U uzvišenom činu vere i hrišćanske ljubavi, Milić Dučić i Dragan Dučić iz sela Karoševina darovali su deo svog predačkog imanja manastiru Pustinji, time nastavljajući vekovnu tradiciju podrške naroda Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U vremenima kada materijalizam često potiskuje duhovne vrednosti, gest meštana sela Karoševine, Milića Dučića i Dragana Dučića, iznova svedoči o neprekinutom lancu dobročinstva koje krasi srpski narod kroz vekove. Njihova odluka da daruju deo svog predačkog imanja manastiru Pustinji, smeštenom u živopisnom kraju kod Prijepolja, predstavlja čin duboke duhovnosti i ljubavi prema Crkvi i svom narodu.
U prostorijama eparhijskog dvora u Prijepolju, pod blagoslovom mitropolita mileševskog Atanasija, ovaj plemeniti čin krunisan je potpisivanjem ugovora o poklonu zemljišta. U prisustvu eparhijskih službenika, nadležnog sveštenika jereja Radana Dragutinovića i ovlašćenog notara, zemljište je formalno predato Eparhiji mileševskoj.
Foto: Eparhija mileševska
Pod blagoslovom mitropolita mileševskog Atanasija, ugovora o poklonu zemljišta potpisan je u Eparhijskom domu
Darovana parcela, koja se nalazi u blizini manastirskog imanja, biće spojena sa postojećim zemljištem, a po želji darodavaca, poslužiti za proširenje seoskog groblja.
Mitropolit Atanasije se dubokom zahvalnošću obratio darodavcima, naglašavajući da ovakvi gestovi predstavljaju ispunjenje hrišćanske ljubavi prema bližnjima, ali i nastavak svetle tradicije darivanja koja duboko prožima istoriju Srpske pravoslavne crkve.
milesevskaeparhija.rs
Vladika mileševski ovoga leta osveštao je novo zvono u manastiru Pustinja
Tradicija darivanja crkvama i manastirima prisutna je od samih početaka hrišćanstva na ovim prostorima. Od velikih zadužbina Nemanjića do skromnih priloga običnih vernika, ovi darovi su uvek bili znak duboke povezanosti naroda i Crkve. Srednjovekovni manastiri, poput Studenice, Hilandara i Žiče, svoj opstanak i razvoj dugovali su ne samo vladarskim zadužbinama već i prilozima lokalnih zajednica.
Darivanje zemlje manastirima često je bilo izraz želje za očuvanjem duhovnosti i ostavljanjem trajnog zaveštanja budućim generacijama. Ova tradicija je nastavljena kroz vekove, čak i u najtežim periodima ropstva i ratova. Takvi gestovi simbolizuju neprestanu brigu za duhovni život zajednice i potvrdu narodnog jedinstva oko Crkve kao oslonca vere i nade.
milesevskaeparhija.rs
Manastir Pustinja
Gest Milića i Dragana Dučića iz Karoševine je svedočanstvo da duhovna vertikala srpskog naroda nije prekinuta. Njihova odluka da slede primer svojih predaka pokazuje da čak i u savremenom dobu postoji prostor za dela ljubavi koja prevazilaze lične interese. Ovaj čin je i podsetnik svima nama da je svaki dar, pa i onaj najskromniji, velik u očima Gospoda ako je darovan sa verom i iskrenošću.
Ovo zemljište će sada, uz molitve monaštva manastira Pustinje, postati mesto koje nosi blagoslov za ceo kraj i podsećanje na neprekidnu nit dobročinstva koja spaja prošlost i sadašnjost, prenoseći svetlost nade u budućnost.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.
Nastojatelj manastira u blizini Novog Pazara, otac Gavrilo, govori o obnovi koja traje decenijama i ističe da je sve veći broj vernika koji dolaze na liturgije i pričešće najjači dokaz duhovnog buđenja, kome je doprineo povratak veronauke u škole.
Pozivajući se na Simvol vere i reči svetih otaca, blaženopočivši episkop Srpske pravoslavne crkve objasnio je zašto je Crkva neodvojivi deo pravoslavne vere.
Arheološka istraživanja u porti jedne od najlepših svetinja Srbije, manastira Pustinja kod Prijepolja, otkrila su ostatke građevina iz XVI i XVII veka, kao i neverovatne artefakte koji osvetljavaju bogatu istoriju i duhovno nasleđe ovog svetog mesta.
Svetogorski starac objašnjava zašto i molitva izgovorena bez pune sabranosti nije prazna, već deluje kao duhovni udar koji zaustavlja haos misli i odvraća ono što čoveka udaljava od mira.
Sud u Podgorici dosudio je odštetu arhimandritu Hrizostomu Nešiću nakon što je na kontroverznom portalu bio označen kao „špijun“, zajedno sa više monaha i sveštenika SPC.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Na izraelskim poljima počinje žetva pšenice za „šmura macu“, koja se mesecima čuva pod strogim nadzorom i kroz svaki korak priprema za Pesah, uz pravila u kojima nema mesta ni za najmanju grešku.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Istraživanja arheologa otkrivaju pečat, dodatne prostorije manastirskog kompleksa i predmete koji menjaju sve ono što se do sada znalo o ovoj svetinji.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok dnevni list „Srpski telegraf“ slavi deset godina rada, portal Religija.rs se priprema za drugu godišnjicu, nastavljajući dijalog o veri, identitetu i društvu sa novim idejama i sadržajem.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Bez struje i ikakvih oznaka, crkva-brvnara kod Duba vekovima krije ruske ikone, ratne tajne i neobično predanje o sili koja ju je sklonila od očiju ljudi, a do nje se ne dolazi slučajno.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
Jednostavno jelo od nekoliko sastojaka vekovima je bilo nezaobilazno tokom posta na ulju, a tajna punog ukusa krije se u načinu kuvanja i strpljivom krčkanju koje pasulju daje posebnu aromu.
Monahinja Hristina decenijama je, bez buke i želje za priznanjem, služila Crkvi i ljudima, a oni koji su je poznavali pamte je kao simbol krotosti, požrtvovanja i tihe vere koja je menjala živote oko nje.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
