Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
U živopisnim predelima Borogova, nadomak Osmaka, na dan kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru, zazvonila su crkvena zvona koja nisu samo pozivala na bogosluženje, već i najavila novi duhovni početak – osvećenje hrama posvećenog velikom ruskom svetitelju, Svetom Sergiju Radonješkom. Tog blagodarnog dana mitropolit zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije služio je svetu arhijerejsku liturgiju i čin osvećenja novopodignute svetinje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osvećenje hrama Svetog Sergija Radonješkog
U porti hrama, miris tamjana mešao se sa mirisima prolećnog cveća, dok su nadležni paroh, protonamesnik Mićo Babić, i tuzlanski arhijerejski namesnik, protojerej-stavrofor Miloš Trišić, zajedno sa brojnim sveštenstvom i narodom, dočekali svoga arhijereja sa radošću kakva se rađa samo kada se grade temelji večnosti.
Crkva, podignuta u duhu drevnih brvnara, podseća na onu istu koju je, u šumama severne Rusije, podigao Sveti Sergije Radonješki – tiho, smireno, ali nepokolebljivo, kao svedočanstvo vere koja ne traži raskoš, već dubinu
- Takvu crkvu podigao je i Sveti Sergije u neprohodnoj šumi, i od nje je počela velika lavra koja i danas donosi duhovne plodove - podsetio je mitropolit Fotije u svojoj besedi, sa žarom koji dolazi iz srca koje veruje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osvećenje hrama Svetog Sergija Radonješkog
Sabranima se obratio nadahnutom besedom obratio vladika Fotije, upućujući reči koje su bile više od poruke – bile su podstrek i putokaz u vremenu koje, kako reče, sve više uranja u tamu duhovnog zaborava:
- Pravoslavni su čuvari lika Hristovog – oni koji će u poslednja vremena prepoznati lažnog mesiju. Naš narod je pozvan da ostane veran veri svojih predaka i da pravoslavlje bude njegova svetlost u mraku savremenog sveta.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Na predlog vladike Fotija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Ordenom Svetog kralja Milutina ktitore hrama hadži Stanka Zagorca iz Banovaca i Ristu Cvanića iz Borogova.
U tim rečima narod Borogova i čitave Osmačke parohije prepoznao je odjek istine koja ne zastareva i poziv da se ne stide svog duhovnog identiteta. Jer, kako je naglasio mitropolit, samo onaj koji stoji u punoći pravoslavnog predanja, Svetih tajni i učenja Svetih Otaca – može i da ostane nepokoleban.
Za nesebičnu ljubav i trud u izgradnji ove svetinje, na predlog vladike Fotija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Ordenom Svetog kralja Milutina ktitore hrama hadži Stanka Zagorca iz Banovaca i Ristu Cvanića iz Borogova.
Liturgijsko slavlje uveličali su hilandarski pojci, donoseći tonove svetogorskog predanja među planine Podrinja. Nakon bogosluženja, kulturno-umetničko društvo iz Šekovića oplemenilo je sabranje prigodnim programom duhovnih i narodnih pesama, u skladnom spoju svetog i svetovnog, duhovnog i narodnog.
Sabranje je završeno trpezom ljubavi, ali ono što je narod poneo iz Borogova nije bilo samo telesno okrepljenje. Poneo je miris tamjana, zvuke pojanja, suze radosnice i osećaj da je nebo bilo bliže. Poneo je svetinju – ne samo u srcu sela, već i u srcu svakog vernika.
Borogovo više nije samo tačka na karti, već svetionik vere u zemlji prepunoj krstova. U njemu sada stoji crkva Svetog Sergija Radonješkog – nova lavra, srpska i pravoslavna, u kojoj će, kako veruje narod, Gospod rado prebivati.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
Višenedeljna neizvesnost okončana je dogovorom Jerusalimskog patrijarhata i izraelske policije - tradicionalne litije nema, a bogosluženja će biti, ali uz izmene.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
U svesnom obraćanju Gospodu i narodu, vladika zvorničko-tuzlanski govori o opasnostima političkih podela, istorijskim poukama i potrebi za jedinstvom, podsećajući nas na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“.
Verni narod prisustvovao osvećenju lokacije za budući hram Svetog Save - konaci po uzoru na srpsku carsku lavru stvoriće svetogorsku atmosferu u celom kompleksu.
U rečima koje su odjeknule daleko izvan hrama Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski podseća da se istinska promena ne meri danima posta, već davanjem ljubavi i osloncem na Crkvu.
Izložba "Game changers2 uvodi decu u učenja stranog duhovnog sveta, dok Eparhija zvorničko-tuzlanska upozorava na opasnost od duhovne obmane i psiholoških posledica, pozivajući nastavnike da preispitaju ovakve odluke.
Završena obnova i živopis Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice svedoče o istrajnosti srpske zajednice u Argentini i nasleđu koje i danas živi kroz veru, umetnost i zajedništvo
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
