Iako se smatra zdravom opcijom, posna ishrana može izazvati ozbiljne alergijske reakcije i koprivnjaču. Otkrijte koje namirnice najčešće izazivaju probleme i kako da zaštitite svoje zdravlje!
Najčešća „komplikacija“ masovne konzumacije posnih namirnica, pored trovanja hranom, jeste koprivnjača – specifična reakcija organizma koja je, srećom, u većini slučajeva bezopasna.
Ova pojava se iznenada manifestuje beličasto-ružičastim izdignutim plakovima sa otokom, poznatim kao urtike (mnogi ih nazivaju „pelcima“), koji traju od nekoliko minuta do nekoliko sati i obično su praćeni intenzivnim svrabom. Promene se mogu javljati u grupama tokom nekoliko dana ili čak nedelja, a iako se povlače, postoji mogućnost da se u budućnosti ponovo pojave.
Koprivnjača je veoma česta dermatološka reakcija – otprilike jedan od četiri čoveka doživi je barem jednom tokom života. Osnovni mehanizam njenog nastanka jeste oslobađanje histamina iz specijalizovanih ćelija u organizmu, kao odgovor na različite faktore. Najčešći uzročnici su lekovi poput aspirina i antibiotika, polen biljaka, razne infekcije (posebno gljivične i parazitske), ali i brojne vrste hrane.
Koje namirnice mogu izazvati koprivnjaču?
Namirnice koje se najčešće povezuju s alergijskim reakcijama i koprivnjačom su školjke (dagnje, ostrige i ostali mekušci), hobotnica, sipe, lignje, određeno voće (jagode, pomorandže, banane, kivi), paradajz, jaja i mlečni proizvodi. Takođe, svinjsko meso i njegovi prerađeni proizvodi (slanina, kobasice), čokolada, mahunarke i orašasti plodovi mogu biti okidači.
Mnoge od ovih namirnica prirodno sadrže histamin, koji, u kombinaciji sa onim što telo proizvodi, doprinosi pojavi kožnih promena. Međutim, najveći problem predstavljaju konzervansi dodati hrani, naročito u posnim proizvodima (npr. u škampima), koji su često skriveni uzročnici alergijskih reakcija.
Može li koprivnjača biti opasna po život?
U većini slučajeva, koprivnjača je samo neprijatno stanje praćeno svrabom i promenama na koži, ali ne ugrožava život pacijenta. Međutim, u težim oblicima može doći do otoka kapaka, usana i genitalija, što ukazuje na angioedem. Ako se otok javi u predelu grkljana (što je retko), situacija postaje hitna jer može ugroziti disajne puteve. U izuzetnim slučajevima, može doći i do naglog pada krvnog pritiska i nesvestice.
Šta učiniti u slučaju kožne alergije?
Ako se javljaju samo urtike ili blagi angioedem, lečenje obično podrazumeva oralne antihistaminike tokom približno 20 dana, uz gastrostabilizatore poput ranitidina, koji takođe ima antihistaminsko dejstvo. Ključni deo terapije je i dijetalni režim ishrane, koji podrazumeva strogo izbegavanje potencijalnih alergena najmanje dve do tri nedelje.
Post je podvig, treba da se odreknemo ružih reči, dela i misli, ali treba da se odreknemo i neke hrane, kaže otac Aleksandar.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
On je bio persijski episkop u 4. veku.
U prisustvu episkopa Metodija i brojnih vernika, četiri iskušenice dobile su nova monaška imena i postale deo nebeske zajednice, svedočanstvo da Crkva diše punim dahom i u našem vremenu.
Arhimandrit Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kostić objašnjava zašto porodični ručak nije samo obrok, već temelj vaspitanja – i kako se u toj tihoj svakodnevici gradi ili ruši autoritet oca, toplina majke i snaga deteta.
U vremenu pokušaja stvaranja jedinstvene svetske religije, mitropolit zvorničko-tuzlanski ukazuje na opasnosti duhovnog razvodnjavanja, ističući da pravoslavlje ne priznaje kompromis kada je u pitanju istina vere i svetost Svetih Tajni.
U toku zasedanja usvojeni su redovni godišnji izveštaji i novi planovi poslovanja patrijaršijskih tela koja su u nadležnosti Patrijaršijskog upravnog odbora.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Trećeg dana Vaskršnjeg posta, u hramu Svetog Save u Beogradu, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je snažnu poruku o pokajanju, smirenju i istinskom putu ka Bogu – borbi sa sobom, a ne sa drugima.
Arhimandrit Srpske pravoslavne crkve Vasilije Kostić objašnjava zašto porodični ručak nije samo obrok, već temelj vaspitanja – i kako se u toj tihoj svakodnevici gradi ili ruši autoritet oca, toplina majke i snaga deteta.
Mahmud je uvek znao ko je i šta je, svoje srpsko poreklo od pre 500 godina i imao je želju da se vrati u pravoslavlje.
Duhovni mir postao je roba, koja ljudima stalno izmiče.
Novozavetni spisi, a i kasniji crkveni kanoni, ne određuju nikakve spoljašnje znake žalosti za umrlima, naglašava sveštenik.
Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije.
Papa Aleksandar VI umro je najverovatnije otrovan, nakon oproštajne večere priređene u počast sina 6. augusta 1503.
Đakoni nemaju pravo vršenja svetih tajni, nego pomažu svešteniku u toku tih obreda.
Pošto se brojanje smatra micvom, svako veče se, pre brojanja, izgovara posebni blagoslov.
Novozavetni spisi, a i kasniji crkveni kanoni, ne određuju nikakve spoljašnje znake žalosti za umrlima, naglašava sveštenik.
Na taj način će se obogatiti postojeći sportsko-rekreativni i turistički sadržaji i povećati ekonomska i ekološka konkurentnost opštine na turističkoj mapi Srbije.
Kad se testo mesi srcem, a zlatna korica šapuće uspomene – otkrivamo vam starinski način pripreme najmekših pereca što mirišu na dom, sigurnost i ljubav.
