Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
U živopisnim predelima Borogova, nadomak Osmaka, na dan kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save na Vračaru, zazvonila su crkvena zvona koja nisu samo pozivala na bogosluženje, već i najavila novi duhovni početak – osvećenje hrama posvećenog velikom ruskom svetitelju, Svetom Sergiju Radonješkom. Tog blagodarnog dana mitropolit zvorničko-tuzlanski gospodin Fotije služio je svetu arhijerejsku liturgiju i čin osvećenja novopodignute svetinje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osvećenje hrama Svetog Sergija Radonješkog
U porti hrama, miris tamjana mešao se sa mirisima prolećnog cveća, dok su nadležni paroh, protonamesnik Mićo Babić, i tuzlanski arhijerejski namesnik, protojerej-stavrofor Miloš Trišić, zajedno sa brojnim sveštenstvom i narodom, dočekali svoga arhijereja sa radošću kakva se rađa samo kada se grade temelji večnosti.
Crkva, podignuta u duhu drevnih brvnara, podseća na onu istu koju je, u šumama severne Rusije, podigao Sveti Sergije Radonješki – tiho, smireno, ali nepokolebljivo, kao svedočanstvo vere koja ne traži raskoš, već dubinu
- Takvu crkvu podigao je i Sveti Sergije u neprohodnoj šumi, i od nje je počela velika lavra koja i danas donosi duhovne plodove - podsetio je mitropolit Fotije u svojoj besedi, sa žarom koji dolazi iz srca koje veruje.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osvećenje hrama Svetog Sergija Radonješkog
Sabranima se obratio nadahnutom besedom obratio vladika Fotije, upućujući reči koje su bile više od poruke – bile su podstrek i putokaz u vremenu koje, kako reče, sve više uranja u tamu duhovnog zaborava:
- Pravoslavni su čuvari lika Hristovog – oni koji će u poslednja vremena prepoznati lažnog mesiju. Naš narod je pozvan da ostane veran veri svojih predaka i da pravoslavlje bude njegova svetlost u mraku savremenog sveta.
Eparhija zvorničko-tuzlanska
Na predlog vladike Fotija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Ordenom Svetog kralja Milutina ktitore hrama hadži Stanka Zagorca iz Banovaca i Ristu Cvanića iz Borogova.
U tim rečima narod Borogova i čitave Osmačke parohije prepoznao je odjek istine koja ne zastareva i poziv da se ne stide svog duhovnog identiteta. Jer, kako je naglasio mitropolit, samo onaj koji stoji u punoći pravoslavnog predanja, Svetih tajni i učenja Svetih Otaca – može i da ostane nepokoleban.
Za nesebičnu ljubav i trud u izgradnji ove svetinje, na predlog vladike Fotija, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve odlikovao je Ordenom Svetog kralja Milutina ktitore hrama hadži Stanka Zagorca iz Banovaca i Ristu Cvanića iz Borogova.
Liturgijsko slavlje uveličali su hilandarski pojci, donoseći tonove svetogorskog predanja među planine Podrinja. Nakon bogosluženja, kulturno-umetničko društvo iz Šekovića oplemenilo je sabranje prigodnim programom duhovnih i narodnih pesama, u skladnom spoju svetog i svetovnog, duhovnog i narodnog.
Sabranje je završeno trpezom ljubavi, ali ono što je narod poneo iz Borogova nije bilo samo telesno okrepljenje. Poneo je miris tamjana, zvuke pojanja, suze radosnice i osećaj da je nebo bilo bliže. Poneo je svetinju – ne samo u srcu sela, već i u srcu svakog vernika.
Borogovo više nije samo tačka na karti, već svetionik vere u zemlji prepunoj krstova. U njemu sada stoji crkva Svetog Sergija Radonješkog – nova lavra, srpska i pravoslavna, u kojoj će, kako veruje narod, Gospod rado prebivati.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
Na dan kada se liturgijski sećamo prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića u otadžbinu, njegov Lelić postao je prestonica duhovne sabornosti – u molitvenom jedinstvu naroda i arhijereja iz svih krajeva sveta.
U hramu Svetog proroka Ilije odjekivale su molitve nade i smirenja koje je predvodio episkop londonski i velikobritansko-irski Nektarije, donoseći utehu vernicima uzdrmanim zločinima koji su, u praznične dane, potresli čitavo naselje.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
U svesnom obraćanju Gospodu i narodu, vladika zvorničko-tuzlanski govori o opasnostima političkih podela, istorijskim poukama i potrebi za jedinstvom, podsećajući nas na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“.
Služeći liturgiju u hramu Svetog Pantelejmona u Oraovcu, mitropolit zvorničko-tuzlanski besedio je o veri koja se potvrđuje delima kroz obnovu crkvenog života i zajedništvo vernika.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
