Nesvakidašnji susret vernice sa sveticom koja pruža zaštitu, nadu i utehu podseća nas na snagu duhovne povezanosti i čudesa koja oblikuju naše živote.
Jedna od najomiljenijih svetiteljki u pravoslavnoj tradiciji, Sveta Petka poznata je po svojim čudesnim delima i izvanrednoj sposobnosti da uslišava molitve onih koji joj se obraćaju u trenucima velike nevolje. Prema verovanjima, ona je pomogla mnogim ljudima, pružajući im spas i nadu u najmračnijim trenucima. Po svedočenjima brojnih vernika, Prepodobna mati Paraskeva ukazuje se u liku žene u crnom plaštu, simbolizujući ili spasenje ili kaznu, zavisno od njihovih dela i namera.
U narodnoj tradiciji čuje se mnoštvo priča o njenim čudesima, a posebno se ističe priča jednog oficira JNA, koji je, zaklonivši se u crkvi posvećenoj Svetoj Petki, doživeo spasenje od nemačke patrole. Njegov susret sa svetiteljkom postao je simbol nade i vere u teškim trenucima.
RINA
Svetlana Marković iz sela Ratković nadomak Topole
Jedno od čuda koja se povezuju sa Svetom Petkom dogodilo se i u Topoli, gde je Svetlana Marković iz sela Ratković doživela neobičan susret sa ovom svetiteljkom. Dok su ona i njena porodica sekli stari orah u dvorištu, Svetlana je na jednom panju primetila neobičan detalj koji ju je podsetio na Svetu Petku.
- Bila je nedelja, dosta ljudi je išlo ka manastiru, a mi smo sekli taj orah. U žurbi sam primetila detalj na panju koji me je podsetio na svetiteljku - priča Svetlana, opisujući crne šare koje se na presecima drveta pojavljuju, ali samo na tom jednom mestu.
Verujući da je to Božji znak, Svetlana ističe kako se sa druge strane panja nalazi druga crna mrlja, ali nije ista, što još više pojačava njen osećaj da je u pitanju posebna poruka.
RINA
Svetlana kaže da se i sa druge strane panja oraha u njihovom porodičnom dvorištu, nalazi crna mrlja koja podseća na lik Svet e Petke
- Imam sestru bliznakinju, a naša devojačka slava je bila Sveta Petka. Moja sestra je uoči naše slave sanjala da joj se javio ženski glas koji joj je rekao: 'Moli se!' Možda je i ovo neka poruka koju nam šalje Bog“, veruje Svetlana, prenosi Rina.
Stručnjaci napominju da se godovi na drvetu formiraju u koncentrične krugove, ali pojava drugačijeg oblika ostavlja prostora za različita tumačenja, ostavljajući otvorena vrata za čuda koja svetiteljka donosi u životima vernika. U ovoj priči o Svetoj Petki, Topola i njeni stanovnici još jednom su se uverili u snagu vere i čuda koja prate ovu divnu svetiteljku kroz vekove, podsećajući nas na to da su znakovi Božije prisutnosti često skriveni u najobičnijim stvarima oko nas.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog mučenika Jakova Persijanca po starom kalendaru, a po novom Sveti mučenici Mina, Hermogen i Eugraf. Katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Porta manastira je jedinstvena po tematskom parku koji prikazuje ključne scene iz Biblije, a brojni vernici ovde dolaze i zbog vredne relikvije - pokrova Svete Petke, koji je poklon iz Rumunije.
Posle hapšenja usvojenog sina, arhijerej Ukrajinske pravoslavne crkve javno govori o ličnoj tragediji, stotinama štićenika i granici ljudske izdržljivosti.
Kongresmenka Anna Paulina Luna optužuje ukrajinsku vlast za ograničavanje verskih prava i upozorava da američka finansijska podrška praktično učestvuje u progonu hrišćana, izazivajući odjek među konzervativcima i međunarodnim posmatračima.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
