Uz pravi recept, post na vodi postaje prava gozba! Isprobajte ukusne i hranljive punjene paprike koje će obogatiti vašu trpezu i uneti novu dimenziju u posnu ishranu.
Post na vodi često se doživljava kao jednolična ishrana, ali uz malo truda i kreativnosti može postati prava gozba bogata ukusima i hranljivim sastojcima. U vreme posta, kada se uzdržavamo od mrsnih jela, imamo priliku da otkrijemo blagodeti biljne ishrane, osvežimo svoje telo i duh i produbimo molitveni život kroz jednostavnu, ali izuzetno ukusnu hranu.
Jedno od jela koje može obogatiti trpezu tokom Velikog posta jeste paprika punjena žitom i bukovačom – spoj drevne tradicije i prirodnih sastojaka, koji hrani telo, a duši pruža radost postojanja u skladu sa Božjim darovima.
Sastojci:
8 paprika
200 g bukovača
500 g pšenice
3 čena belog luka
100 g paradajza
300 g praziluka
1/2 kašičice slatke paprike
Bosiljak po ukusu
Shutterstock
Najpre skuvajte pšenicu
Priprema:
Praziluk i bukovače sitno iseckajte, a paradajz isecite na kockice. Beli luk izdinstajte na malo vode zajedno sa slatkom paprikom, a zatim dodajte praziluk i bukovače i dinstajte dok pečurke ne omekšaju. Dodajte prethodno skuvanu i samlevenu pšenicu, pa sve sjedinite. Smesi dodajte začine po ukusu i malo bosiljka, pa njome napunite pripremljene paprike. Napunjene paprike složite u pleh obložen papirom za pečenje, pokrijte folijom i pecite u rerni na 180 stepeni oko 30 minuta.
Ovo jelo nije samo hranljivo, već nas podseća na bogatstvo koje post pruža – priliku da se skromnim i zdravim obrocima približimo duhovnoj čistoti i jednostavnosti.
U svakoj kašici krije se ljubav prema Božjem stvaranju i podsećanje da i u najjednostavnijim jelima možemo pronaći radost, zahvalnost i duhovnu snagu.
Uživajte u lako pripremljenim i hranljivim jelima koje su savršene za dane posta: ukusna čorbu od griza i praziluka, aromatičan rižoto sa prazilukom, hrskave ćufte od pahuljica i povrća, te osvežavajući sos od kiselih krastavaca i belog luka.
Zdrav, ukusan i potpuno prilagođen pravilima Božićnog posta, ovaj lagani namaz od avokada idealan je za sve prilike – od brzog doručka do elegantne užine uz posne grickalice.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Recept iz Velikog posnog kuvara autorke Nade Marković otkriva kako se od najjednostavnijih sastojaka može napraviti brzo, ukusno i iznenađujuće fino jelo koje će obogatiti svaku trpezu u vreme posta.
Pratite kalendar dana na vodi, ulju i ribi, otkrijte praktične recepte za doručak, ručak i večeru i produbite svoje duhovno iskustvo tokom ovog svetog perioda.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
