Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Srpska pravoslavna crkva 3. januara obeležava spomen na Svetu mučenicu Julijanu i 630 mučenika postradalih s njom – praznik koji tiho, ali snažno postavlja pitanje savremenom čoveku: dokle ide granica između onoga u šta verujemo i onoga što nam nameću okolnosti?
Julijana je rođena u Nikomidiji, u porodici koja nije poznavala hrišćansku veru. Njeno obraćenje nije došlo kroz čudo, već kroz susret sa Jevanđeljem – rečju koja ju je dotakla dovoljno duboko da potpuno preokrene njen život. Prihvatila je Hrista i počela da živi u skladu s onim što je razumela kao istinu, bez zadrške i bez taktiziranja. Upravo tu počinje drama njenog života.
Bila je verena za senatora Elevsija, mladića ambicioznog i spremnog na sve kako bi napredovao. Julijana mu jasno stavlja do znanja da brak za nju nije puka formalnost niti društveni dogovor. Njene reči odzvanjaju i danas: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdeljeni?“ To nije bila provokacija, već pošten odgovor žene koja nije želela da živi dvostruki život.
Kada je Elevsije, uprkos njenim očekivanjima, uspeo da postane eparh Nikomidije, Julijana mu je otvoreno rekla da je hrišćanka i da ne može da se uda za njega ako ne deli njenu veru. Umesto razumevanja, usledila je osveta. Najpre od sopstvenog oca, koji je ponižava i tuče, a zatim i od vlasti, koja njen izbor proglašava zločinom.
Mučenja kroz koja je prošla nisu bila samo pokušaj da se slomi njeno telo, već i da se slomi njen stav. Međutim, svaki udarac, svaka tamnica i svaka pretnja imale su suprotan efekat. Kada je bačena u oganj i ostala nepovređena, svedočanstvo njene vere postaje toliko snažno da se više od šest stotina ljudi okreće Hristu. Njihova odluka bila je brza, ali skupo plaćena – svi su pogubljeni.
Julijana je na kraju i sama osuđena na smrt. Bez panike, bez molbe za poštedu, izlazi na gubilište, kleči i moli se. Njena smrt 304. godine nije bila poraz, već završna potvrda života koji nije pristao na kompromis sa zlom.
Žitije Svete mučenice Julijane nije daleka hagiografska epizoda rezervisana za crkvene knjige, već govori savremenom verniku o pritisku da se ćuti, da se prilagodi, da se „ne talasa“. Govori o veri koja se ne iscrpljuje u rečima, već se potvrđuje izborima. I podseća da hrišćanstvo nikada nije bilo bezbedna opcija, ali je uvek bilo put istine.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Mitropolit Atanasije ugostio je više ministara Vlade Srbije, otvorio pitanja obnove, zaštite fresaka i buduće saradnje, a razgovori su, umesto protokola, doneli konkretne planove i jasnu poruku da se nasleđe ne čuva rečima nego delima.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Psaltir bi trebalo da ima svaki pravoslavni dom.
Pravoslavna mudrost podseća da se istinski oslonac ne traži u prolaznom, već u večnom, jer samo ono što je ukorenjeno u Bogu ne može biti iznevereno.
Od Morinja do Kotora, život i mučeništvo Mihaila Barbića dobija večnu slavu – uz liturgijsko prisustvo mitropolita Joanikija i arhijereja, vera i hrabrost ovog sveštenika zasijali su kao svetionik za generacije vernika.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Sveta Tatijana je bila rimska hrišćanka i đakonisa pri Crkvi, s početka 3. veka.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Upokoji se mirno u kada je imao sto pet godina.
Pravoslavci slave Svetog mučenika Grigorija Niskog po starom kalendaru i Svetog Dionisija Olimpskog po novom. Katolici se sećaju Svete Emerencijane, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
U besedi za 33. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako mali izbori oblikuju put ka svetlu i spasenju.
