Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Srpska pravoslavna crkva 3. januara obeležava spomen na Svetu mučenicu Julijanu i 630 mučenika postradalih s njom – praznik koji tiho, ali snažno postavlja pitanje savremenom čoveku: dokle ide granica između onoga u šta verujemo i onoga što nam nameću okolnosti?
Julijana je rođena u Nikomidiji, u porodici koja nije poznavala hrišćansku veru. Njeno obraćenje nije došlo kroz čudo, već kroz susret sa Jevanđeljem – rečju koja ju je dotakla dovoljno duboko da potpuno preokrene njen život. Prihvatila je Hrista i počela da živi u skladu s onim što je razumela kao istinu, bez zadrške i bez taktiziranja. Upravo tu počinje drama njenog života.
Bila je verena za senatora Elevsija, mladića ambicioznog i spremnog na sve kako bi napredovao. Julijana mu jasno stavlja do znanja da brak za nju nije puka formalnost niti društveni dogovor. Njene reči odzvanjaju i danas: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdeljeni?“ To nije bila provokacija, već pošten odgovor žene koja nije želela da živi dvostruki život.
Kada je Elevsije, uprkos njenim očekivanjima, uspeo da postane eparh Nikomidije, Julijana mu je otvoreno rekla da je hrišćanka i da ne može da se uda za njega ako ne deli njenu veru. Umesto razumevanja, usledila je osveta. Najpre od sopstvenog oca, koji je ponižava i tuče, a zatim i od vlasti, koja njen izbor proglašava zločinom.
Mučenja kroz koja je prošla nisu bila samo pokušaj da se slomi njeno telo, već i da se slomi njen stav. Međutim, svaki udarac, svaka tamnica i svaka pretnja imale su suprotan efekat. Kada je bačena u oganj i ostala nepovređena, svedočanstvo njene vere postaje toliko snažno da se više od šest stotina ljudi okreće Hristu. Njihova odluka bila je brza, ali skupo plaćena – svi su pogubljeni.
Julijana je na kraju i sama osuđena na smrt. Bez panike, bez molbe za poštedu, izlazi na gubilište, kleči i moli se. Njena smrt 304. godine nije bila poraz, već završna potvrda života koji nije pristao na kompromis sa zlom.
Žitije Svete mučenice Julijane nije daleka hagiografska epizoda rezervisana za crkvene knjige, već govori savremenom verniku o pritisku da se ćuti, da se prilagodi, da se „ne talasa“. Govori o veri koja se ne iscrpljuje u rečima, već se potvrđuje izborima. I podseća da hrišćanstvo nikada nije bilo bezbedna opcija, ali je uvek bilo put istine.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prirodna biljka koja se vekovima koristi u pravoslavlju daje posebnu nijansu i dubinu, a postupak pripreme i simbolika ove boje otkrivaju zašto se upravo ovakva jaja dele vernicima posle Vaskršnje liturgije.
Otkrijte recept iz starih vremena sa Kosova i Metohije, savršen za dane posta na ulju ili kao zasitan porodični obrok uz sveže pečene pogače.
Pravoslavna duhovnost uči da se istinska borba ne vodi protiv drugih ljudi, već protiv sopstvenih slabosti.
Lazareva subota zato predstavlja uvod u stradanja, ali i u konačnu pobedu - vaskrsenje.
U poruci upućenoj mitropolitu Fotiju, poglavar SPC izražava duboku tugu zbog gubitka sveštenika i njegove supruge, upućuje molitve za njihovu decu i podseća na veru kao oslonac u najtežim trenucima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Agapija po starom i Prepodobnog mučenika Evstratija Pečerskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Prisku, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika
Pravoslavci danas molitveno proslavljaju Svete apostole Filimona, Apfiju i Arhipa po starom kalendaru i Svetog Savu Prepodobnog po novom, katolici su u periodu Adventa, muslimani idu na džumu-namaz, a u judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 9. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Pred ovim ugodnikom Božjim demoni su bežali, a bolest i smrt gubile moć – otkrivamo kako je krotkošću i smernošću zadobio silu veću od svakog čuda.
Čudo u Vitaniji nije samo povratak jednog čoveka u život, već trenutak koji razotkriva snagu vere, dubinu ljudskog otpora istini i nagoveštava ono što će uslediti, ali i pitanje na koje ni najveći bogoslovi nisu dali konačan odgovor.
Žestoko mučen, pao je na zemlju, glasno zahvaljujući Bogu što ga uzima k sebi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Vaskrsenje Lazarevo simbolizuje pobedu života nad smrću i predskazuje Vaskrsenje Isusa Hrista.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
U manastiru Svetog Aleksandra Nevskog u Ugljeviku okupio se veliki broj vernika da se pokloni mirotočivoj ikoni „Umekšanje zlih srca“
U besedi za subotu šeste sedmice Velikog posta Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da je Jovan Bogovidac video lice koje sija jače od sunca i kosu belu kao sneg.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Lazarevu subotu i po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Veliku subotu, dok Jevreji slave dane Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok savremeni način života podstiče popuštanje strastima i udaljava čoveka od sebe samog, duhovnik ukazuje na ispovest, smirenje i budnost nad mislima kao ključne korake bez kojih nema istinske unutrašnje pobede.
