U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
U tišini manastira Svetog Nikole, u srcu etno sela „Stanišići“ kod Bijeljine, odigrala se svečana i blagoslovena ceremonija – osvećenje ikone Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Sveučeni čin predvodio je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, uz molitve vernog naroda, monaštva i bogobojažljivih dobrotvora.
Kao plod molitve i bratske ljubavi, grupa dobrotvora, predvođena uglednim fotografom Miodragom Mišom Brankovićem iz Beograda, zajedno sa Đorđem Stanišićem, odlučila je da daruje ovu svetu ikonu pravoslavnoj braći u Rusiji. Osvećena ikona biće preneta u Hram ikone Bogorodice Smolenske na Vasiljevskom ostrvu u Petrogradu, gde će je sa radošću dočekati protojerej Jevgenij Šogenov sa vernicima.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osveštana ikona Mlekopitateljnice, dar srpskog naroda bratskoj Rusiji
Značaj ovog darivanja naročito je uvećan činjenicom da će ikona stići u Petrograd na dan kada Crkva proslavlja Blaženu Kseniju Petrogradsku, svetiteljku čiji grob na Vasiljevskom ostrvu predstavlja jedno od najvećih pokloničkih mesta u Rusiji. Ova povezanost duhovnih simbola još jednom potvrđuje neraskidive veze između srpskog i ruskog naroda.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Mlekopitateljnica osveštana je u manastiru Svetog Nikole
Ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice ikonopisala je darovita Tanja Ristić iz Valjeva, dok je njen prefinjeni okov izradio majstor Vlada Ivanović, takođe iz Valjeva. Njihov rad, ukorenjen u vekovnoj pravoslavnoj tradiciji, odiše dubokom verom i predanošću.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Miodrag Miša Branković mitropolitu Fotiju predao je kopiju znamenitog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, poznatog kao „petrogradski list“, koji se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu
Poseban trenutak ove svečanosti bio je kada je Miodrag Miša Branković mitropolitu Fotiju predao kopiju znamenitog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, poznatog kao „petrogradski list“, koji se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Time je ovaj duhovni događaj dobio još snažniju istorijsku dimenziju, podsećajući na vekovne kulturne i duhovne veze Srbije i Rusije.
Miodrag Miša Branković, koji predvodi udruženje „Ava Justin Ćelijski“, već dugi niz godina posvećen je misiji darivanja svetih ikona pravoslavnim hramovima širom sveta. Njegov trud i predanost svedoče o ljubavi prema pravoslavnoj veri i bogatoj duhovnoj baštini. Ovim poduhvatom ispisana je još jedna svetla stranica srpsko-ruskog duhovnog bratstva.
Svečano osvećenje ikone u manastiru Svetog Nikole još jednom je pokazalo da je vera ona neprolazna svetlost koja spaja narode, prevazilazi granice i učvršćuje zajedništvo u Gospodu. Ovaj blagosloveni dar ostaje kao zalog ljubavi, nade i molitve za srpski i ruski narod, povezane neraskidivim nitima pravoslavlja.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Vernici i aktivisti zapalili su u moskovskoj svetinji simboličan broj sveća u znak sećanja na nerođene duše stradale kroz abortuse. Događaj je pokrenuo snažne emocije i još snažniji apel za zaštitu života.
Neobičan specijalitet iz starih monaških rukopisa pokazuje da su manastirske kuhinje nekada bile mesta u kojima su nastajali iznenađujuće zanimljivi ukusi.
Misa u crkvi San Karlo al Lacareto održana je povodom praznika Presvetog Srca Isusovog, ali je pažnju javnosti privukla zbog duginih boja, spornog natpisa na majici učesnika i rasprava o promenama u delu Crkve u Italiji.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U razgovoru za radio emisiju „Iz perspektive večnosti“, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o pritiscima, klevetama i reakcijama tokom velikog sabranja vernika u Hramu Svetog Save.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Lukilijana i druge s njim po starom, i Svetog Tihona Amatuntskog po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomen Svetog Franje Regisa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka protojereja Valerijana Krečetova otkriva kako se duhovni život ne urušava naglo, već kroz male prekide koji deluju bezazleno, ali vremenom menjaju sve, i zašto je povratak moguć samo kroz upornost bez odlaganja.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
