DAN KADA JE MONAHINJA UZELA PUŠKU: Ova slika je postala simbol otpora, a priča o njoj strogo čuvana tajna u Jugoslaviji (VIDEO)

Mati Ilarija (1918-2003) je ostavila neizbrisiv trag u istoriji manastira Svete Trojice u Mušutištu, čiji je bila igumanija u teškim vremenima za srpski narod na Kosovu i Metohiji.

U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.

Provela je skoro tri decenije u manastiru Svete Trojice, čuvajući tradiciju i običaje srpskog naroda na ovim prostorima. Njen doprinos očuvanju duhovne i kulturne baštine ne može biti prenaglašen, jer je učinila sve da manastir bude sigurno utočište vernicima u vreme nemira.

- Imamo mnogo nevolja, ali najteže nam je što nas napadaju Albanci iz susednih sela. Naočigled nas seku šume, kradu letinu. Ubili su nam nekoliko svinja, biku su zaboli iglu u stomak… - pričala je tada mati.

Nova uloga u manastiru Pokajnica

Nakon perioda provedenog u manastiru Svete Trojice, Mati Ilarija je preuzela ulogu igumanije u manastiru Pokajnica, nastavljajući svoju misiju duhovnog vođstva i čuvanja tradicije.

Nakon niza verbalnih i fizičkih napada, kao i pretnji koje su upućivane monahinjama manastira, mati Ilarija i sestrinstvo su se našli u situaciji da se sami organizuju i brane od potencijalnih napada.

 

 

Ova neobična situacija za ženski manastir dovela je do toga da su monahinje morale da preduzmu nekonvencionalne mere kako bi se zaštitile od mogućih napadača.

Nosile su pušku radi samoodbrane

U strahu od napada i krađa šume i stoke, mati Ilarija je bila primorana da uvek nosi pušku sa sobom, naročito kada bi sa ostalim sestrama odlazila u polje da obrađuje zemlju. 

Jedan od ključnih faktora koji je uticao na odluku monahinja da se same organizuju i brane jeste tadašnji nedostatak pomoći države. Njihova borba za očuvanje imovine i lične bezbednosti ostala je neprimećena od strane nadležnih institucija, što ih je navelo da preuzmu stvar u svoje ruke i pronađu način da se efikasno zaštite.

- Bila sam izložena životnoj opasnosti. Tuđi duh vremena izdajstva i mržnje dolazi... Manastir je uvek bio potcenjen. Uvek nas ismejavaju... Nikad nismo zaštićeni, pogotovo ovde na Kosovu. Ja ništa nisam ubila u životu. Znam da sve ima pravo na život i zato nemam pravo da ga uništim. U manastirima je monaštvo najsvetije, ali je i najprezrenije. Zamislite, uhvati nevernik da bije sveštenika, a tamo ima vernika koji neće da ga brane. Brani rod svoj - rekla je u filmu mati Ilarija tada.

Stradanje 1999. godine

Međutim, sudbina manastira se drastično promenila 1999. godine kada je miniran, a od njega je jedino ostao zvonik kao nemi svedok prošlih vremena. Ovo razaranje predstavlja jedan od najtužnijih događaja u istoriji manastira.

Film o njoj bio zabranjen

Film “Ilarija” o igumaniji manastira Svete Trojice na Kosovu, tačnije u Metohiji, snimljen avgusta 1980. godine u produkciji “Vardar filma” iz Skoplja, govori otvoreno o odbrani ovog manastira u Mušutištu, zbog čega je i bio zabranjen u Jugoslaviji onog vremena. Svakako predstavlja živo, neposredno i otvoreno svedočenje, zableženo filmskom kamerom i bez ikakvog upliva u veštačko “obogaćivanje” scenarija. Upravo to je predstavljalo razlog da film ne bude prikazan na tadašnjoj televiziji. Za prikazivanjem drugačijeg, lošijeg stanja, niti je postojala potreba, niti se moglo osmisliti stanje gore od onoga kakvo je zavladalo.

Prema pisanju Večernjih novosti od septembra 2016. godine, tamošnji Albanci tvrde da se “noću pred praznik crkve, čuje ženski plač”.

- Ne smem da govorim i ne smem da kažem (svoje) ime, ali vama da kažem: mi noću pred praznik crkve čujemo odozgo ženski plač” – kaže stari Albanac.

- Čitavu noć neko plače. Od toga se ne spava, a da kažem (javno), jutro ne bih dočekao.

 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara