Printscreen/YoutubePatrijarh Pavle među studentima devedesetih
Jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, Dušan Mišković podseća na ključnu ulogu Srpske pravoslavne crkve u protestima devedesetih i upoređuje tadašnje odnose studenata i Crkve sa današnjom situacijom.
Kada je 18. januara 1997. godine delegacija Studentskog parlamenta kročila u Patrijaršiju na razgovor s patrijarhom Pavlom, nosila je jasnu ideju – tražiti blagoslov za štrajk glađu, odnosno strogi post. Odgovor koji su dobili nije bio samo mudra korekcija njihovog plana, već i ključni trenutak u daljem toku protesta. Patrijarh Pavle odlučio je da, umesto pojedinačne studentske akcije, proglasi vanredni post za sve vernike, a njegovo delovanje pokazalo se kao prelomna tačka u studentskoj borbi.
Danas, čini se, takvog dijaloga nema – studenti očekuju podršku bez pogovora, dok Crkva, kao i nekada, nudi nešto dublje od puke političke deklaracije. Šta se promenilo u međuvremenu? Odgovor na ovo i brojna druga pitanja, u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, daje nekadašnji studentski aktivista Dušan Mišković, jedan od predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97.
Printscreen/Youtube
Patrijarh Pavle na studentskim protestima devedesetih
„Kao jedan od trojice predstavnika Studentskog parlamenta 1996/97, delegiranih za komunikaciju sa Srpskom pravoslavnom crkvom i patrijarhom Pavlom, osećam potrebu i dužnost da se uključim u aktuelnu polemiku o upoređivanju odnosa patrijarha Pavla prema tadašnjim studentima i odnosa patrijarha Porfirija prema sadašnjim studentima“, piše nekadašnji predstavnik Studentskog parlamenta 1996/97, a sada prosvetni radnik Dušan Mišković.
On dalje nastavlja:
“Nakon velikih novogodišnjih okupljanja tokom studentskih i građanskih protesta u januaru 1997. nastupio je period zatišja i nedostatka ideja. U trenucima zabrinutosti za nastavak protesta, nekolicina nas, članova Glavnog odbora SP, predložilo je da se uđe u štrajk glađu, tj. strogi post, kako smo mi verujući to nazivali. Za takvu akciju, a u skladu s našim verovanjem, bilo je neophodno dobiti blagoslov duhovnika, ali zbog opšteg društvenog uticaja, i patrijarha.
Na Krstovdan, 18. januara 1997, delegacija koju smo činili Željko Bojović s Građevinskog fakulteta, Aleksandar Brašanac s Bogoslovskog fakulteta i ja posetila je patrijarha Pavla. Nakon što nas je strpljivo saslušao, objasnio je da takva akcija nije u skladu s pravoslavnim učenjem i saopštio da će proglasiti vanredni post za sve vernike koji će početi 21. i završiti se 27. januara, na Savindan.
printskrin youtube/stalker
Patrijarh Pavle
Kao studentski aktivisti bili smo malo razočarani, ali kao vernici prihvatili smo takav blagoslov s nadom da će patrijarhova mudrost doprineti uspehu našeg protesta. Sutradan nakon tog blagoslovenog susreta desila se čuvena akcija „Kordon protiv kordona” u Kolarčevoj ulici (od 19. januara 1997). Za vreme te akcije trajao je vanredni post za sve pravoslavne vernike.
Mudrost patrijarha pokazala se i prozorljivom, jer je došlo do veličanstvenog preklapanja okončanja vanrednog posta i potrebe da se litijom okonča pat-pozicija između tadašnjeg režima (policije) i studenata u Kolarčevoj ulici. Neprijatna krizna situacija okončana je mirno, a opšti utisak je da je to bio prelomni događaj nakon kojeg je uspeh SP 96/97 bio izvestan.
Kakve su veze između tadašnjih i sadašnjih dešavanja i kakvi zaključci se mogu doneti?
Od samog početka, u prvih nekoliko dana, Studentski protest 96/97. imao je jasnu podršku tada veoma uticajnih, a sada blaženopočivših, vladika Artemija, Amfilohija i Atanasija. Ubrzo je neposrednu i jasnu podršku protestu uputio i patrijarh Pavle. Svako studentsko okupljanje je počinjalo Svetosavskom himnom.
Savo PRELEVIC/AFP/Profimedia
Mitropolit Amfilohije
Mitropolit Amfilohije je lično učestvovao u jednoj studentskoj šetnji, što su povremeno činili i razni sveštenici. I Hilandar i mnogi drugi manastiri pružali su razne oblike podrške. S druge strane, mnogi od nas koji smo neposredno učestvovali u donošenju odluka i organizaciji protestnih aktivnosti redovno smo se konsultovali sa sveštenicima, a ponekad i s višim crkvenim velikodostojnicima.
Ukratko, tadašnji studentski protest imao je snažnu i iskrenu podršku Crkve. S druge strane, sadašnji studenti ne pokazuju nikakvu želju za dvosmernom komunikacijom s Crkvom, već očekuju isključivo bezuslovnu i potpunu podršku svim njihovim postupcima i ciljevima.
Pošto je Crkva pružila podršku „samo” za osnovna stremljenja ka pravednijem i uređenijem društvu, većini zahteva i akcija, znatan deo sadašnjih studenata protestanata optužuje patrijarha Porfirija, a samim tim i Crkvu u celini, za oportunizam i razne druge „grehe”. Kao što je, od manjeg i bučnijeg dela društva, postojala kritika upućena patrijarhu Pavlu da podržava tadašnjeg predsednika Miloševića, tako se sada patrijarh Porfirije osuđuje za podršku predsedniku Vučiću.
Žalosno je što sadašnji protestujući studenti ne teže da svojoj energiji, kreativnosti i idealizmu pridruže i vekovnu mudrost Crkve.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije
Iz perspektive današnjih saznanja lako možemo zaključiti da je tokom novije istorije Crkva naučila kako da se ispravno odnosi prema studentskim zahtevima. Bezuslovna podrška koju je patrijarh Dožić pružio studentima tokom martovskih demonstracija uoči Drugog svetskog rata, kada su studenti uzvikivali „Bolje rat, nego pakt” i „Bolje grob, nego rob”, pokazala se kao pogrešna, jer je suštinski predstavljala podršku stradanjima i naroda i Crkve i samog patrijarha.
Poučen tim iskustvom i u skladu sa svojim dubokim verovanjima i osećajima, patrijarh Pavle je odbio da podrži studentske postupke na Terazijskom mitingu 1991. godine, kada ih je, bez obzira na zvižduke i neprimerene uzvike, pozvao da se u miru raziđu.
Danas smo svesni da je njegov postupak bio istinska podrška koju tadašnji studenti nisu prihvatili. Patrijarh Pavle, tokom protesta 96/97, takođe, nije pružio bezuslovnu podršku svim studentskim idejama, što bi bila površna i lažna podrška. Umesto toga, patrijarh Pavle je pružio istinsku podršku time što je ispravio neke studentske ideje i sproveo ih na najbolji način.
Sadašnji patrijarh takođe pokazuje spremnost da istinski podrži studente, ali oni, opterećeni raznim predrasudama i dezinformacijama, odbijaju kontakt s njim i nastavljaju da tvrdoglavo sprovode neke svoje zamisli kojima sve više nedostaje mudrost, kao što su blokade nastave.
ATAImages
Studentski protesti, februar 2025.
Posebno zabrinjava činjenica da se iz pojedinih studentskih krugova i okruženja njihovih bezuslovnih i neiskrenih podržavalaca upućuju neprimerene optužbe na račun patrijarha, što svakako ne sluti na dobro, kao što su zvižduci upućeni patrijarhu Pavlu bili uvod u mnoštvo ružnih dešavanja i stradanje naroda tokom ratova 1991–1995.
Treba pažljivo razlikovati istinsku i iskrenu od lakomislene i često neiskrene podrške. Prava podrška uvek sadrži dozu kritičnosti i pažljivog promišljanja o mogućim posledicama delovanja koje se podržava. Slepa podrška izbegava razmatranje realnih posledica nekog činjenja i lako može dovesti do stranputice i onoga ko je podržan i onoga ko podržava.
Kao što odgovorni roditelji podržavaju svoju decu davanjem promišljenih saveta, tako i Crkva, po pravilu, pruža istinsku podršku svojim čedima tako što daje dobronamerne i mudre savete. Na nama je da to prihvatimo ili ne, a svakako ćemo se suočiti s posledicama svojih dela, pre ili kasnije”, zaključuje Dušan Mišković.
Protojerej Slobodan Lukić u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, razmatra izazove sa kojima se Crkva suočava u savremenom društvu, naglašavajući važnost jedinstva i spasonosnosti Božijeg plana u vremenima nesigurnosti i neslaganja.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, teolog Tamara Gajić Jovanović analizira stavove svoje koleginice Jelene Petrović i ukazuje na suštinsko nerazumevanje identiteta i misije Crkve.
U svetlu društvenih nemira u Srbiji, mitropolit kruševački u autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, iznosi snažnu poruku o našim istorijskim nevoljama, dok iz perspektive crkvene pastve osvetljava izazove s kojima se suočava patrijarh Porfirije.
Iz Informativne službe SPC naglašavaju da svako ko je poznavao patrijarha Pavla, slušao njegove propovedi, čitao intervjue i bogoslovske tekstove ili gledao, retke emisije sa njim snimljene, zna da je bilo kakav pa i najblaži politički angažman bio apsolutno nemoguć u njegovom slučaju.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Posle bogosluženja u hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je apel da prestanu podele u društvu, pozivajući na mir, ljubav i zajedništvo kao ključne vrednosti koje nas povezuju kao narod.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
