Pismo episkopa bihaćko-petrovačkog "Srbija kakvu je ne damo" prenosimo u celosti.
Episkop Sergije iz Eparhije bihaćko-petrovačke napisao je otvoreno pismo u kome je govorio o aktuelnim događajima u Srbiji.
Pismo episkopa Sergija pod naslovom "Srbija kakvu je ne damo" prenosimo u celosti.
- Svi oni kojima je stalo do Srbije, kojima je do reda i poretka, kojima je do mira u zemlji koju su ratovi tokom proteklog veka nepovratno unazadili, sa zebnjom prate sve ono što se u Srbiji danas događa. Jer, kad god izmučena zemlja krene napred, neko je povuče nazad - u blato iz kojeg se jedva iščupala.
Ali, u tom blatu, pravde i istorije radi, uvek ostanu tragovi, da pokažu kome je do podeljene zemlje, do rušenja institucija, do haosa i anarhije, koje su iz sopstvenih duša izneli na ulice. Njihova lica ne vidimo, jer negde iz svojih hajdučkih jazbina upravljaju protestima u kojima, osim studenata, nema ništa studentsko. Ni srpsko.
Nezadovoljstvo bilo kim i bilo čim civilizovani narodi izražavaju na izborima, demokratski. Ali, kad nema podrške u narodu, kao što je očigledno nema, onda se biračka kutija pokušava zameniti ulicom, upadom u Maticu Srpsku ili čak predstavama u kojima se srpska vojska i SPC izvrću ruglu, dok se po srpskoj zastavi povraća. I to sve u danima kada srpstvo slavi svog duhovnog rodonačelnika - Svetog Oca Savu.
Niti je srpska zastava kesa za povraćanje, niti je ovaj narod toliko utrnuo da ne ume razlučiti dobro od zla. Znaju to oni kojima lica ne vidimo, ali neka znaju da i mi znamo iza koje zemlje čvrsto stojimo i čiji ugled, prošlost i čast ćemo čuvati po svaku cenu i to baš od njih kojima je Srbija sinonim za zlo i nepravdu. Tako opisujući Srbiju, oni zapravo opisuju sami sebe, svoje duše i svoje crne namere.
Prepoznao je ovaj narod šta se zbiva. Nije mu trebalo dugo da shvati, da čuje njihove nerečene reči, pa da prepozna lažnu brigu lažnih dušebrižnika koji su manji deo studentske populacije u vreme ispitnog roka izveli na ulice, da protestuju, tražeći da se ispune već ispunjeni zahtevi.
I nije predsednik Vučić „sirak tužni bez ige ikoga“. Iza njega je većinska Srbija, koja mu je u nekoliko navrata dala više miliona glasova, da je čuva, da njom upravlja i da je sačuva za one što će doći posle nas. Baš ta Srbija hoće da živi i radi u miru, da s ljubavlju čuva svoju zemlju, da se ponosi njenom zastavom, da poštuje svog patrijarha i svoju Crkvu, bez koje, istini za volju, ne bi ni postojala.
Takva Srbija sačuvaće samu sebe, a oni koji su danas ustali protiv nje jednog dana, kad otvore oči, obuzeće stid, ali tada će biti kasno da isprave ono što danas čine. Opijenoj masi ponuđena laž danas zvuči kao istina. Iako Gebels nije među živima, njegovi učenici neumorno rade ne bi li zaveli ovaj mudri i trpeljivi narod.
U svojim namerama neće uspeti, jer nije Srbija današnja Autokomanda, već je Srbija od Horgoša do Dragaša, od Loznice do Zaječara. U toj maloj zemlji veliki ljudi je čuvaju i vole u tišini, a oni mali žele njen sunovrat i nestanak.
Zbog toga se vredi boriti istinom, strpljenjem i istrajnošću, kroz institucije koje moramo ljubomorno čuvati, jer ih nismo dobili na tacni, već smo ih zadobili Karađorđevom hrabrošću i Miloševom mudrošću, ali i krvlju stotina hiljada junaka. Znaju to dobro prekodrinski Srbi, koji su nepodijeljeno stali uz predsednika Republike Srbije.
Ko danas ne stane iza većinske Srbije nije ništa drugo do obični lihvar koji se okreće samo za svojim profitom. Podignimo glas za spas zemlje koju volimo, tako što ćemo braniti njene institucije, njen državno-pravni poredak i neotuđivo pravo na demokratski izbor.
Okujmo sebe slobodom, pravdom i ljubavlju, da bismo Srbiji vratili bar malo od onog što je ona pružila svakome od nas!
Raširimo srpsku trobojku u svojim srcima! U inat dušmanima - napisao je episkop Sergije.
Monahinja Kirijakija iz manastira Svete Nedelje rado deli duhovne pouke sa svima koji ovaj sveti dragulj nađu u selu, za koje mnogi i ne znaju.
Da kažem nekoliko reči o onome što sam čuo ovih dana, a odnosi se na našu državu Srbiju, našu maticu. Pored svih zala i stradanja koje smo do sada imali, čujem da se nagoveštava mogućnost daljeg razbijanja i komadanja Srbije, istakao je mitropolit Fotije.
Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije rekao je da je duboko potresen zbog toga što je teško povređena studentkinja koju je udario automobil u Beogradu i dodao da "agresija i nasilje nikome neće doneti dobro".
Na studentima je da odluče u kom univerzumu žele da žive. Da li je to onaj univerzum o kome im je sinoć govorio naslednik na prestolu Svetog Save ili u onom svetu u kome se izvrgavaju ruglu sve svetosavske vrednosti i sva srpska identitetska obeležja.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Proglašena je za sveticu od strane Svetog sinoda Ekumenskog Patrijarhata, 16. januara 2004. Tom prilikom kanonizovani su i Marijin sin Jurij, Ilja Fondaminski i Otac Dimitrije u Katedrali Svetog Aleksandra Nevskog u Parizu.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Na današnji praznik, prisećamo se svedočanstava o događaju koji se odigrao pred ikonom Svetog velikomučenika Dimitrija u Solunu. Ovaj neobični susret sa svetiteljem, u trenutku kada su sile protiv pravoslavlja bile brojčano nadmoćnije, postao je simbol borbe za slobodu, veru i opstanak srpskog naroda.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Saopštenje SPC vam prenosimo u celosti.
Stipendije za period septembar-april 2024/25. godine biće isplaćene u osam jednakih rata u iznosu od po 12.000,00 dinara, kao i dve rate od po 24.000,00 dinara za period maj-avgust 2025. godina.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Verni narod imaće retku priliku da se pokloni i celiva svetinju – ikonu „Umekšanje zlih srca“, koja već 25 godina mirotoči i donosi blagodat i isceljenje, a prošle godine su je dočekale nepregledne kolone vernika.
Otac Stevan Jovanović, pomoćnik predsednika Odbora za versku nastavu Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u svom autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, govori o istorijskoj ulozi Crkve, njenoj misiji danas i o angažmanu koji treba da ima u javnom životu.
Liturgijom, slavskim darovima i dečjom akademijom obeležen Savindan, praznik svetitelja koji je srpskom narodu ostavio neprolazno nasleđe vere, znanja i ljubavi
Odluka direktorke Osnovne škole „Anta Bogićević“ da onemogući verski obred na dan školske slave izazvala je buru nezadovoljstva u Loznici i glasnu reakciju Eparhije šabačke.
Uz zvuke crkvenih zvona i uprkos kiši, narod iz svih krajeva Albanije okuplja se u Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog kako bi odao počast i poslednji put poljubio arhiepiskopa koji je pravoslavlje u Albaniji podigao iz pepela.
Vernici su se okupili u Sabornom hramu u Novom Sadu na molitvenom slavlju u čast Svetog Save, dok su mitropolit bački Irinej i episkop Tihon govorili o njegovom delu i duhovnoj zaostavštini.
Visoki predstavnici Crkve i države svedočili su istorijskoj ceremoniji u Rimu, u kojoj je duhovna pesma posvećena prvom srpskom arhiepiskopu odzvanjala u srcu katoličkog sveta, u prisustvu pape Franje i visokih predstavnika Srbije.
Nakon otvaranja grobnice 2006. godine, telo starca, koje je u grobu stajalo punih petnaest godina, pronađeno je potpuno netruležno i miomirisno.
Kada se u jednoj porodici sudare pravoslavna vera, naučna medicina i narodni običaji, često nastaju nesporazumi. Protojerej Andrej Efanov objašnjava kako prepoznati istinsku duhovnu pomoć i razlikovati je od sujeverja i zašto je važno osloniti se na Crkvu i molitvu.
Pomirenje nije uvek lako, ali je neophodno za svakog vernika koji želi da se približi Bogu i živi u skladu sa hrišćanskim vrednostima.
Veliki grčki pravoslavni duhovnik podsećao nas je da pravo blago nije materijalno, već ono koje skupljamo u duši kroz molitvu, ljubav i milostinju
