Uz prisustvo najviših zvaničnika i duhovnih vođa predstavljeno delo koje svedoči o bogatoj kulturnoj i duhovnoj baštini Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine.
U svečanoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Istočnoj Ilidži, u atmosferi dostojanstva i duhovnog nadahnuća, predstavljena je monografija Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941. Ovaj kapitalni poduhvat, koji osvetljava vekovnu prisutnost, doprinos i kulturni identitet srpskog naroda u Sarajevu, svedoči o nepokolebljivoj duhovnoj i kulturnoj tradiciji pravoslavnog naroda na tom prostoru.
Promocija monografije, koju je pratila veličanstvena izložba muzejsko-kulturnog blaga Srpske pravoslavne crkve u Sarajevu, okupila je ugledne goste i visoke zvaničnike.
Među prisutnima su bili predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević, ministar kulture Nikola Selaković, predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković, ministarka prosvete i kulture Željka Stojičić, direktor Državnog arhiva Republike Srbije prof. dr Miroslav Perišić, mitropolit dabrobosanski Hrizostom, arhijerejski zamenik prof. dr protojerej-stavrofor Vladislav Topalović, sveštenstvo arhijerejskih namesništava sarajevskog i sokolačko-paljanskog, profesori Bogoslovskog fakulteta i mnogobrojna publika.
Fot: SPC / Mitropolija dabrobosanska
Promocija monografije, koju je pratila veličanstvena izložba muzejsko-kulturnog blaga Srpske pravoslavne crkve u Sarajevu
Obraćajući se prisutnima, direktor Arhiva Bosne i Hercegovine gđa Danijela Mrda istakla je značaj ovog dela kao dragocenog svedočanstva o bogatoj srpskoj kulturnoj baštini u Sarajevu, dok je mitropolit Hrizostom naglasio neprolaznu vrednost pravoslavne vere i kulture, koje su vekovima bile stožeri identiteta srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.
Ministar Selaković i premijeri Vučević i Višković govorili su o istorijskom značaju ovog dela, koje ne samo da čuva uspomenu na minula vremena, već i podseća na odgovornost sadašnjih i budućih pokolenja u očuvanju srpskog kulturnog i duhovnog nasleđa. Na kraju svog govora, premijer Višković svečano je proglasio izložbu otvorenom, dajući time dodatni značaj ovom događaju.
Fot: SPC / Mitropolija dabrobosanska
Monografija Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941 predstavljena je u svečanoj sali Administrativnog centra Vlade Republike Srpske u Istočnoj Ilidži
Ovaj skup nije bio samo akademski i kulturni čin, već i trenutak okupljanja i zajedništva srpskog naroda, koji je kroz vekove istrajavao u svojoj veri i tradiciji. Dan kasnije, predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević posetio je Mitropoliju dabrobosansku u Sarajevu u pratnji ministra kulture Nikole Selakovića i saradnika.
Visoke goste srdačno je dočekao mitropolit Hrizostom, a prijemu su prisustvovali i gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić, direktor Istorijskog instituta u Istočnom Sarajevu prof. dr Draga Mastilović i direktor Arhiva Bosne i Hercegovine gđa Danijela Mrda.
Predstavljanje monografije Kultura Srba u Sarajevu 1468–1941 još jednom je potvrdilo da je kulturno pamćenje srpskog naroda neraskidivo vezano za pravoslavnu veru i duhovne vrednosti. Ova knjiga nije samo istorijski dokument, već i amanet budućim generacijama da čuvaju svetlost vere i tradicije, baš kao što su to činili njihovi preci u Sarajevu tokom proteklih vekova.
U najnovijem incidentu, zlonamerni napadi na Srpsku pravoslavnu crkvu u Sarajevu donose ozbiljne posledice za slobodu veroispovesti i sigurnost vernika, dok se svakodnevne prepreke sve više pretvaraju u psihološko nasilje.
Postavka fotografija Stanka Kostića u Galeriji SANU osvetljava fascinantne priče o drvenim crkvama Republike Srpske – mestima vere, istorije i narodne snage.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poručuje da presuda Miloradu Dodiku može da ugrozi mir i pomirenje među narodima u Bosni i Hercegovini i poziva na odgovornost, razboritost i očuvanje stabilnosti u regionu.
Od brašna, kakaa, mineralne vode i nekoliko uobičajenih namirnica nastaje jednostavna poslastica koja se priprema bez mnogo truda, a ostaje vazdušasta, punog ukusa i prijatne voćne svežine.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Na saboru u Bilješevu kod Kaknja mitropoliti i verni narod iz svih krajeva sveta otkrivaju neispričane priče o hrabrosti i neuništivoj veri sveštenomučenika koji su izabrali večni život, ostavljajući neizbrisiv trag u duhovnoj istoriji Srba.
Protojerej Dejan Krstić razgovarao je sa štićenicima i vaspitačima o Kosovskoj etici, savesti i pokajanju, podsećajući da čovek nije određen samo svojim padovima, već i odlukama koje donosi posle njih.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Sveti vladika Nikolaj Velimirović zabeležio je priču o ruskom izbeglici koji je u Beogradu postao monah i kasnije episkop, a čije se mošti danas čuvaju u beogradskom Sabornom hramu.
U besedi za četvrtak 5. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj objašnjava zbog čega osveta nikada ne donosi pobedu i kako se čuva mir čak i kada nas drugi povrede.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
