U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Svakodnevica često izgleda kao niz naglih preokreta u kojima se čovek lako zatekne rastrzan između radosti i razočaranja. Kada se dogodi nešto dobro, brzo se podrazumeva. Kada naiđe teškoća, još brže se javi nemir, žalba i pitanje „zašto baš meni“. U toj unutrašnjoj nestabilnosti čovek gubi mir, a zahvalnost postaje retka pojava, gotovo zaboravljen jezik srca.
Upravo na tom mestu, gde se lomi ljudska snaga da ostane sabrana, stoji jedna kratka, ali snažna pouka Svetog Jovana Zlatousta, koja ne menja okolnosti, nego menja pogled na njih. U njoj se otkriva duhovni zakon koji ne zavisi od spoljašnjih promena, već od unutrašnjeg odnosa prema Bogu.
„Ako ti se dogodi nešto dobro, blagoslovi Gospoda i produžiće ti se! Ako ti se dogodi nešto loše, blagoslovi Gospoda i prekratiće ti se!“, govorio je Sveti Jovan Zlatoust.
U ovim rečima sabrana je jednostavna, ali duboka logika pravoslavnog iskustva: ništa što dolazi čoveku nije odvojeno od Božijeg promisla, a blagoslov nije samo odgovor na radost, već i put kroz tugu. Zahvalnost se ovde ne pokazuje kao trenutni osećaj, nego kao stav duše koji ne zavisi od toga da li je put lak ili težak.
Zlatoust ne nudi bekstvo od života, već preobražaj načina na koji se život nosi. Dobro ne postaje povod za samozadovoljstvo, već za još dublju zahvalnost koja ga učvršćuje. Teško ne postaje razlog za očajanje, već poziv na poverenje koje ga skraćuje, ublažava i pretvara u iskustvo duhovnog sazrevanja.
Jutrenja
Jevanđelje po Mateju, začalo 116 (28,16-20)
16. A Jedanaest učenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovedio Isus. 17. I kad ga videše, pokloniše mu se; a neki posumnjaše. 18. I pristupivši Isus reče im govoreći: „Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. 19. Idite, dakle, i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha, 20. Učeći ih da drže sve što sam vam zapovjedio; i, evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka. Amin."
Liturgija
Dela svetih apostola, začalo 14 (5,12-20)
12. A rukama apostolskim bivahu mnogi znaci i čudesa u narodu; i bejahu svi jednodušno u tremu Solomonovom. 13. Od ostalih pak niko ne smede da im se pridruži, ali ih narod hvaljaše; 14. i sve se više umnožavahu oni koji verovahu u Gospoda, mnoštvo ljudi i žena, 15. tako da su na ulice iznosili bolesnike i polagali na posteljama i nosilima, da bi kad prođe Petar bar senka njegova osenila koga od njih.
16. A sticaše se i mnoštvo naroda iz okolnih gradova u Jerusalim donoseći bolesne i od nečistih duhova mučene, i svi se isceljivahu. 17. Ali se podiže prvosveštenik i svi koji bejahu s njim, sekta sadukejska, i ispuniše se zavisti, 18. i digoše ruke svoje na apostole, i baciše ih u opšti zatvor. 19. A anđeo Gospodnji otvori noću vrata tamnice, izvede ih i reče: 20. „Idite i stanite u hramu pa govorite narodu sve reči ovoga života."
Jevanđelje po Jovanu, začalo 65 (20,19-31)
19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gde se bejahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: „Mir vam!" 20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše videvši Gospoda. 21. A Isus im reče opet: „Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas." 22. I ovo rekavši, dunu i reče im: „Primite Duh Sveti! 23. Kojima oprostite grehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su."
24. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne beše sa njima kada dođe Isus. 25. A drugi mu učenici govorahu: „Videli smo Gospoda." A on im reče: „Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova, neću verovati." 26. I posle osam dana opet bejahu unutra učenici njegovi i Toma s njima. Dođe Isus kad bejahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: „Mir vam!"
27. Zatim reče Tomi: „Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi neveran nego veran." 28. I odgovori Toma i reče mu: „Gospod moj i Bog moj!" 29. Reče mu Isus: „Zato što si me video, poverovao si; blaženi koji ne videše a verovaše." 30. A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj. 31. A ova su zapisana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da verujući imate život u ime njegovo.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Jedna pouka ave Justina Popovića razbija svakodnevnu sumnju i nudi drugačiji pogled na život, strah i večnost.
Pouka starca Siluana Atonskog otkriva drugačije razumevanje poznatih priča o čudesima i pomera pažnju sa čoveka na ono što se u njima zaista dešava.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Tominu nedelju po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Lava IX, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Reči jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja o apostolu Tomi otkrivaju kako ono što izgleda kao slabost može postati snažan dokaz koji menja pogled na istinu i veru.
Dok vreme neumoljivo prolazi, poruka svetitelja nas podseća da svaka nova godina može biti prilika za dobra dela i duhovni rast.
Kroz primer iz Starog zaveta, jedan od najvećih svetitelja pokazuje kako vera i strpljenje oblikuju unutrašnju svetlost koju ništa na svetu ne može ugasiti.
U svetu punom iskušenja i sumnje, Zlatousti nas podseća da iskreno pokajanje i vera pretvaraju padove u unutrašnju snagu i vode ka bliini Boga.
Fotografije slavnog MMA borca na kojima se vidi u molitvi i tokom kropljenja svetom vodom pokrenule su lavinu reakcija.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
"Bojte se ljudi koji plaču za mrtvima, a ubijaju žive", citirao je otac Željko svoju baku, posle onoga što je doživeo ispred crkve.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
