U svesnom obraćanju Gospodu i narodu, vladika zvorničko-tuzlanski govori o opasnostima političkih podela, istorijskim poukama i potrebi za jedinstvom, podsećajući nas na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“.
U vremenu kada su podele postale norma, a zajedništvo retkost, reči vladike Fotija dolaze kao snažan podsetnik na ono što nas je kroz vekove održalo – molitvu i sabornost. Njegovo promišljanje počinje dubokim obraćanjem Gospodu, jer kako drugačije govoriti o sudbini naroda nego kroz prizmu vere?
U rečima vladike zvorničko-tuzlanskog Fotija odjekuju pouke svetih otaca, podsećanje na zavet patrijarha Pavla da „budemo ljudi“, ali i otrežnjujuće promišljanje o društvenim izazovima koji prete da rastroje nacionalnu svest. Kroz istorijski kontekst delovanja Benjamina Kalaja u srpskoj političkoj stvarnosti, vladika Fotije skreće pažnju na zamku partijskih podela, koje ne samo da slabe jedinstvo, već mogu biti i oruđe u rukama onih koji žele da Srbe učine nemoćnim. Njegova poruka nije tek kritika, već poziv na buđenje, na razumevanje uzroka i posledica, i na povratak vrednostima koje nas čine snažnim narodom.
“Gospode Veliki i Silni,
Koji si nebo i zemlju stvorio
i čoveka kao Ikonu Svoju,
da napreduje i usavršava se
u bogopoznanju i čovekoljublju,
i upodobi se Tebi Stvoritelju,
kako bi večno živeli
u zajednici savršene
Božanske ljubavi
u vekove vekova.
Amin”, piše vladika Fotije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti:
“Zašto sam ovaj tekst počeo molitvom? Pa kako drugačije? Danas jedino molitva ima smisla, jer iskrena i snažna molitva može čudesa činiti, kao što je to bilo od apostolskih vremena do danas. Pored molitve treba da činimo i ono što sami možemo, na šta nas Sveti apostol Pavle poziva, ali i sveti Oci i učitelji Crkve. U naše vreme je o tome najviše govorio Patrijarh Pavle poučavajući da mi treba da činimo što je do nas, a Bog će ostalo, ali da pri tome ‘budemo ljudi’. Ove reči da – ‘budemo ljudi’ je pouka sa svitka, gde joj je zaista i mesto.
YURI KADOBNOV / AFP / Profimedia
Patrijarh Pavle
Računajući na molitvu, ali i na sopstveni rad i trud, možemo učiniti neko dobro. Sada konkretno mislim na dobro za naš narod u Republici Srpskoj. Evo ovih dana smo posetili predsednika Republike Srpske Milorada Dodika sa našim patrijarhom Porfirijem. Bili smo kod njega ne radi politike, nego da ga posetimo kao čoveka, da uzmemo učešća u njegovoj nevolji i ljudskoj drami. Neki će ljudi ovu posetu videti samo stranački i politički, ali ja kažem i tvrdim ovo što sam rekao. Danas se često zaboravlja ljudskost i čovečnost, i u svemu se vidi politika, ali to je problem našeg vremena.
Pošto se dotakoh reči stranka i partija, pokušaću nešto o njima da kažem. Po mom najdubljem uverenju partije su rak-rana našeg srpskog društva. Smela tvrdnja, ali se nadam da ću u daljem tekstu uspeti to i da objasnim. Ukoliko želimo da kažemo nešto o partijskom životu kod Srba, posebno ovde u Republici Srpskoj, moramo neizostavno podsetiti naše čitaoce na delovanje ‘visokog predstavnika Austro-Ugarske monarhije 19-og veka Benjamina Kalaja’. Bez njega je nemoguće razumeti fenomen partija u Republici Srpskoj. Nedavno smo u našoj Eparhiji objavili knjigu ‘Benjamin Kalaj i njegovo zlo doba’.
Foto: SPC
Arhijereji SPC, predvođeni patrijarhom Porfirijem, posetili su predsednika Republike Srpske Milorada Dodika
Knjiga nije velika po obimu, ali smatramo da je vrlo značajna, jer je Kalaj pojava koja se retko u istoriji susreće. Bio je austrougarski diplomata, psiholog, etnolog i ko zna šta još, ali se zna da je sve što je radio - bilo protiv Srba i to u svim oblastima društvenog, kulturnog i političkog života. Njega i njegovo delovanje su, nažalost, mnogi danas zaboravili, ali evo, koristimo priliku da ih sada podsetimo.
Šta je radio Kalaj? Kalaisao. Koga je kalaisao? Srbe. Poznato je da je išao na sve skupove Srba, svadbe, sahrane, i na sve vrste političkih okupljanja. Proučavao je psihologiju našeg naroda i u njoj tražio slabe tačke, jer je neprestano bio rukovođen idejom kako ovaj nepokorni srpski narod pobediti i uništiti.
To je bila suština njegovog kalaisanja. Ono što bih sada posebno naglasio, a veoma je karakteristično za Kalajevo delovanje, je činjenica da je on spoznao da su Srbi jake ličnosti i otuda je govorio: ‘Moramo ih što više u partije deliti. Tako će biti mnogo slabiji i lakše ćemo njima upravljati. Poznato je da partijske podele u svakom društvu izazivaju neprestane unutrašnje sukobe i oslabljuju ga.’
Nedavno smo došli do zaprepašćujućeg podatka, da u Republici Srpskoj, tj. u Banjaluci, ima registrovano ni manje ni više nego 35 političkih partija. To je za verovati ili ne. Ovu činjenicu, i postojanje tolikog broja partija ovde kod nas, ne možemo odvojiti od ličnosti i delovanja, po zlu čuvenog - Benjamina Kallaya, upravo začetnika ideje mnogobrojnih partija kod Srba.
Naš prosečni Srbin danas će teško dovesti ove dve stvari u vezu, Kalaja i ovih 35 političkih partija, ali moramo im pokušati pomoći da to shvate. Evo da uporedimo i vidimo koliko u drugim državama ima registrovanih partija. Nedavno su bili izbori u Americi, a i vrapci na grani znaju da u toj zemlji od 300 miliona ljudi, postoje samo dve partije - Republikanci i Demokrate. Pametnom dosta, reklo bi se. U evropskim zemljama (Nemačka, Francuska i dr.) je slična situacija. Kod njih postoje 4 ili 5 značajnijih partija, ne više, i one se smenjuju na vlasti.
Možda će se neko upitati zašto se ja kao episkop Srpske crkve uopšte bavim ovim pitanjima. Prvo zbog toga da pokažemo da niko nema ekskluzivno pravo da govori o ovoj temi bilo kao pojedinac, bilo kao organizacija. Rekao bih i sledeće. Pesnici su uvek govorili i pisali o svemu što se tiče života, pogotovo o onome u čemu su videli opasnost za društvo. Svi se sećamo reči narodnog pesnika: ‘Sve me rane roda moga bole’. Tako i mene ova rana boli, jer ona unosi podele i razdor i sukobe u samo biće našeg naroda. Moja želja je da tu duboku ranu vinom i uljem zalijem da bi se ona iscelila. Samo je to razlog i ništa drugo.
Da nastavimo i dalje o partijama. Po samom nazivu ‘pars, partis’ - zna se da su partije nešto delimično, necelovito, ograničeno, podeljeno, nešto što usitnjava, deli, razdrobnjava unutrašnje biće jednog naroda (političko, kulturno, nacionalno i versko). Kada se svemu tome pridoda i činjenica da su moderne partije ustrojene na principima sekte, onda ovaj fenomen zadobija svoj puni smisao i ukazuje na veliki problem partijskog shvatanja života. Sveti vladika Nikolaj Žički i Ohridski bogomudro je govorio da će partije uništiti Srbe i Srbiju. I ja lično mislim da smo blizu takvog neslavnog kraja.
Mi Srbi smo sada pred velikom dilemom šta izabrati: partije ili sabornost, delimično ili celovito, podele ili jedinstvo, zemaljsko ili nebesko? Ako i dalje ostanemo verni ideji mnogobrojnih partija Kalaja, jasno je da nas to vodi u sunovrat. To svi obični i dobronamerni Srbi vide i znaju. Neko će reći, ali se ne pitaju. Neka se i ne pitaju, ali treba da znaju i da se pitaju. Mi ljudi iz Crkve smo uvek za sabornost i jedinstvo, jer je to naš narod sačuvalo kroz istoriju, pa je logično da tom idealu i danas verni ostanemo.
Vratimo se opet problemu stranaka kod nas u Republici Srpskoj. Lično bih se radovao kada bi se neko ozbiljnije pozabavio ovim problemom, tj. mnoštvom političkih partija u Republici Srpskoj. One su, po logici stvari, jedan veliki destabilizujući faktor srpskog naroda. Prema zvaničnim podacima, u Republici Srpskoj živi oko milion Srba, ali ne zaboravimo i 35 partija. Postojanje 35 partija nanelo bi štetu i najvećim državama sveta. Mi Srbi moramo shvatiti da je ove mnogobrojne partije posejao i zasadio, bar teoretski, ‘naš veliki, dokazani prijatelj – Kalaj’, i mi se ubišmo u ovom tekstu to dokazujući.
Ako ovaj naš tekst ne donese nikakav plod – ostaće glas vapijućeg u pustinji. Međutim, ja sam ipak optimista, jer sam razgovarao sa mnogim predsednicima opština, načelnicima i gradonačelnicima. Svi su oni pokazali interesovanje za ovaj problem i spremnost da pomognu u njegovom rešavanju.
Naravno, nije jedini problem u Republici Srpskoj veliki broj partija. Ima i drugih, verovatno većih i važnijih. Mi smo pomenuli ovaj zato što, kao pastiri Crkve, imamo duhovnu odgovornost za celovitost našeg naroda, njegovo nacionalno, kulturno, političko i versko biće. Crkva je uvek za celinu, a ne za razbijenost i delove. Partije, nažalost, o svemu tome pomenutom ne vode računa. Interesi, samo interesi, kao što je u vulgarnom kapitalizmu – profit i samo profit.
Crkva u jednoj državi, u jednom narodu postoji kao duša u telu, da to telo oživljava i spasava, čini ga celovitim i održava u životu. To je briga Crkve, a ne dnevna politika i zemaljsko. Ako neki u delovanju Crkve vide samo tu zemaljsku dimenziju, to je njihov problem. Crkva u najširem smislu reči postoji u svetu da ovaj svet spasava, ne samo jedan narod niti jednu naciju.
To je kosmička dimenzija Crkve, koja se ogleda ponekad i u njenom najmanjem delovanju u okviru jednog naroda, pa čak i jednog hrama ili parohije. Crkva je uvek celovita i savršena – jer je mističko Telo Hristovo. Savršena je i sveta Savršenim i Svetim – Spasiteljem Isusom Hristom, Kome neka je Slava, Čast i Hvala u vekove vekova”, zaključuje vladika Fotije.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručuje da presuda Miloradu Dodiku može da ugrozi mir i pomirenje među narodima u Bosni i Hercegovini i poziva na odgovornost, razboritost i očuvanje stabilnosti u regionu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve posetio predsednika Republike Srpske i poručio da je očuvanje mira i identiteta srpskog naroda ključni zadatak svih institucija i međunarodnih faktora.
Jedan od najdubljih duhovnih uvida o Velikoj suboti dolazi iz pera velikog ruskog svetitelja, koji u svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“ otkriva tajnu silaska Gospoda u ad, otvarajući pogled na večnost koju čeka svaki verujući.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Tokom Vaskršnjeg posta, vernici iz Koprivne odlučili su da veru pretoče u delo i mališanima s afričkog tla daruju najvredniji dar – vodu i osećaj da nisu zaboravljeni.
U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Mitropolit Fotije je tokom liturgije u drevnoj svetinji proizveo monahinju Anastasiju u čin igumanije, ističući ulogu manastira u duhovnoj obnovi i spasenju. A služen je pomen i i upokojenoj igumaniji Marti, čiji rad ostaje uzor za buduće generacije.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U Vaskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije i arhijereji SPC pozivaju verni narod i sve ljude dobre volje da se odreknu individualizma i vrate Bogu i liturgijskom životu, jer je to jedini pravi odgovor na savremene krize i nesuglasice koje potresaju društvo.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U Vaskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije i arhijereji SPC pozivaju verni narod i sve ljude dobre volje da se odreknu individualizma i vrate Bogu i liturgijskom životu, jer je to jedini pravi odgovor na savremene krize i nesuglasice koje potresaju društvo.
U najdubljoj tišini Velikog petka, iz redova blaga koje je Sveti vladika Nikolaj ostavio srpskom narodu, izvire molitveni biser za koji prepodobni Justin Ćelijski kaže da je deo večnog Srpskig Jevanđelja – reči koje danas zvuče snažnije nego ikada.
