Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Na visoravni Majevice, između šuma koje šapuću o vekovima i kamena natopljenog istorijom, osveštan je obnovljeni manastir Svetog proroka Jeremije. Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije podigao je krst nad mestom koje su mnogi smatrali izgubljenim u vremenu. Ali Rožanj nije zaboravio — ni svoje monahe, ni svoj narod.
Ova svetinja, kako je vladika rekao, „Mali Jasenovac“, nosi na sebi nevidljive ožiljke prošlosti. Njeni temelji pamte stradanja, njeni zidovi govore ćutke, a ipak — tu, među narodom, ona opet diše punim liturgijskim dahom.
- Manastir nije samo građevina. To je povratak. To je mesto na koje se dolazi da bi se čovek setio ko je i čiji je - poručio je vladika Fotije.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Vladika Fotije i Draško Stanivuković
Obnova je počela još 2008. godine, kada su u crvenicu Majevice ponovo zaronili temelji hrama. Cigli i kamenu trebalo je gotovo dve decenije, ali narod i molitva bili su strpljivi. Zvona su zasvirala, ne samo da pozdrave osvećenje, nego da probude ono što je možda zadremalo u srcima.
Ulogu kuma ovog svetog događaja preuzeo je gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković. Njegove reči nisu bile protokolarne. „Tamo gde se Bogu molimo, tamo postojimo. Tamo opstajemo“, rekao je, nagoveštavajući da obnova neće stati na malteru i krovu. Ova svetinja, rekao je, mora ostati izvor — ne samo vode i mira, već i vere i trajanja.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Reke vernih slile su se u portu obnovljnene svetinje na sabranje povodom osvećenja
Načelnik opštine Lopare, Rado Savić, predsednik Građevinskog odbora, najavio je da se Rožanj neće zatvarati u tišinu monaškog života — jer se planira i nova manifestacija: Dani Rožnja, duhovno-kulturno sabranje koje će povezivati one koji su ostali i one koji su se rasuli po svetu, ali još uvek nose Majevicu u srcu.
Sveštenik Zoran Ilić, rodom iz ovog kraja, evocirao je godine tihe obnove — ne samo crkve, već i konaka, krstionice, spomen-česme. To je, rekao je, bilo podizanje ne samo građevina, nego i svesti da ovde nismo samo prolaznici — ovde smo ukorenjeni.
Rožanj danas nije samo osveštani hram — on je znak. Da su monasi ostali. Da su vernici došli. Da su prošlost, sadašnjost i budućnost uspeli da se pomire u molitvi.
Manastir Svetog proroka Jeremije više nije samo mesto bola. Postao je svedočanstvo obnove — ne samo kamena, već i duše naroda.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, mitropolit zvorničko-tuzlanski objavio je svojevrsnu himnu „Vaskrsenje i život“ – duboko duhovno svedočanstvo koje kroz vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri i sina nainske udovice pesnički i bogoslovski propoveda pobedu života nad smrću.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Od prvog dana posta do Strastne nedelje, vodič kroz bogosluženja, duhovne vežbe, ispovest, pričešće i svakodnevne navike koje pomažu da se pripremite za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Spoj spanaća, pečuraka i susama daje iznenađujuće bogat i zasitan obrok, idealan za dane uzdržanja - bez komplikacija, bez skupih sastojaka i bez odricanja od punog ukusa.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije primio je ktitore Živan i Johana Đurić, čiji gest potvrđuje da vera i ljubav stvaraju svetinje koje traju kroz generacije.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Mitropolit zvorničko–tuzlanski pozvao nadležne da odmah reaguju, upozoravajući da pretnje postaju obrazac pritiska na pravoslavnu zajednicu u Federaciji BiH.
U Siropusnu nedelju, pred početak Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je vernike na praštanje, pokajanje i unutrašnje čišćenje srca, upozorivši da bez ljubavi i zajedništva nijedno pravilo nema smisla.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
