U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
Razni pritisci kojima smo svakodnevno izloženi, ubrzani ritam obaveza i stalna izloženost tuđim rečima i sudovima lako narušavaju unutrašnju stabilnost čoveka. U takvom stanju, ono što bi trebalo da bude prirodno postaje retkost, a nemir polako preuzima prostor u čovekovoj svakodnevici. Ipak, u pravoslavnom predanju postoji jasan odgovor na ovu unutrašnju rastrzanost, a on se nalazi u učenju starca Tadeja Vitovničkog.
Starac Tadej Vitovnički je često govorio o unutrašnjem miru kao o temelju duhovnog života, nečemu što ne zavisi od spoljašnjih okolnosti, već od odnosa čoveka sa Bogom i sopstvenim srcem. Njegove reči ostaju kao jednostavan, ali snažan podsetnik da se ono najvrednije ne čuva spolja, nego iznutra.
- Svoj mir ne daj ni za šta na ovome svetu. Ne gubi ga zbog tuđih reči, prolaznih briga i trenutnih nemira. Mir je najtiši dokaz da je Bog blizu - govorio je starac tadej.
Ova rečenica ne ostavlja prostor za ravnodušnost. U pravoslavnom iskustvu ona se ne čita kao savet, već kao opomena koja se tiče svakodnevnog života, odluka i odnosa koje čovek gradi.
Pouka starca Tadeja je jednostavna, ali i zahtevna u isto vreme: čovek ne gubi ono najvažnije u trenutku kada se okolnosti promene, već onda kada dozvoli da mu se unutrašnji poredak razbije. U tom tihom čuvanju srca, po pravoslavnom razumevanju, otvara se prostor za dublju blizinu Božiju.
Dela svetih apostola, začalo 9 (3,19-26)
19. „Pokajte se, dakle, i obratite se da se očistite od grehova svojih, 20. da dođu od lica Gospodnjega vremena utehe, i da pošlje unapred naznačenog vam Hrista Isusa, 21. koga treba da primi nebo do vremena vaspostavljanja svega o čemu je Bog govorio ustima sviju svetih proroka svojih od vajkada. 22. Jer Mojsej ocima reče: 'Gospod Bog vaš podignuće vam Proroka iz vaše braće, kao mene; njega poslušajte u svemu što god vam kaže.'
23. I biće da će se svaka duša, koja ne posluša toga Proroka, istrebiti iz naroda. 24. A i svi proroci od Samuila i dalje koji god govoriše, takođe najaviše ove dane. 25. Vi ste sinovi proroka i zaveta koji učini Bog s ocima vašim govoreći Avraamu: 'U semenu tvojem blagosloviće se sva plemena na zemlji.' 26. Vama prvo Bog podigavši Sina svoga Isusa, posla ga da vas blagoslovi i odvrati svakoga od zlih dela vaših."
Jevanđelje šp Jovanu, 6. zač. (2,1-11)
1. I u treći dan bi svadba u Kani Galilejskoj, i onde beše mati Isusova. 2. A pozvan beše i Isus i učenici njegovi na svadbu. 3. I kad nesta vina, reče mati Isusova njemu: „Nemaju vina." 4. Isus joj reče: „Šta hoćeš od mene, ženo? Još nije došao čas moj." 5. Reče mati njegova slugama: „Što god vam reče učinite." 6. A onde beše šest kamenih sudova za vodu, postavljenih po običaju judejskog očišćenja, koji hvatahu po dve ili po tri mere. 7. Reče im Isus: „Napunite sudove vodom." I napuniše ih do vrha.
8. I reče im Isus: „Zahvatite sad i nosite peharniku." I odnesoše. 9. A kad okusi peharnik vino koje je postalo od vode, i ne znađaše otkuda je, a sluge znadijahu koje su zahvatile vodu, pozva peharnik ženika. 10. I reče mu: „Svaki čovek najpre dobro vino iznosi, a kada se opiju, onda lošije; a ti si čuvao dobro vino do sada." 11. Ovim, u Kani Galilejskoj, učini Isus početak znamenja, i pokaza slavu svoju; i verovaše u njega učenici njegovi.
U vremenu unutrašnjeg pritiska i nevidljivih lomova, pravoslavno učenje otkriva dve potpuno suprotne duhovne sile koje deluju gotovo isto, ali vode u različitim pravcima.
Pouka sveštenika objašnjava kako izgovorene reči imaju poseban značaj i zašto ostaju u upotrebi sve do Spasovdana, četrdeset dana nakon Vaskrsa
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
U jednoj kratkoj rečenici sadržano je upozorenje koje se tiče svakodnevnih odluka, tuđih uticaja i unutrašnjeg rasula koje ljudi često ne prepoznaju na vreme.
U srpskoj duhovnoj tradiciji, osmi dan po Vaskrsu, zauzima posebno mesto.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Bez moralizovanja i utešnih reči, ova pouka razotkriva uzrok porodičnih lomova, životnih zastoja i unutrašnjeg nemira koji se često pogrešno pripisuju okolnostima, a ne sopstvenom odnosu prema roditeljima.
Dok svakodnevica vuče na sve strane, pouka igumana manastira Vitovnica nas podseća da mir nije u okolnostima, već u unutrašnjem predavanju Bogu – lek koji danas svi traže, a retko nalaze.
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Kada vernici po crkvenoj tradiciji obilaze grobove i pale sveće, u srpskoj prestonici će biti na snazi posebna saobraćajna i organizaciona pravila na gradskim grobljima.
Rečenice iz dela arhimandrita Jovana Radosavljevića donose prikaz stradanja Svetih novomučenika i njihovog mesta u crkvenom pamćenju.
U pravoslavnom učenju, zahvalnost nije samo vrlina, već način postojanja.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Spora priprema u zemljanoj posudi donosi bogat ukus mesa i povrća, decenijama prisutan na ramazanskim soframa i porodičnim okupljanjima širom Bosne i regiona.
Od sumnje do ispovesti „Gospod moj i Bog moj“ - šta zapravo znači Antipasha, zašto je ovaj dan poseban u crkvenom kalendaru i kako su ga pratili stari narodni običaji.
Ovaj dan predstavlja nastavak vaskršnje radosti.
