U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Razni pritisci kojima smo svakodnevno izloženi, ubrzani ritam obaveza i stalna izloženost tuđim rečima i sudovima lako narušavaju unutrašnju stabilnost čoveka. U takvom stanju, ono što bi trebalo da bude prirodno postaje retkost, a nemir polako preuzima prostor u čovekovoj svakodnevici. Ipak, u pravoslavnom predanju postoji jasan odgovor na ovu unutrašnju rastrzanost, a on se nalazi u učenju starca Tadeja Vitovničkog.
Starac Tadej Vitovnički je često govorio o unutrašnjem miru kao o temelju duhovnog života, nečemu što ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od odnosa čoveka sa Bogom i sopstvenim srcem. Njegove reči ostaju kao jednostavan, ali snažan podsetnik da se ono najvrednije ne čuva spolja, nego iznutra.
- Svoj mir ne daj ni za šta na ovome svetu. Ne gubi ga zbog tuđih reči, prolaznih briga i trenutnih nemira. Mir je najtiši dokaz da je Bog blizu - govorio je starac tadej.
Ova rečenica ne ostavlja prostor za ravnodušnost. U pravoslavnom iskustvu ona se ne čita kao savet, već kao opomena koja se tiče svakodnevnog života, odluka i odnosa koje čovek gradi.
Pouka starca Tadeja je jednostavna, ali i zahtevna u isto vreme: čovek ne gubi ono najvažnije u trenutku kada se okolnosti promene, već onda kada dozvoli da mu se unutrašnji poredak razbije. U tom tihom čuvanju srca, po pravoslavnom razumevanju, otvara se prostor za dublju blizinu Božiju.
Dela svetih apostola, začalo 9 (3,19-26)
19. „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grehova svojih, 20. da dođu od lica Gospodnjega vremena utehe, i da pošlje unapred naznačenog vam Hrista Isusa, 21. koga treba da primi nebo do vremena vaspostavljanja svega o čemu je Bog govorio ustima sviju svetih proroka svojih od vajkada. 22. Jer Mojsej ocima reče: 'Gospod Bog vaš podignuće vam Proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što god vam kaže.'
23. I biće da će se svaka duša, koja ne posluša toga Proroka, istrebiti iz naroda. 24. A i svi proroci od Samuila i dalje koji god govoriše, takođe najaviše ove dane. 25. Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s ocima vašim govoreći Avraamu: 'U semenu tvojem blagosloviće se sva plemena na zemlji.' 26. Vama prvo Bog podigavši Sina svoga Isusa, posla ga da vas blagoslovi i odvrati svakoga od zlih dela vaših."
Jevanđelje šp Jovanu, 6. zač. (2,1-11)
1. I u treći dan bi svadba u Kani Galilejskoj, i onde beše mati Isusova. 2. A pozvan beše i Isus i učenici njegovi na svadbu. 3. I kad nesta vina, reče mati Isusova njemu: „Nemaju vina." 4. Isus joj reče: „Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj." 5. Reče mati njegova slugama: „Što god vam reče učinite." 6. A onde beše šest kamenih sudova za vodu, postavljenih po običaju judejskog očišćenja, koji hvatahu po dve ili po tri mere. 7. Reče im Isus: „Napunite sudove vodom." I napuniše ih do vrha.
8. I reče im Isus: „Zahvatite sad i nosite peharniku." I odnesoše. 9. A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znađaše otkuda je, a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik ženika. 10. I reče mu: „Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda lošije; a ti si čuvao dobro vino do sada." 11. Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak znamenja, i pokaza slavu svoju; i verovaše u njega učenici njegovi.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije "ponašaju" pred zahvalnim srcem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Prokopija po starom, dok se po novom kalendaru proslavljaju Sveti prorok Jezekilj. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Lovre Brindiškog, a muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Na dan kada Crkva slavi ovog velikomučenika, vernici se podsećaju priče o ugodniku Božjem koji je napustio službu rimskog cara i prihvatio put hrišćanske vere, zbog čega je podneo mučeničku smrt.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz Eparhije poručuju da SPC nije izgubila spor sa Džufkom, da on nije pripadnik nijedne kanonske Pravoslavne crkve i upozoravaju na posledice njegovih izjava po bezbednost vernika i svetinja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Govoreći o pticama, veliki srpski duhovnik ostavio je snažnu pouku o nezadovoljstvu koje čovek sam nosi u sebi i miru koji počinje tek onda kada nauči da bude blagodaran.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Jedna naizgled bezazlena rečenica često napravi zid tamo gde želimo promenu - veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava zašto baš tu najčešće gubimo ono što pokušavamo da spasemo.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Mnogi veruju da porodicu najviše ugrožavaju veliki sukobi, ali kiparski arhijerej upozorava na nešto mnogo tiše što može da promeni odnos dvoje ljudi.
Veliki ruski svetitelj govorio je da krsni znak nije običan pokret ruke, već molitva, zaštita i svedočanstvo pripadnosti Hristu, zbog čega vernik treba da mu pristupa sa pažnjom, strahopoštovanjem i živom verom.
Iz ugla kanonskog pravoslavlja, reč je o pokušaju stvaranja paralelne crkvene strukture bez priznanja i apostolskog prejemstva, dok se iza priče o "novoj crkvi" otvara i pitanje prisvajanja srpskih svetinja
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Reči duhovnika iz Vitovnice podsećaju da se najveće unutrašnje borbe često vode u čovekovim mislima.
Recept iz istočne Srbije prenosio se usmenim putem generacijama, a tajna ovog specijaliteta krije se u sporom kuvanju ovčetine, praziluka i kukuruznog brašna.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, grčki pravoslavni publicista Panajotis Ljakos podseća na svetootačko predanje koje upozorava na duboku duhovnu krizu i udaljavanje od smisla ljudskog postojanja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
