Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U tišini velikoposnih dana, dok se duša priprema za susret sa Vaskrsom, reči vladike Sergija odjekuju kao blagi podstrek na unutrašnju obnovu. Veliki postnije tek puko odricanje, već put ka preobražaju srca, prilika da se oslobodimo svega što nas udaljava od Boga i bližnjih. Njegove misli pozivaju na smirenje strasti, praštanje i blagodarnost, na post koji nije samo telesni, već i duboko duhovni – post duše, uma i dela.
Kako vladika bihaćko-petrovački Sergije ističe, nije dovoljno uzdržavati se od hrane, a ostati isti. Post je vreme kada se ljubav uzvisuje nad gordošću, vera nad strahom, a mir nad podelama, da bismo svi zajedno, kao saputnici na lađi vremena, pristali u tihom pristaništu Boga živoga.
„Duhovno smo zakoračili u Veliki post. U danima koje je Gospod stavio pred nas ispravimo sebe, smirimo strasti, uzvisimo duh, očistimo srca, jer Vaskršnji post nije ništa drugo do jedno veliko spremanje sopstvene duše”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
„U svakome od nas ima mnogo toga što nas odvaja od Boga, a sve što nas razdvaja od Gospoda udaljava nas i od istinskog odnosa sa bližnjima. Zato svima oprostimo sve, da bi Gospod oprostio nama i da bi nas primio u Svoj očinski zagrljaj, jer On je Otac Koji voli svoju djecu čak i onda kad su neposlušna. Zato je i rečeno da je Bog Ljubav (1Jov 4, 3). Budimo blagodarni na svemu. Osvrnimo se i pogledajmo čime nas je Gospod darovao i ne tražimo više od onog što već imamo.
YT/ Телевизија Храм
Vladika bihaćko-petrovački Sergije
Pokažimo molitvenu zahvalnost za svaki zalogaj nasušnog hleba, za krov koji ne prokišnjava, za osmehe naše braće i sestara, za sve ono lepo što nam se svakodnevno dešava čak i onda kada to nismo u stanju videti. Nije dovoljno postiti, a pritom ostati isti. Post je ciklus u kojem duša treba da se menja na bolje, da uzrasta u meru rasta visine Hristove, da više bude zagledana u Carstvo koje će tek doći nego u zemaljska carstva koja nastaju, propadaju i nestaju. Zato budimo najbolja verzija sebe i ne činimo sebi i jedni drugima rđava dela koja smo, možda, do danas činili.
Post nije potreban samo pojedincu, već i celokupnom narodu, kako bismo izlečili međusobne podele, netrpeljivost i sukobe koji nas udaljavaju od dobra. Vreme je za mir, slogu i bratsku ljubav. Na to smo pozvani i neka svako učini ono što je do njega. Ne čekajmo da nam se oprosti, već prvi zatražimo oproštaj, kako od Gospoda, tako i od ljudi. Neka vera pobedi gordost, neka ljubav nadvlada strah i neka svako u svome srcu nađe mesta za bližnje svoje. Gospod nas je sazdao po Liku Svome, dajući nam ljubav da je umnožimo, veru da po njoj živimo, ali i obećanje da će, u onaj dan, doći „Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Mt 16, 27).
Verujući Gospodu i verujući u Gospoda, živimo kao da ćemo sutra izaći pred Lice Njegovo. Tada ćemo zaboraviti na prolazno i živeti za večnost, za susret koji nas neće mimoići. Vođeni takvim mislima i željama duše, bližnje ćemo prepoznati kao saputnike na lađi vremena koja nas vodi u tiho pristanište Boga Živoga. Obogatimo se Bogom, ljubimo bližnje svoje, a postom i molitvom, dobrotom i žrtvom, spoznajmo svoju istinsku svrhu postojanja, da bismo na kraju našeg životnog puta začuli glas Hrista Vaskrslog: `Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga` (Mt 25, 21). Praštajte svima sve i ljubite bližnje svoje”, poručuje vladika Sergije.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Sofija Urukalo, koja je preživela Drugi svetski rat i decenijama čuva ljubav prema srpskom narodu, primila je blagoslov patrijarha Porfirija tokom njegovog susreta sa srpskom zajednicom u Australiji.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
U Crkvi Svetog kneza Lazara u Aleksandriji, u Sidneju, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao je srpski narod da iskušenja savremenog doba prihvati kao priliku da se još više približi Crkvi i Bogu.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U pustinji Južne Australije srpski vernici podigli su jedinstveni podzemni hram sa ikonama na staklu i freskama isklesanim u kamenu, koji danas svedoči o snazi vere hiljadama kilometara daleko od otadžbine.
Prema pravoslavlju, roditeljska uloga ne svodi se samo na pružanje ljubavi i zaštite, već obuhvata i odgovornost da se dete usmerava, uči samokontroli i razvija osećaj za granice.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Podsećajući na čuda iz Svetog pisma, veliki srpski duhovnik objašnjava šta znači glas Gospodnji na vodama i zašto su apostoli i svetitelji primer poslušnosti koju bi svaki hrišćanin trebalo da sledi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola Filipa, đakona, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog velikomučenika Aretu. Katolička crkva obeležava spomen na Svetog Antonija Mariju Klareta, dok Jevreji proslavljaju Šabat, a muslimani nemaju veći praznik.
Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.
Šta stoji iza sedmice u kojoj se ukidaju uobičajeni dani posta i kako ovaj liturgijski „predah“ zapravo priprema čoveka za najzahtevniji duhovni period u godini.
U petak druge sedmice po Vaskrsu čitamo snažno svedočenje jednog od najmudrijih duhovnika 19. veka. Sveti Teofan Zatvornik piše o grehu Ananije i Sapfire, ali i o svakome od nas koji zaboravljamo da su Božje oči svetlije od sunca i da vide i najskrivenije pomisli srca.
Autentična poruka za ponedeljak druge sedmice po Vaskrsu iz knjige „Misli za svaki dan u godini“ podseća nas da istinsko pokajanje ne sme prestati nakon prazničnih dana, već da mora ostati životvorni plod u našem srcu.
Otac Andrej Konanos u svom autorskom tekstu ukazuje na opasnost od spoljašnjih obreda koji se svode na formalnost, dok pravu duhovnu promenu – kroz pokajanje, ljubav i smirenje – zanemarujemo, te poziva na dublje samorazmatranje i iskrenu transformaciju unutar nas samih.
Od bogoslovskih dela i knjiga o svetiteljima do naslova posvećenih istoriji i kulturi, posetioci mogu da otkriju bogatstvo pravoslavne duhovne baštine.
Sofija Urukalo, koja je preživela Drugi svetski rat i decenijama čuva ljubav prema srpskom narodu, primila je blagoslov patrijarha Porfirija tokom njegovog susreta sa srpskom zajednicom u Australiji.
Književnik je odlikovanje primio kao priznanje za vernost Crkvi i doprinos očuvanju srpske kulturne i duhovne baštine u Crnoj Gori, ističući da ono za njega predstavlja krunu životnog truda na njivi Gospodnjoj.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Relikvijar ukrašen biserima i kristalima naručili su Stefan i Lazar Musić za manastir Novu Pavlicu, gde je počivala njihova majka Teodosija, sestra kneza Lazara.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
