U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Pod svodovima Muzeja Srpskepravoslavnecrkve otvorena je izložba Služitelj mira i ljubavi, povodom osamdesetogodišnjice upokojenja Svetog ispovednika Dositeja Vasića, episkopa niškog i zagrebačkog. U svetlosti kandila i pojanja bogoslovskog hora, sabralo se mnoštvo vernog naroda, arhijereja i poštovalaca ovog velikog jerarha da se poklone sećanju na čoveka čije je ime zlatnim slovima urezano u istoriju naše Crkve.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Arhijereji Srpske pravoslavne crkve
- Hvala Svetom Dositeju Niškom i Zagrebačkom na svemu što je učinio i čini za našu Crkvu. Uznoseći molitve njemu, molimo ga da se on za nas moli Gospodu. I tim molitvenim raspoloženjem otvaram ovu izložbu - poručio je patrijarh, podsećajući prisutne da ovakvi događaji nisu samo kulturna svečanja, već duhovna sabranja.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Patrijarh srpski Porfirije i vladika niški Arsenije
Izložba je delo troje autora – prezvitera Dalibora Midića, đakona Budimira Kokotovića i gospođe Zvezdane Ostojić – koji su sa ljubavlju i posvećenošću prikupili dragocene ostatke svetiteljskog života, rasute po arhivima, muzejima i privatnim zbirkama, od Beograda i Niša, preko Zagreba i Novog Sada, do Praga i Bratislave.
- U mnogim burnim godinama koje su obeležile kraj XIX i početak XX veka, njegova svetlost je svetlila, svedočeći Gospodnje reči da se grad ne može sakriti kada na gori stoji… Njegova ljubav prema narodu, spremnost na žrtvu, njegovo misionarsko zračenje – sve to čini da Sveti Dositej ne bude samo ličnost prošlosti, već prisutan i živ u savesti Crkve.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika bački Irinej i vladika šumadijski Jovan
I zaista, lik Svetog Dositeja, koga je Sveti vladika Nikolaj Velimirović nazvao „duhovnim gorostasom našeg naroda“, stoji rame uz rame sa najsvetlijim likovima naše Crkve. Njegov pastirski rad, naročito kao prvog mitropolita zagrebačkog od 1933. do 1941. godine, ostavio je neizbrisiv trag u novijoj istoriji srpskog naroda, a njegovo mučeničko stradanje za vreme Drugog svetskog rata zapečatilo je njegovo svedočenje Hristu – krvlju.
U ime Eparhije zagrebačko-ljubljanske, okupljenima se obratio administrator te eparhije, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, koji je sa osobitom pažnjom govorio o arhipastirskoj hrabrosti i tihoj snazi svetitelja koji je u vihoru bezbožnih vremena ostao stub Crkve.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Vladika niški Arsenije
Molitveno-poetski ugođaj večeri upotpunili su horovi Bogoslovije Svetog Save i Muzičke škole „Mokranjac“, koji su pod rukovodstvom prof. Branka Tadića i prof. Jovana Rakočevića izveli duhovne kompozicije koje su pratile prisutne kroz svetlosnu nit vaskršnjeg predanja.
U nastavku večeri, autori izložbe su poveli Patrijarha Porfirija i arhijereje kroz prostor izložbe, gde su izloženi predmeti, fotografije, dokumenta, rukopisi i video-zapisi koji svedoče o životu svetitelja. Iako je većina ličnih stvari Svetog Dositeja uništena ili izgubljena u burnim ratnim decenijama, ono što je sačuvano čuva se danas kao dragoceni biser – ne samo muzejske, već i duhovne vrednosti.
Foto: preuzeto sa spc.rs
Jedan od eksponata izložbe posvećene Svetom Dositeju Niškom i Zagrebačkom
Značaj izložbe ne leži samo u njenoj dokumentarnoj vrednosti, već u tihoj sili svedočenja: o životu koji nije bio lak, ali je bio svet. O čoveku koji je živeo Jevanđelje ne samo rečima, nego celim bićem. O svetitelju čije su molitve i danas žive i delotvorne među nama.
U godini kada Srpska pravoslavna crkva proslavlja 850 godina od rođenja Svetog Save, ova izložba se nameće kao tiha svetiljka u vremenu zbunjenosti i tame – kao poziv na sećanje, ali još više na ugledanje.
Izložba Služitelj mira i ljubavi biće otvorena za posetioce u Muzeju Srpske Pravoslavne Crkve do 20. juna 2025. godine. Ona ostaje kao svedočanstvo o svetosti koja se ne da sakriti, o ljubavi koja ne prestaje i o veri koja se ne umanjuje pred tamom sveta, jer je ukorenjena u Vaskrslom Hristu.
Svečano praznično bdenije i duhovno nadahnuta akademija, služeni uoči spomena na Spaljivanje moštiju Svetog Save, sabrali su episkope, bogoslove, vojne učenike, profesore i verni narod pod svodove najvećeg pravoslavnog hrama, potvrđujući neprolaznu snagu svetosavskog zaveta.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
Uoči dana kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save, profesori i učenici najstarije beogradske bogoslovije priredili su dirljivo veče ispunjeno filmom, molitvom i retkim fotografijama koje svedoče o neugasivoj veri kroz vekove.
U svojoj besedi za 10. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava – koliko god Gospod činio čuda i pružao milost, naš odabir da Mu okrenemo leđa može imati strašne posledice.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve je na početku Velikogospoјinskog posta izrazio zabrinutost zbog nemira i podela i pozvao narod da prekine sukobe i okrene se miru, ljubavi i jedinstvu, uz molitvu Presvetoj Bogorodici da zaštiti sve koji čeznu za mirom.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Dok je plamen uništavao okolinu crkve u Patrasu, hram i mošti svetitelja iz 20. veka ostali su neoštećeni – meštani tvrde da je u pitanju čudotvorna intervencija Svetog Gervazija.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
