje nijedna aplikacija ne može da zameni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Julijana Tarsanina po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Andrej Kritski. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Elizabete Portugalske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada je tokom progona hrišćana u vreme cara Dioklecijana izveden pred sud, imao je svega osamnaest godina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Metodija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Jankit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Tome apostola, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pored duhovnog rada, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj književnosti.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
U svom teološkom osvrtu arhijerej Grčke pravoslavne crkve upozorava na širenje praksi koje, prema pravoslavnom učenju, mogu dovesti do duhovne obmane i udaljavanja od Crkve.
Pirinač, luk i peršun umotani u vinovo lišće čine jednostavno posno jelo iz manastirske tradicije, uz neobično jasan ukus koji dolazi iz potpune svedenosti sastojaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
