OPASNOST KOJA VREBA IZ TANJIRA: Otkrijte kako da izbegnete alergije izazvane posnom hranom

Najčešća „komplikacija“ masovne konzumacije posnih namirnica, pored trovanja hranom, jeste koprivnjača – specifična reakcija organizma koja je, srećom, u većini slučajeva bezopasna.

Ova pojava se iznenada manifestuje beličasto-ružičastim izdignutim plakovima sa otokom, poznatim kao urtike (mnogi ih nazivaju „pelcima“), koji traju od nekoliko minuta do nekoliko sati i obično su praćeni intenzivnim svrabom. Promene se mogu javljati u grupama tokom nekoliko dana ili čak nedelja, a iako se povlače, postoji mogućnost da se u budućnosti ponovo pojave.

Schutterstock

Koprivnjača je veoma česta dermatološka reakcija – otprilike jedan od četiri čoveka doživi je barem jednom tokom života. Osnovni mehanizam njenog nastanka jeste oslobađanje histamina iz specijalizovanih ćelija u organizmu, kao odgovor na različite faktore. Najčešći uzročnici su lekovi poput aspirina i antibiotika, polen biljaka, razne infekcije (posebno gljivične i parazitske), ali i brojne vrste hrane.

Koje namirnice mogu izazvati koprivnjaču?
Namirnice koje se najčešće povezuju s alergijskim reakcijama i koprivnjačom su školjke (dagnje, ostrige i ostali mekušci), hobotnica, sipe, lignje, određeno voće (jagode, pomorandže, banane, kivi), paradajz, jaja i mlečni proizvodi. Takođe, svinjsko meso i njegovi prerađeni proizvodi (slanina, kobasice), čokolada, mahunarke i orašasti plodovi mogu biti okidači.

Mnoge od ovih namirnica prirodno sadrže histamin, koji, u kombinaciji sa onim što telo proizvodi, doprinosi pojavi kožnih promena. Međutim, najveći problem predstavljaju konzervansi dodati hrani, naročito u posnim proizvodima (npr. u škampima), koji su često skriveni uzročnici alergijskih reakcija.

Schutterstock

Može li koprivnjača biti opasna po život?

U većini slučajeva, koprivnjača je samo neprijatno stanje praćeno svrabom i promenama na koži, ali ne ugrožava život pacijenta. Međutim, u težim oblicima može doći do otoka kapaka, usana i genitalija, što ukazuje na angioedem. Ako se otok javi u predelu grkljana (što je retko), situacija postaje hitna jer može ugroziti disajne puteve. U izuzetnim slučajevima, može doći i do naglog pada krvnog pritiska i nesvestice.

Šta učiniti u slučaju kožne alergije?
Iako je rizik od ozbiljnih komplikacija mali, u slučaju izraženih simptoma preporučuje se odlazak u hitnu službu bolnice ili zdravstvenog centra. U zavisnosti od težine stanja, pacijentu se mogu dati intravenski antihistaminici, kortikosteroidi i infuzioni rastvori, a u hitnim slučajevima i adrenalin.

Ako se javljaju samo urtike ili blagi angioedem, lečenje obično podrazumeva oralne antihistaminike tokom približno 20 dana, uz gastrostabilizatore poput ranitidina, koji takođe ima antihistaminsko dejstvo. Ključni deo terapije je i dijetalni režim ishrane, koji podrazumeva strogo izbegavanje potencijalnih alergena najmanje dve do tri nedelje.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara