U svesnom obraćanju Gospodu i narodu, vladika zvorničko-tuzlanski govori o opasnostima političkih podela, istorijskim poukama i potrebi za jedinstvom, podsećajući nas na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“.
U vremenu kada su podele postale norma, a zajedništvo retkost, reči vladike Fotija dolaze kao snažan podsetnik na ono što nas je kroz vekove održalo – molitvu i sabornost. Njegovo promišljanje počinje dubokim obraćanjem Gospodu, jer kako drugačije govoriti o sudbini naroda nego kroz prizmu vere?
U rečima vladike zvorničko-tuzlanskog Fotija odjekuju pouke svetih otaca, podsećanje na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“, ali i otrežnjujuće promišljanje o društvenim izazovima koji prete da rastroje nacionalnu svest. Kroz istorijski kontekst delovanja Benjamina Kalaja u srpskoj političkoj stvarnosti, vladika Fotije skreće pažnju na zamku partijskih podela, koje ne samo da slabe jedinstvo, već mogu biti i oruđe u rukama onih koji žele da Srbe učine nemoćnim. Njegova poruka nije tek kritika, već poziv na buđenje, na razumevanje uzroka i posledica, i na povratak vrednostima koje nas čine snažnim narodom.
“Gospode Veliki i Silni,
Koji si nebo i zemlju stvorio
i čoveka kao Ikonu Svoju,
da napreduje i usavršava se
u bogopoznanju i čovekoljublju,
i upodobi se Tebi Stvoritelju,
kako bi večno živeli
u zajednici savršene
Božanske ljubavi
u vekove vekova.
Amin”, piše vladika Fotije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti:
“Zašto sam ovaj tekst počeo molitvom? Pa kako drugačije? Danas jedino molitva ima smisla, jer iskrena i snažna molitva može čudesa činiti, kao što je to bilo od apostolskih vremena do danas. Pored molitve treba da činimo i ono što sami možemo, na šta nas Sveti apostol Pavle poziva, ali i sveti Oci i učitelji Crkve. U naše vreme je o tome najviše govorio Patrijarh Pavle poučavajući da mi treba da činimo što je do nas, a Bog će ostalo, ali da pri tome ‘budemo ljudi’. Ove reči da – ‘budemo ljudi’ je pouka sa svitka, gde joj je zaista i mesto.
YURI KADOBNOV / AFP / Profimedia
Patrijarh Pavle
Računajući na molitvu, ali i na sopstveni rad i trud, možemo učiniti neko dobro. Sada konkretno mislim na dobro za naš narod u Republici Srpskoj. Evo ovih dana smo posetili predsednika Republike Srpske Milorada Dodika sa našim patrijarhom Porfirijem. Bili smo kod njega ne radi politike, nego da ga posetimo kao čoveka, da uzmemo učešća u njegovoj nevolji i ljudskoj drami. Neki će ljudi ovu posetu videti samo stranački i politički, ali ja kažem i tvrdim ovo što sam rekao. Danas se često zaboravlja ljudskost i čovečnost, i u svemu se vidi politika, ali to je problem našeg vremena.
Pošto se dotakoh reči stranka i partija, pokušaću nešto o njima da kažem. Po mom najdubljem uverenju partije su rak-rana našeg srpskog društva. Smela tvrdnja, ali se nadam da ću u daljem tekstu uspeti to i da objasnim. Ukoliko želimo da kažemo nešto o partijskom životu kod Srba, posebno ovde u Republici Srpskoj, moramo neizostavno podsetiti naše čitaoce na delovanje ‘visokog predstavnika Austro-Ugarske monarhije 19-og veka Benjamina Kalaja’. Bez njega je nemoguće razumeti fenomen partija u Republici Srpskoj. Nedavno smo u našoj Eparhiji objavili knjigu ‘Benjamin Kalaj i njegovo zlo doba’.
Foto: SPC
Arhijereji SPC, predvođeni patrijarhom Porfirijem, posetili su predsednika Republike Srpske Milorada Dodika
Knjiga nije velika po obimu, ali smatramo da je vrlo značajna, jer je Kalaj pojava koja se retko u istoriji susreće. Bio je austrougarski diplomata, psiholog, etnolog i ko zna šta još, ali se zna da je sve što je radio - bilo protiv Srba i to u svim oblastima društvenog, kulturnog i političkog života. Njega i njegovo delovanje su, nažalost, mnogi danas zaboravili, ali evo, koristimo priliku da ih sada podsetimo.
Šta je radio Kalaj? Kalaisao. Koga je kalaisao? Srbe. Poznato je da je išao na sve skupove Srba, svadbe, sahrane, i na sve vrste političkih okupljanja. Proučavao je psihologiju našeg naroda i u njoj tražio slabe tačke, jer je neprestano bio rukovođen idejom kako ovaj nepokorni srpski narod pobediti i uništiti.
To je bila suština njegovog kalaisanja. Ono što bih sada posebno naglasio, a veoma je karakteristično za Kalajevo delovanje, je činjenica da je on spoznao da su Srbi jake ličnosti i otuda je govorio: ‘Moramo ih što više u partije deliti. Tako će biti mnogo slabiji i lakše ćemo njima upravljati. Poznato je da partijske podele u svakom društvu izazivaju neprestane unutrašnje sukobe i oslabljuju ga.’
Nedavno smo došli do zaprepašćujućeg podatka, da u Republici Srpskoj, tj. u Banjaluci, ima registrovano ni manje ni više nego 35 političkih partija. To je za verovati ili ne. Ovu činjenicu, i postojanje tolikog broja partija ovde kod nas, ne možemo odvojiti od ličnosti i delovanja, po zlu čuvenog - Benjamina Kallaya, upravo začetnika ideje mnogobrojnih partija kod Srba.
Naš prosečni Srbin danas će teško dovesti ove dve stvari u vezu, Kalaja i ovih 35 političkih partija, ali moramo im pokušati pomoći da to shvate. Evo da uporedimo i vidimo koliko u drugim državama ima registrovanih partija. Nedavno su bili izbori u Americi, a i vrapci na grani znaju da u toj zemlji od 300 miliona ljudi, postoje samo dve partije - Republikanci i Demokrate. Pametnom dosta, reklo bi se. U evropskim zemljama (Nemačka, Francuska i dr.) je slična situacija. Kod njih postoje 4 ili 5 značajnijih partija, ne više, i one se smenjuju na vlasti.
Možda će se neko upitati zašto se ja kao episkop Srpske crkve uopšte bavim ovim pitanjima. Prvo zbog toga da pokažemo da niko nema ekskluzivno pravo da govori o ovoj temi bilo kao pojedinac, bilo kao organizacija. Rekao bih i sledeće. Pesnici su uvek govorili i pisali o svemu što se tiče života, pogotovo o onome u čemu su videli opasnost za društvo. Svi se sećamo reči narodnog pesnika: ‘Sve me rane roda moga bole’. Tako i mene ova rana boli, jer ona unosi podele i razdor i sukobe u samo biće našeg naroda. Moja želja je da tu duboku ranu vinom i uljem zalijem da bi se ona iscelila. Samo je to razlog i ništa drugo.
Da nastavimo i dalje o partijama. Po samom nazivu ‘pars, partis’ - zna se da su partije nešto delimično, necelovito, ograničeno, podeljeno, nešto što usitnjava, deli, razdrobnjava unutrašnje biće jednog naroda (političko, kulturno, nacionalno i versko). Kada se svemu tome pridoda i činjenica da su moderne partije ustrojene na principima sekte, onda ovaj fenomen zadobija svoj puni smisao i ukazuje na veliki problem partijskog shvatanja života. Sveti vladika Nikolaj Žički i Ohridski bogomudro je govorio da će partije uništiti Srbe i Srbiju. I ja lično mislim da smo blizu takvog neslavnog kraja.
Mi Srbi smo sada pred velikom dilemom šta izabrati: partije ili sabornost, delimično ili celovito, podele ili jedinstvo, zemaljsko ili nebesko? Ako i dalje ostanemo verni ideji mnogobrojnih partija Kalaja, jasno je da nas to vodi u sunovrat. To svi obični i dobronamerni Srbi vide i znaju. Neko će reći, ali se ne pitaju. Neka se i ne pitaju, ali treba da znaju i da se pitaju. Mi ljudi iz Crkve smo uvek za sabornost i jedinstvo, jer je to naš narod sačuvalo kroz istoriju, pa je logično da tom idealu i danas verni ostanemo.
Vratimo se opet problemu stranaka kod nas u Republici Srpskoj. Lično bih se radovao kada bi se neko ozbiljnije pozabavio ovim problemom, tj. mnoštvom političkih partija u Republici Srpskoj. One su, po logici stvari, jedan veliki destabilizujući faktor srpskog naroda. Prema zvaničnim podacima, u Republici Srpskoj živi oko milion Srba, ali ne zaboravimo i 35 partija. Postojanje 35 partija nanelo bi štetu i najvećim državama sveta. Mi Srbi moramo shvatiti da je ove mnogobrojne partije posejao i zasadio, bar teoretski, ‘naš veliki, dokazani prijatelj – Kalaj’, i mi se ubišmo u ovom tekstu to dokazujući.
Ako ovaj naš tekst ne donese nikakav plod – ostaće glas vapijućeg u pustinji. Međutim, ja sam ipak optimista, jer sam razgovarao sa mnogim predsednicima opština, načelnicima i gradonačelnicima. Svi su oni pokazali interesovanje za ovaj problem i spremnost da pomognu u njegovom rešavanju.
Naravno, nije jedini problem u Republici Srpskoj veliki broj partija. Ima i drugih, verovatno većih i važnijih. Mi smo pomenuli ovaj zato što, kao pastiri Crkve, imamo duhovnu odgovornost za celovitost našeg naroda, njegovo nacionalno, kulturno, političko i versko biće. Crkva je uvek za celinu, a ne za razbijenost i delove. Partije, nažalost, o svemu tome pomenutom ne vode računa. Interesi, samo interesi, kao što je u vulgarnom kapitalizmu – profit i samo profit.
Crkva u jednoj državi, u jednom narodu postoji kao duša u telu, da to telo oživljava i spasava, čini ga celovitim i održava u životu. To je briga Crkve, a ne dnevna politika i zemaljsko. Ako neki u delovanju Crkve vide samo tu zemaljsku dimenziju, to je njihov problem. Crkva u najširem smislu reči postoji u svetu da ovaj svet spasava, ne samo jedan narod niti jednu naciju.
To je kosmička dimenzija Crkve, koja se ogleda ponekad i u njenom najmanjem delovanju u okviru jednog naroda, pa čak i jednog hrama ili parohije. Crkva je uvek celovita i savršena – jer je mističko Telo Hristovo. Savršena je i sveta Savršenim i Svetim – Spasiteljem Isusom Hristom, Kome neka je Slava, Čast i Hvala u vekove vekova”, zaključuje vladika Fotije.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručuje da presuda Miloradu Dodiku može da ugrozi mir i pomirenje među narodima u Bosni i Hercegovini i poziva na odgovornost, razboritost i očuvanje stabilnosti u regionu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio predsednika Republike Srpske i poručio da je očuvanje mira i identiteta srpskog naroda ključni zadatak svih institucija i međunarodnih faktora.
U besedi za sredu 3. sedmicu po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako čovek, i pored znanja o posledicama greha, često ostaje nepromenjen i zarobljen u obrascima koje i sam prepoznaje kao pogrešne.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu po starom i Svete apostole Jasona i Sosipatra po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Katarine Sijenske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Učenje jednog od najvećih svetitelja pravoslavlja usmerava pažnju na to da se upravo kroz različitosti gradi punoća ljudskih odnosa i razumevanja među ljudima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
U duhu sabornosti i odgovornosti, mitropolit zvorničko-tuzlanski i savetnik predsednika Srbije razmenili su mišljenja o pomoći verskim objektima i zaštiti srpskog naroda, oštro osudivši pravno neutemeljene odluke protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
Na praznični dan mitropolit Fotije služio je arhijerejsku liturgiju i osvetio novopodignuti hram u Borogovu, u Republici Srpskoj, poručivši da pravoslavlje mora ostati svetlost srpskog naroda u vremenu duhovne tame.
U subotu, 10. maja, verni narod Eparhije zvorničko-tuzlanske sabraće se oko svog arhijereja, mitropolita Fotija, kako bi prisustvovao osvećenju hrama koji sada sija nad obroncima između Kalesije I Zvornika.
Posle istupa načelnika Odeljenja bezbednosti u Beranama Željka Babovića, Eparhija tvrdi da je javnost dovedena u zabludu, detaljno objašnjava šta se zaista dogodilo u Manastiru Đurđevi Stupovi i ukazuje na širi problem bezbednosti građana.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Opsežna analiza višedecenijskih istraživanja otkriva složene uzroke razlika u religioznosti i pokazuje kako društveni položaj, psihološki obrasci i istorijske okolnosti oblikuju odnos prema veri, čak i tamo gde su uloge strogo podeljene
