Crkva Ružica je neka vrsta dokaza da je Beograd bio i ostao hrišćanski grad.
Crkva Ružica, smeštena je na Kalemegdanu u Beogradu, ima bogatu istoriju i lepotu koja je čini posebnom
Narodno predanje svedoči da se Ružica nalazila na istom mestu gde je i danas, jer je narod poštovao izvor Svete Petke, između ostalog, zato što je njegova voda prolazila ispod temelja hrama crkve posvećene Presvetoj Bogorodici.
Veruje se da su sestre Ružica, Marica i Cveta na prostoru beogradske tvrđave podigle po jednu crkvu kao svoju zadužbinu koje su bile prozvane po njihovim imenima. U jednoj staroj narodnoj pesmi se pominje crkva pod ovim imenom na Beogradskoj tvrđavi. To su narodne pesme Ženidba Todora Jakšića i Deoba Jakšića.
Međutim, ono što Crkvu Ružicu čini jednom od najjedinstvenijih na svetu je luster koji je napravljen od ratnog materijala.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kako javlja "Kaldrma" ako pogledajte ka svodu Crkve Ružice - ogroman “luster”, polijelej, uobičajen u pravoslavnim crkvama, ovde izgleda malo drugačije. Satkan je od čaura i zrna metaka ispaljenih iz pušaka, revolvera; granata, kao i od vojničkih sablji.
Ovo je izuzetan polijelej (tek samo jedan sličan postoji u crkvi spomen kosturnici posvećenoj takođe palim ratnicima iz 1914. u selu Pecka) koji ukazuje na činjenicu da se nalazite usred nekadašnjih ratnih poprišta burne beogradske istorije.
Napravljen je nakon Prvog svetskog rata, kada je crkva bila gotovo uništena. U periodu nakon mračnog vremena stradanja kada su Srbi platili ogroman danak u krvi, ali ipak izašli kao pobednici.
Bol, patnja i razaranje, ratni prasak, tako su ostali zarobljeni i skriveni u ovoj crkvici, pretopljeni u relikvije koje simbolišu mir i spokoj.
Sve u ovoj crkvi, zapravo, ima ratnu simboliku. U pitanju nije samo jedan, već dva polijeleja koja su izrađena od trofejne ratne municije, kao i tri velika čiraka za sveće. Dve ikone su izrađene u reljefu od metala, koji, takođe, potiče od pretopljenog zaplenjenog ratnog materijala.
Sve to bilo je poklon Vojnotehničkog zavoda iz Kragujevca za obnovu crkve Ružice i trajno sećanje na srpske žrtve.
Takav zahvat je razumljiv ako se zna da je u obnovi crkve veliku ulogu imalo tadašnje Ministarstvo vojske i mornarice.
Crkva je svoj sadašnji izgled dobila 1925. godine po projektu Nikolaja Krasnova, a od tada na njenom ulazu stoje i dve skulpture srpskih vojnika – jedan je u uniformi iz perioda Balkanskih ratova i Prvog svetskog, a drugi iz vremena cara Dušana Silnog. Materijal koji je korišćen za njihovu izradu takođe je bio ratni – topovske čaure.
Crkva Ružica je neka vrsta dokaza da je Beograd bio i ostao hrišćanski grad.
Do danas su ovde sačuvane dve od nekada šest ikona koje su srpski vojnici tokom Prvog svetskog rata doneli sa sobom iz Bizerte u Tunisu, po povratku u otadžbinu. Zidno slikarstvo iz 1938. godine delo je ruskog slikara Andreja Bicenka, koji je u kompoziciji Beseda na gori prikazao ruske i srpske istorijske ličnosti. Ovo slikarstvo je restaurirano 1990. godine. Crkva Ružica nalazi se u okviru „Beogradske tvrdjave“ koja je 1979. godine utvrdjena za kulturno dobro od izuzetnog značaja, javljaju iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda.
Name, kada su 1867. godine Turci konačno predali grad knezu Mihailu Obrenoviću, istoga dana počelo je prikupljanje priloga za obnovu crkve.
Kada su, tokom Prvog svetskog rata, Austrijanci zavladali Beogradom, rešili su da sruše spomenik Karađorđu, koji se nalazio na mestu gde je danas Spomenik zahvalnosti Francuskoj. Želja im je bila da tu postave spomenik svom caru Franji Josifu, ali sudbina toj skulpturi nije dozvolila da svoj život započne na Kalemegdanu. Austrijanci su poraženi, a nesuđeni bronzani Franc Jozef postao je deo bogomolje – koju su Austrijanci tako žestoko bombardovali tokom rata.
BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru
Vladika Ilarion služio je zaupokojenu liturgiju i opelo ocu Milanu, čija posvećenost veri nastavlja da sjaji kroz sećanja vernika, koji će zauvek čuvati njegovu poruku ljubavi i mudrosti.
Tri znamenite Srpkinje, kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti prenesu u Srbiju.
Povodom praznika Svete Petke, u Beogradu se i ove godine sabrao veliki broj vernog naroda, koji u dugačkoj kolini čeka da priđe i pokloni se delovima moštiju svetiteljke koje se čuvaju u svetinji ispod crkve Ružice.
Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs.
U besedi za subotu 4. sedmice po Duhovima, Sveti Vladika Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na razliku između prolazne slave i one koja dolazi od Boga.
Probajte kečigu u vinu po receptu iz "Pravoslavnog posnog kuvara", pročitajte kratke jutarnje molitve i pouku Svetog Filareta Moskovskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti Sampson Stranoprimac. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ćirila Aleksandrijskog i Svetog Ladislava, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik
U sekundi posle greha, prema starcu Nikonu Voborjevu, odlučuje se unutrašnji ishod, a jedna kratka molitva menja tok onoga što sledi.
Svetiteljka je govorila o vremenu velikih nevolja, mogućem svetskom ratu i moralnom posrnuću ljudi, ali je njena najvažnija poruka bila da se čovek spasava ljubavlju, smirenjem, trpljenjem i čvrstom verom u Boga.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Podignut kada srpska država više nije postojala, Krušedol je postao utočište vere, čuvar identiteta i večna kuća znamenitih ličnosti.
Manastir Žiča, koji je Sveti Sava izabrao za sedište prve srpske arhiepiskopije, mnogo je više od mesta molitve: u njegovim zidovima oblikovala se duhovna ideja Srbije, krunisani su vladari i ispisivane stranice istorije
Manastir Svetih arhangela, zadužbina cara Stefana Dušana podignuta između 1343. i 1352. godine, bio je jedno od najznačajnijih duhovnih središta srednjovekovne Srbije i njegovo poslednje počivalište.
Na obalama Bistrice vekovima opstaje kompleks u kojem se prepliću tragovi Svetog Save, srpskih patrijaraha, srednjovekovnih vladara i manje poznatih priča ispisanih u kamenu, freskama i obnovama kroz različite epohe.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Kada je mali Vukan odlučio da pomogne čoveku kome je pomoć bila potrebna, nije ni slutio da će njegovo delo pokrenuti stari zvonik i promeniti srca svih ljudi oko njega.
Raketa američkog PVO sistema "patriot" pogodila je kompleks Kijevsko-pečerske lavre, tvrdi Ministarstvo odbrane Rusije.
Pravoslavni vernici čvrsto veruju da mošti svetaca u Kijevsko-pečerskoj lavri imaju snažno isceljujuće dejstvo.
Gospod i pre nego što ga zamolimo sve čuje i sve zna, opominjao je starac Ilija.
Iz knjige "Ko posti, dušu gosti" monahinje Atanasije stiže recept za mirisno i zasitno jelo od povrća, pripremljeno bez komplikovanja, a sa svim čarima domaće posne kuhinje.
Posetioci će 27. i 28. juna moći besplatno da vide najstariju sačuvanu srpsku ćiriličnu rukopisnu knjigu, dragoceni spomenik duhovnosti, pismenosti i umetnosti koji se retko izlaže javnosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
