Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
U monaškom životu, svaki obrok nosi duboko značenje i posvećenost, a recepti koji nastaju u manastirima utemeljeni su na jednostavnosti i duhovnoj tradiciji. Jedan od takvih recepata je i ovaj velikoposni kolač, koji je postao omiljeni desert u mnogim srpskim manastirima.
Recept monaha Varsanufija sa Svete gore donosi savršen spoj ukusa i zdravlja, bez mlečnih proizvoda i jaja, ali sa bogatstvom začina, sušenog grožđa i orašastih plodova. Isprobajte ovaj slatki blagoslov koji će vas uputiti na put duhovne i kulinarske čistoće.
Sastojci:
Za biskvit:
• 2 šolje višenamenskog brašna
• 1 šolja smeđeg šećera
• ½ šolje maslinovog ulja
• 1 šolja prirodnog soka od pomorandže
• 1 kašičica sode bikarbone
• 1 kašičica praška za pecivo
• ½ kašičice cimeta
• ½ kašičice karanfilića
• ½ šolje seckanih oraha
• ½ šolje suvog grožđa
• Korica jedne pomorandže
Za krem:
• 500 ml bademovog ili kokosovog mleka
• 3 kašike kukuruznog brašna
• 4 kašike meda ili šećera
• 1 kašičica ekstrakta vanile
Za dekoraciju:
Priprema:
U činiji pomešajte brašno, šećer, prašak za pecivo, sodu bikarbonu, cimet i karanfilić. Dodajte maslinovo ulje, sok od pomorandže, koricu pomorandže i dobro promešajte. Dodajte orahe i suvo grožđe i lagano promešajte. Smesu sipajte u okrugli kalup i pecite u zagrejanoj rerni na 180 stepeni 40-45 minuta.
U šerpi zagrejte bademovo mleko. Kukuruzni skrob rastvorite u malo hladnog biljnog mleka i dodajte ga u toplo mleko uz stalno mešanje. Dodajte med (ili šećer) i vaniliju, mešajte dok se krema ne zgusne.
Pustite da se malo ohladi pre upotrebe.
Kada se ohladi, prepolovite biskvit i premažite polovinom krema. Pokrijte drugim delom, premažite preostalim kremom, a zatim ukrasite polovinama oraha, ili seckanim (rendanim) orasima, cimetom i koricom pomorandže. Manastirski velikoposni kolač je spreman! Slatki blagoslov za vašu trpezu, sa Svete gore.
Iako se smatra zdravom opcijom, posna ishrana može izazvati ozbiljne alergijske reakcije i koprivnjaču. Otkrijte koje namirnice najčešće izazivaju probleme i kako da zaštitite svoje zdravlje!
U vreme posta, kada su mnoge namirnice isključene iz ishrane, ovaj tradicionalni hleb sa svežim kvascem, suvim voćem i orašastim plodovima donosi bogatstvo ukusa i podseća na snalažljivost domaćica iz prošlih vremena.
Spoj prirodnih sastojaka, voćne svežine i blagotvornih orašastih plodova donosi posnu poslasticu koja hrani i telo i dušu. Isprobajte recept koji oduševljava jednostavnošću i bogatstvom ukusa!
Umesto traženja zamena za slatkiše kojima smo navikli da se prejedamo, post je prilika da se vratimo iskonskim vrednostima – skromnosti, jednostavnosti i hrani koja donosi blagostanje. Ovaj brz i zdrav kolač prava je riznica hranljivih sastojaka i lekovitih svojstava!
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
U besedi za 30. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o veri koja ne skreće pred opasnošću i o čoveku koji ne vodi narod snagom, već potpunim oslanjanjem na Boga.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Jednostavni sastojci i drevni trikovi manastirske kuhinje stvaraju poslasticu koja je aromatična i savršena za dane posta ili svakodnevno uživanje.
Recept sa Svetе Gore pokazuje da prava slatka radost ne zahteva raskoš - spoj džema, oraha, suvog grožđa, agruma i posne čokolade stvara kolač koji tihu blagost pretvara u nezaboravan užitak.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Monahinja Atanasija u knjizi „Ko postii dušu gosti“ otkriva korak po korak pripremu posne poslastice na vodi čiji svaki zalogaj postaje nežan i raskošan doživljaj.
Iz knjige „Svetogorski kuvar – Kulinarske priče o svetogorskom životu“ otkrivamo jednostavan recept za posne medenjake na vodi koji zimi mame mirisom i toplinom manastirske trpeze.
Zabeležen rukom u požutelim sveskama i pravljen merom koju je diktiralo srce, ovaj posni kolač i danas okuplja ukućane oko istog ukusa — jednostavnog, postojanog i dovoljno snažnog da poveže slavu, post i savremeni sto.
Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.
Jednostavan recept za mirisnu poslasticu u danima posta koja okuplja porodicu i vraća tradiciju u dom.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog proroka Danila po starom kalendaru, dok se po novom proslavlja Sveta mučenica Anisija Solunska. Katolici i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama, dok Jevreji obeležavaju Asarah B’Tevet, dan strogog posta, žalosti i pokajanja.
Poruka iz sure El-Asr, izdvojena za 30. decembar u knjizi „Kuran – 365 odabranih ajeta za svakodnevno čitanje“, podseća kako vera, dobra dela, istina i strpljenje mogu promeniti tok naših izbora.
Od prizrenske Bogoslovije do parohija niškog kraja, život sveštenika Srboljuba Kaplarevića bio je posvećen ljudima, a ne javnosti; njegov odlazak otvorio je sećanja na službu koja se merila poverenjem, a ne rečima.
