Naglasio je da umetnička dela na izložbi izražavaju autentičan mir, istinsku egzistenciju i traganje za smislom, koji je cilj ljudske egzistencije.
Patrijarh Porfirije je otvorio 23. decembra 2024. godine u Istorijskom muzeju Srbije izložbu „Svet u slici – Slika sveta“. On je rekao da je iz sveg srca je zahvalan onima koji su organizovali večerašnju izložbu, a ponajviše umetnicima, iznad svega njima, u ovom vremenu nemira, ne samo ličnih nemira, nemira koje nosi svaki pojedinac u sebi, nego i lokalnih i globalnih nemira.
- Sve su to nemiri koji postoje i postojaće do drugog dolaska Hristovog, jer on je mir, on je car mira. Dokle god smo izvan njega postojaće i postoje nemiri i dokle god on ne dođe u svojoj punoći konačno nemiri će postojati, u najmanju ruku, kao izazov, kao potencijal, kao mogućnost, jer mira bez jedinog mirotvorca, bez cara mira, bez kneza mira, bez Hrista koji je sam po sebi mir, ne može biti - rekao je patrijarh SPC.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Patrijarh Porfirije je izrazio zahvalnost organizatorima i umetnicima što su omogućili uživanje u umetnosti, koja je izvor istinskog mira u vremenu nemira. Naglasio je da umetnička dela na izložbi izražavaju autentičan mir, istinsku egzistenciju i traganje za smislom, koji je cilj ljudske egzistencije. Takođe je istakao da su na izložbi predstavljena dela umetnika koji su i duboko verujući ljudi iz crkava i verskih zajednica Srbije.
- Ovako sabrana dela doživljavamo kao osećaj narodnog zajedništva i podsticaj da se ojača bratski dijalog i uzajamno poštovanje između svih ljudi bez obzira na veru i naciji u našoj zemlji. Da budemo zajedno, da budemo za jedno, da budemo za jedno i jedinstveno, što je svakoj duši ljudskoj neophodno i potrebno. Da budemo za dobro, za to jedno, za vrlinu, za ljubav u krajnjoj liniji, za ispunjavanje onoga što Bog od nas hoće, a to nije nešto što je nama strano i mimo našeg bića i postojanja. To je ono što je nama urođeno, što pripada našoj prirodi, što nas čini onim što jesmo, što nas čini da jesmo ljudi - naveo je poglavar SPC.
Patrijarh Porfirije je istakao da umetnost treba da odražava duhovni svet pojedinca i Crkve, te da izložbe poput ove pružaju priliku da učimo jedni o drugima, poštujući razlike i povezujući se.
Naglasio je da smo svi stvoreni kao jedan ljudski rod, kao "jedan Adam", i da je neophodno raditi na sebi kroz veru, podvige i molitvu kako bismo to razumeli i svojim primerom pokazali svetu.
Takođe je poručio da nije dovoljno samo razumeti, već je važno da trudimo i potvrdimo to delima.
Autorski tim, koji je postavio idejne osnove i izvršio selekciju radova 52 umetnika predvodio je glavni kustos izložbe prof. dr Oliver Tomić, profesor na Akademiji tehničkih strukovnih studija u Beogradu, uz saradnju sa stručnjacima Akademije Srpske Pravoslavne Crkve za umetnosti, konservaciju i restauraciju, Muzeja Srpske Pravoslavne Crkve i Instituta za studije kulture i hrišćanstva.
Katalog izložbe biće posebno predstavljen i promovisan u 2025.godini. Zainteresovani će moći da posete izložbu od 24. decembra svakog dana, osim ponedeljka, u periodu od 12 do 20 časova (prodaja ulaznica do 19 časova). Izložba je otvorena do 31. marta 2025, a tokom njenog trajanja planiran je raznovrstan prateći program.
Prisutnima su se obratili i direktor Istorijskog muzeja Srbije dr Dušica Bojić i dr Vladimir Roganović, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama. Otvaranju izložbe su prisustvovali preosvećena gospoda vikarni episkopi novobrdski Ilarion i moravički Tihon, Nadbiskup beogradski kardinal Ladislav Nemet, kao i predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica.
Nastavnike koji se nalaze na listi predlažu verske zajednice, a utvrđuje ministar prosvete.
U besedi posle liturgije u drevnom hramu Svetog Nikolaja Mirlikijskog u Rijeci, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je da je vera osnova svakog života, naglasivši težinu hrišćanskog poziva i snagu krsta u životu svakog pravoslavnog hrišćanina.
U Istorijskom muzeju Srbije predstavljaju se dela pedeset i dva umetnika, koju će svečano otvoriti patrijarh srpski Porfirije. Izložba će biti dostupna do marta 2025. godine, uz bogat prateći program.
U svojoj besedi, patrijarh srpski Porfirije poziva na odgovornost, poštovanje različitosti i zajednički rad na dobrobiti naroda, ističući važnost smirenosti i dijaloga u vreme izazova i nesigurnosti.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Jedna iskrena reč starca razbija iluziju univerzalnog spasenja i pokazuje da vera nije pasivna uteha, već put dela i lične odgovornosti.
Proterivanje otvara neprijatno pitanje dvostrukih aršina, selektivne tolerancije i toga kome je dozvoljeno da peva, a kome ne — čak i na praznik koji bi trebalo da nosi poruku mira i praštanja.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
