Nesvakidašnji susret vernice sa sveticom koja pruža zaštitu, nadu i utehu podseća nas na snagu duhovne povezanosti i čudesa koja oblikuju naše živote.
Jedna od najomiljenijih svetiteljki u pravoslavnoj tradiciji, Sveta Petka poznata je po svojim čudesnim delima i izvanrednoj sposobnosti da uslišava molitve onih koji joj se obraćaju u trenucima velike nevolje. Prema verovanjima, ona je pomogla mnogim ljudima, pružajući im spas i nadu u najmračnijim trenucima. Po svedočenjima brojnih vernika, Prepodobna mati Paraskeva ukazuje se u liku žene u crnom plaštu, simbolizujući ili spasenje ili kaznu, zavisno od njihovih dela i namera.
U narodnoj tradiciji čuje se mnoštvo priča o njenim čudesima, a posebno se ističe priča jednog oficira JNA, koji je, zaklonivši se u crkvi posvećenoj Svetoj Petki, doživeo spasenje od nemačke patrole. Njegov susret sa svetiteljkom postao je simbol nade i vere u teškim trenucima.
RINA
Svetlana Marković iz sela Ratković nadomak Topole
Jedno od čuda koja se povezuju sa Svetom Petkom dogodilo se i u Topoli, gde je Svetlana Marković iz sela Ratković doživela neobičan susret sa ovom svetiteljkom. Dok su ona i njena porodica sekli stari orah u dvorištu, Svetlana je na jednom panju primetila neobičan detalj koji ju je podsetio na Svetu Petku.
- Bila je nedelja, dosta ljudi je išlo ka manastiru, a mi smo sekli taj orah. U žurbi sam primetila detalj na panju koji me je podsetio na svetiteljku - priča Svetlana, opisujući crne šare koje se na presecima drveta pojavljuju, ali samo na tom jednom mestu.
Verujući da je to Božji znak, Svetlana ističe kako se sa druge strane panja nalazi druga crna mrlja, ali nije ista, što još više pojačava njen osećaj da je u pitanju posebna poruka.
RINA
Svetlana kaže da se i sa druge strane panja oraha u njihovom porodičnom dvorištu, nalazi crna mrlja koja podseća na lik Svet e Petke
- Imam sestru bliznakinju, a naša devojačka slava je bila Sveta Petka. Moja sestra je uoči naše slave sanjala da joj se javio ženski glas koji joj je rekao: 'Moli se!' Možda je i ovo neka poruka koju nam šalje Bog“, veruje Svetlana, prenosi Rina.
Stručnjaci napominju da se godovi na drvetu formiraju u koncentrične krugove, ali pojava drugačijeg oblika ostavlja prostora za različita tumačenja, ostavljajući otvorena vrata za čuda koja svetiteljka donosi u životima vernika. U ovoj priči o Svetoj Petki, Topola i njeni stanovnici još jednom su se uverili u snagu vere i čuda koja prate ovu divnu svetiteljku kroz vekove, podsećajući nas na to da su znakovi Božije prisutnosti često skriveni u najobičnijim stvarima oko nas.
Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Izvori posvećeni Prepodobnoj mati Paraskevi privlače vernike i znatiželjnike svojim lekovitim svojstvima i blagorodnom energijom, a predstavljaju mesta gde se vera i priroda skladno prepliću.
Danas širom Srbije vernici proslavljaju dan zaštitnice i utešiteljke, a u Crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene u Konjevićima verni narod se okuplja kako bi se poklonio česticama moštiju svetiteljke.
U hramu Svetog velikomučenika Georgija okupljeni su u molitvi evocirali život i delo kralja Petra I, dok su članovi porodice Karađorđević i predstavnici države učestvovali u ovom jedinstvenom duhovnom događaju.
Otkrijte tajne autorke „Velikog srpskog kuvara“ i pripremite autentičan ajvar za manje od dva sata – jednostavno, brzo i sa neodoljivim ukusom, pogodan i za dane posta na ulju.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Porta manastira je jedinstvena po tematskom parku koji prikazuje ključne scene iz Biblije, a brojni vernici ovde dolaze i zbog vredne relikvije - pokrova Svete Petke, koji je poklon iz Rumunije.
Gest oca Gavrila i Džemila-efendije Destanovića postao je simbol zajedništva u Lukocrevu, gde putevi ne povezuju samo bogomolje, već i ljude različitih vera.
U besedi za 11. Ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da nijedan greh nije nepomirljiv – put ka unutrašnjem miru vodi kroz pokajanje, dobra dela i susret sa svetlošću Božjom.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme Julijana Odstupnika, dva zavađena čoveka na ulici uzela su njega za sudiju. On dosudi pravdu pravome, zbog čega se ovaj drugi naljutio, pa je otišao kod cara i optužio Evsignija kao hrišćanina.
Sve što svakodnevno doživljavamo – iskušenja, praznična oblačenja i masovna zabava – u svetlu vere otkriva borbu anđela i demona koja oblikuje sudbinu svakog čoveka.
Ruski predsednik zatražio je da se Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi pod Moskovskom patrijaršijom obezbedi zaštita i da ruski jezik dobije zvanični status. Spor više nije samo politički – prerasta u borbu za duhovni i nacionalni identitet.
