Srednjovekovni manastirski kompleks nalaze se u specijalnoj zaštićenoj zoni, u kojoj je zabranjeno svako izvođenje građevinskih radova.
Isposnica Svetog Petra Koriškog i ruševine Crkve Prevete Bogorodice, poznati još i kao Manastir Kabaš, nalaze se sedam-osam kilometara uz Korišku reku pod planinom Rusenicom, na dvadesetak kilometara od Prizrena.
Međutim, kako izveštava Politika ova srpska svetinja iz srednjeg veka je na ivici uništenja, a put do nje potpuno promenjen - reka je premošćena betonskim cevima, od proplanka nije ostalo ništa, stoletne bukve su oborene, nema više staze do hrama u kom je tražio i našao mir Sveti Petar Koriški.
Njegova isposnica iznad sela Koriša kod Prizrena, građena od 12. do 14. veka, teško je ugrožena i devastirana obimnim građevinskim radovima koji su potkopali same temelje ove drevne svetinje Srpske pravoslavne crkve.
Isposnica i srednjovekovni manastirski kompleks nalaze se u specijalnoj zaštićenoj zoni u kojoj je zabranjeno svako izvođenje građevinskih radova. Uprkos svemu, izgrađen put je široki put koji vodi pored temelja hrama a završava se pred ulazom u pećinu na kraju ovog kompleksa.
Mesto gde se, prema žitiju koje je napisao Teodosije Hilandarac, svetitelj Petar borio sa demonima preorano je teškim mašinama i zatrpano zemljom. Ovo je pozornica na kojoj se, u srednjem veku, odvijala psihološki i duhovno jedna od najdubljih borbi srpskog srednjeg veka.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Opština Prizren i njeno odeljenje za turizam i ekonomski razvoj, bez dozvole SPC i Eparhije raško-prizrenske, izveli su radove i tako počinili jedno od najvećih uništavanja i skrnavljenja svetinja od pogroma 17. marta 2004.
Bez ikakvog znanja ili obaveštenja vlasnika (SPC) izvršena je izgradnja puta, popločana staza, razoren manastirki izvor, urađena proširenja za okretanje usred zaštićenog prostora, a odsečene su prilazne staze prema glavnim isposnicama i samoj crkvi koja se nalazi u steni. Masivni, prepoznatljivi stubovi i lukovi na kojima je počivao drugi sprat hrama pripijenog uz stenu, u potpunosti su potkopani. Prvi i četvrti stub su napukli po dužini jer su izgubili oslonac u zemlji, a njihovo okruženje je rastreseno zbog rada teških građevinskih mašina. S obzirom na to da se radi o strmom i izrazito nepristupačnom terenu, već sada se vidi odronjavanje puta koji dva puta prolazi kroz specijalnu zaštićenu zonu.
Ljudi koji danas dolaze ovde govore da se nalaze u paleohrišćanskoj crkvi, bacaju limenke koka-kole i raspaljuju roštilj u jednoj od svečevih pećina.
Poredići sadašnje stanja fresaka sa 2021, uočava se novo skrnavljenje, grebanje i ispisivanje dubokih grafita, a nekoliko puta je na freskama ispisano UČK oslobodilačka vojska Kosova).
Grobno mesto svetitelja je ponovo prekopavano.
Rastao je u porti crkve Svetog Arhangela Mihaila u Gornjem Nerodimlju, mestu gde su, prema predanju, Nemanjići stolovali, a gde od 1999. godine nije kročila srpska noga.
U pljački koja je pogodila vernu zajednicu, iz crkve su odneseni alat i novac, dok su tragovi zločina ostali kao podsećanje na teško stanje u kojem se nalazi ovaj deo Kosova i Metohije.
Grobovi u južnom delu Kosovske Mitrovice svedoče o duhovnoj i fizičkoj borbi Srba koji čuvaju uspomene na svoje najmilije uprkos razaranju i svim nedaćama.
Transplantacija organa menja sudbinu Nemca Johana Vagnera, otkrivajući mu snove o krvavoj prošlosti Balkana, duhovnim iskušenjima i ljubavi koja je prešla granice naroda.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Uoči praznika Prepodobnog Simeona Mirotočivog, vladika Metodije služio je svetu liturgiju u manastiru Rođenja Presvete Bogorodice, podsećajući na večne vrednosti vere, ljubavi i molitve, koje nadilaze prolaznost vremena.
Srednjovekovni manastirski kompleks nalaze se u specijalnoj zaštićenoj zoni, u kojoj je zabranjeno svako izvođenje građevinskih radova.
Ad je bio pun revnitelja. A zašto? Zato što su osuđivali, i nisu imali saosećanja za druge ljude, isticao je starac Konstantin Abhazijski,
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, uskraćenoj slobodi kretanja i svetinjama koje su pod stalnim pritiskom – evropski parlamentarci obećali su da će preneti njegovu poruku u Brisel.
Ovaj neodoljivo ukusan kosovski specijalitet vekovima se priprema u srpskim domovima, a njegov recept krije toplinu ognjišta, majčinsku ljubav i duh tradicije.
Sveštenik Tomislav Milenković objašnjava da svetinja i dalje okuplja verujući narod, obavljajući redovno krštenja i venčanja.
Istorija ove svetinje usko je povezana sa dolaskom Srba u Panonsku niziju i njihovim trudom da očuvaju pravoslavnu veru i tradiciju na tim prostorima.
U Sabornoj crkvi Uspenja Presvete Bogorodice, simbolu vere i nade, patrijarh Jovan služio je svetu liturgiju, šaljući moćnu poruku duhovnog povratka i postojanosti hrišćanstva u Siriji.
Crkva Svetog Save ima dugu istoriju. Osnovali su je Srbi 1894. godine.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
U knjizi “Istočni papizam”, istoričar Diogenis Valavanidis objavljuje faksimil dokumenta koji ukazuje na to da kanonizacija patrijarha Jeremija I, koji je pre pola veka ukinuo Pećku patrijaršiju, šalje ozbiljnu opomenu Beogradskoj patrijaršiji.
Nakon što je brod, malo pre ponoći, udario u ledeni breg i počeo da tone, otac Tomas je smatrao da mu je dužnost da pomogne uplašenim putnicima - duhovno, ali i fizički.
Profesionalno je angažovana da veze početkom 80-tih kada je naša modna kreatorka Verica Rakočevič imala veoma zapaženu reviju u Rimu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otvoreno je govorio o teškom položaju Srba na Kosovu i Metohiji, uskraćenoj slobodi kretanja i svetinjama koje su pod stalnim pritiskom – evropski parlamentarci obećali su da će preneti njegovu poruku u Brisel.
Ova jednostavna, a neodoljiva pita od krompira i luka bila je nezaobilazna na slavskim trpezama naših predaka. Isprobajte autentičan recept i vratite duh starih vremena u svoj dom! Savršen obrok u siropusnoj nedelji.
