Na temeljima drevne svetinje iz 13. veka, poznate kao „Mali Jasenovac“, posle skoro dve decenije obnove, ponovo se oglasila molitva. Rožanj nije samo obnovljen manastir — to je povratak naroda, vere i nade u srce Majevice.
Na visoravni Majevice, između šuma koje šapuću o vekovima i kamena natopljenog istorijom, osveštan je obnovljeni manastir Svetog proroka Jeremije. Vladika zvorničko-tuzlanski Fotije podigao je krst nad mestom koje su mnogi smatrali izgubljenim u vremenu. Ali Rožanj nije zaboravio — ni svoje monahe, ni svoj narod.
Ova svetinja, kako je vladika rekao, „Mali Jasenovac“, nosi na sebi nevidljive ožiljke prošlosti. Njeni temelji pamte stradanja, njeni zidovi govore ćutke, a ipak — tu, među narodom, ona opet diše punim liturgijskim dahom.
- Manastir nije samo građevina. To je povratak. To je mesto na koje se dolazi da bi se čovek setio ko je i čiji je - poručio je vladika Fotije.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Vladika Fotije i Draško Stanivuković
Obnova je počela još 2008. godine, kada su u crvenicu Majevice ponovo zaronili temelji hrama. Cigli i kamenu trebalo je gotovo dve decenije, ali narod i molitva bili su strpljivi. Zvona su zasvirala, ne samo da pozdrave osvećenje, nego da probude ono što je možda zadremalo u srcima.
Ulogu kuma ovog svetog događaja preuzeo je gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković. Njegove reči nisu bile protokolarne. „Tamo gde se Bogu molimo, tamo postojimo. Tamo opstajemo“, rekao je, nagoveštavajući da obnova neće stati na malteru i krovu. Ova svetinja, rekao je, mora ostati izvor — ne samo vode i mira, već i vere i trajanja.
Foto: Eparhija zvorničko-tuzlanska
Reke vernih slile su se u portu obnovljnene svetinje na sabranje povodom osvećenja
Načelnik opštine Lopare, Rado Savić, predsednik Građevinskog odbora, najavio je da se Rožanj neće zatvarati u tišinu monaškog života — jer se planira i nova manifestacija: Dani Rožnja, duhovno-kulturno sabranje koje će povezivati one koji su ostali i one koji su se rasuli po svetu, ali još uvek nose Majevicu u srcu.
Sveštenik Zoran Ilić, rodom iz ovog kraja, evocirao je godine tihe obnove — ne samo crkve, već i konaka, krstionice, spomen-česme. To je, rekao je, bilo podizanje ne samo građevina, nego i svesti da ovde nismo samo prolaznici — ovde smo ukorenjeni.
Rožanj danas nije samo osveštani hram — on je znak. Da su monasi ostali. Da su vernici došli. Da su prošlost, sadašnjost i budućnost uspeli da se pomire u molitvi.
Manastir Svetog proroka Jeremije više nije samo mesto bola. Postao je svedočanstvo obnove — ne samo kamena, već i duše naroda.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, mitropolit zvorničko-tuzlanski objavio je svojevrsnu himnu „Vaskrsenje i život“ – duboko duhovno svedočanstvo koje kroz vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri i sina nainske udovice pesnički i bogoslovski propoveda pobedu života nad smrću.
Nova saborska odluka o uklanjanju spomenika s „nepoželjnim porukama“ ponovo ponižava srpsku patnju – smatra mitropolit zvorničko-tuzlanski i upozorava da je ovo nastavak tihe diskriminacije Srba, čak i nakon smrti.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
Veliki ruski svetitelj podseća da uzrok nemira često ne dolazi iz sveta koji nas okružuje, već iz sopstvenog srca, i ostavlja pouku o putu ka unutrašnjoj tišini i duhovnoj snazi.
Izjava predstavnika Gruzijske patrijaršije izazvala je burne reakcije, nakon što je naveo da su evropski zvaničnici od Crkve tražili podršku za pitanja koja izazivaju duboke podele u tamošnjem društvu.
Od "posnih" i "mrsnih" slava, slavskog žita i crvenog slova, do posta, ispovesti i Božić Bate, mnogi običaji koje vernici prihvataju kao pravilo nisu u skladu sa učenjem Pravoslavne crkve - evo šta o njima zaista kaže Crkva.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Mitropolit Fotije poručio im je da donose blagoslov srpskih svetinja i podsetio da je Kosmet naš Jerusalim i Sion, mesto iz kojeg i danas izvire zavetna snaga srpskog naroda.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
U tuzlanski hram Uspenja Presvete Bogorodice stižu četiri arhijereja SPC, mitropolit Fotije i Hilandarski pojci, uz bogosluženje i program posvećen 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
