U manastiru Svetog Nikole u Bijeljini osvećena je sveta ikona, koja će na praznik Blažene Ksenije Petrogradske biti preneta u Rusiju, učvršćujući vekovno bratstvo dva naroda.
U tišini manastira Svetog Nikole, u srcu etno sela „Stanišići“ kod Bijeljine, odigrala se svečana i blagoslovena ceremonija – osvećenje ikone Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice. Sveučeni čin predvodio je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, uz molitve vernog naroda, monaštva i bogobojažljivih dobrotvora.
Kao plod molitve i bratske ljubavi, grupa dobrotvora, predvođena uglednim fotografom Miodragom Mišom Brankovićem iz Beograda, zajedno sa Đorđem Stanišićem, odlučila je da daruje ovu svetu ikonu pravoslavnoj braći u Rusiji. Osvećena ikona biće preneta u Hram ikone Bogorodice Smolenske na Vasiljevskom ostrvu u Petrogradu, gde će je sa radošću dočekati protojerej Jevgenij Šogenov sa vernicima.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Osveštana ikona Mlekopitateljnice, dar srpskog naroda bratskoj Rusiji
Značaj ovog darivanja naročito je uvećan činjenicom da će ikona stići u Petrograd na dan kada Crkva proslavlja Blaženu Kseniju Petrogradsku, svetiteljku čiji grob na Vasiljevskom ostrvu predstavlja jedno od najvećih pokloničkih mesta u Rusiji. Ova povezanost duhovnih simbola još jednom potvrđuje neraskidive veze između srpskog i ruskog naroda.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Ikona Mlekopitateljnica osveštana je u manastiru Svetog Nikole
Ikonu Presvete Bogorodice Mlekopitateljnice ikonopisala je darovita Tanja Ristić iz Valjeva, dok je njen prefinjeni okov izradio majstor Vlada Ivanović, takođe iz Valjeva. Njihov rad, ukorenjen u vekovnoj pravoslavnoj tradiciji, odiše dubokom verom i predanošću.
SPC/Eparhija zvorničko-tuzlanska
Miodrag Miša Branković mitropolitu Fotiju predao je kopiju znamenitog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, poznatog kao „petrogradski list“, koji se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu
Poseban trenutak ove svečanosti bio je kada je Miodrag Miša Branković mitropolitu Fotiju predao kopiju znamenitog 166. lista Miroslavljevog jevanđelja, poznatog kao „petrogradski list“, koji se čuva u Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu. Time je ovaj duhovni događaj dobio još snažniju istorijsku dimenziju, podsećajući na vekovne kulturne i duhovne veze Srbije i Rusije.
Miodrag Miša Branković, koji predvodi udruženje „Ava Justin Ćelijski“, već dugi niz godina posvećen je misiji darivanja svetih ikona pravoslavnim hramovima širom sveta. Njegov trud i predanost svedoče o ljubavi prema pravoslavnoj veri i bogatoj duhovnoj baštini. Ovim poduhvatom ispisana je još jedna svetla stranica srpsko-ruskog duhovnog bratstva.
Svečano osvećenje ikone u manastiru Svetog Nikole još jednom je pokazalo da je vera ona neprolazna svetlost koja spaja narode, prevazilazi granice i učvršćuje zajedništvo u Gospodu. Ovaj blagosloveni dar ostaje kao zalog ljubavi, nade i molitve za srpski i ruski narod, povezane neraskidivim nitima pravoslavlja.
Dok se pravoslavne zajednice suočavaju s izazovima očuvanja tradicije i duhovnog vođstva, godina koju smo započeli donosi ključne trenutke u odnosima među crkvama i s globalnim pitanjima koja oblikuju njihov uticaj i misiju.
Takvih priča ima puno, a među akterima su i programeri koji su napustili velike IT kopmanije i sa porodicom otišli u Rusiju, ali i umetnici koje hrišćanstvo inspiriše.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Vernici i aktivisti zapalili su u moskovskoj svetinji simboličan broj sveća u znak sećanja na nerođene duše stradale kroz abortuse. Događaj je pokrenuo snažne emocije i još snažniji apel za zaštitu života.
Reči svetitelja razotkrivaju zašto ono što vas danas muči nije ni približno veliko kao što izgleda i kako da povratite unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Prisustvo čestice moštiju Svetog Nektarija Eginskog u prostorijama u kojima se svakodnevno vodi borba za živote pretvorilo je medicinsko okruženje u mesto zajedničke molitve, sabranja i duhovne podrške svim prisutnima.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U prisustvu sveštenstva, majstora i meštana završen važan korak u izgradnji crkve, a poruke vladike ukazale na značaj istrajnosti, vere i dela koja, kako je naglasio, imaju trajnu vrednost i ne prolaze s vremenom.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Sveštenik Dmitrij Baricki tumači dramatičan jevanđelski događaj i upozorava na skrivenu opasnost – kada čovek odbije milost, ni čudo ne donosi mir, a rana nastavlja da upravlja njegovim životom.
Poslastica koja se ne jede na brzinu – prhka osnova od oraha i lagani šne od belanaca stvaraju desert koji opstaje danima i vraća duh porodičnih okupljanja.
