Žitije ove ugodnice Božje svedoči kako jedan lični izbor može da uzdrma porodicu, vlast i čitav grad, ostavljajući pitanje koje i danas boli: šta bismo mi učinili na njenom mestu?
Srpska pravoslavna crkva 3. januara obeležava spomen na Svetu mučenicu Julijanu i 630 mučenika postradalih s njom – praznik koji tiho, ali snažno postavlja pitanje savremenom čoveku: dokle ide granica između onoga u šta verujemo i onoga što nam nameću okolnosti?
Julijana je rođena u Nikomidiji, u porodici koja nije poznavala hrišćansku veru. Njeno obraćenje nije došlo kroz čudo, već kroz susret sa Jevanđeljem – rečju koja ju je dotakla dovoljno duboko da potpuno preokrene njen život. Prihvatila je Hrista i počela da živi u skladu s onim što je razumela kao istinu, bez zadrške i bez taktiziranja. Upravo tu počinje drama njenog života.
Bila je verena za senatora Elevsija, mladića ambicioznog i spremnog na sve kako bi napredovao. Julijana mu jasno stavlja do znanja da brak za nju nije puka formalnost niti društveni dogovor. Njene reči odzvanjaju i danas: „Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni, a duhom razdeljeni?“ To nije bila provokacija, već pošten odgovor žene koja nije želela da živi dvostruki život.
Kada je Elevsije, uprkos njenim očekivanjima, uspeo da postane eparh Nikomidije, Julijana mu je otvoreno rekla da je hrišćanka i da ne može da se uda za njega ako ne deli njenu veru. Umesto razumevanja, usledila je osveta. Najpre od sopstvenog oca, koji je ponižava i tuče, a zatim i od vlasti, koja njen izbor proglašava zločinom.
Mučenja kroz koja je prošla nisu bila samo pokušaj da se slomi njeno telo, već i da se slomi njen stav. Međutim, svaki udarac, svaka tamnica i svaka pretnja imale su suprotan efekat. Kada je bačena u oganj i ostala nepovređena, svedočanstvo njene vere postaje toliko snažno da se više od šest stotina ljudi okreće Hristu. Njihova odluka bila je brza, ali skupo plaćena – svi su pogubljeni.
Julijana je na kraju i sama osuđena na smrt. Bez panike, bez molbe za poštedu, izlazi na gubilište, kleči i moli se. Njena smrt 304. godine nije bila poraz, već završna potvrda života koji nije pristao na kompromis sa zlom.
Žitije Svete mučenice Julijane nije daleka hagiografska epizoda rezervisana za crkvene knjige, već govori savremenom verniku o pritisku da se ćuti, da se prilagodi, da se „ne talasa“. Govori o veri koja se ne iscrpljuje u rečima, već se potvrđuje izborima. I podseća da hrišćanstvo nikada nije bilo bezbedna opcija, ali je uvek bilo put istine.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Majka se požalila svetogorskom starcu da joj sin više ne obraća pažnju, a njegov savet bio je neočekivan: da prestane da mu govori šta mora da uradi i da svoju brigu pokaže na drugi način.
Bojovićima je stigla pomoć vredna oko milion dinara, dok radovi na novom domu napreduju kako bi zimu dočekali pod svojim krovom.
Oštećeni su fasada, lim na zvoniku i bakarni oluk, dok policija utvrđuje okolnosti događaja i traga za počiniocem.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Obeležavanje godišnjice okupilo je predstavnike Srbije i Severne Makedonije, pripadnike Vojske Srbije i brojne Srbe, uz molitvu za 1.321 vojnika koji počivaju na bitoljskom vojničkom groblju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Nekadašnji rimski vojskovođa Plakida posle krštenja izgubio je ženu i sinove i 15 godina živeo kao najamnik, a kada ih je ponovo pronašao, zajedno sa njima stradao je za Hrista.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Kao dečaci ostali su bez oba roditelja, a sada se jedan od njih bori sa teškim oboljenjem jetre i čeka priliku za nastavak lečenja.
Ne kuva se na šporetu, već se svaki plod puni četvrtinom jezgra oraha i peče u šećeru i cimetu. Iz rerne izlazi sočan, mirisan i gust zalogaj, a u tegli može da sačeka hladnije dane.
Na kraju otac Bojan upozorava da stalno pucanje zbog sitnica ne može biti način života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
