Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U tišini velikoposnih dana, dok se duša priprema za susret sa Vaskrsom, reči vladike Sergija odjekuju kao blagi podstrek na unutrašnju obnovu. Veliki post nije tek puko odricanje, već put ka preobražaju srca, prilika da se oslobodimo svega što nas udaljava od Boga i bližnjih. Njegove misli pozivaju na smirenje strasti, praštanje i blagodarnost, na post koji nije samo telesni, već i duboko duhovni – post duše, uma i dela.
Kako vladika bihaćko-petrovački Sergije ističe, nije dovoljno uzdržavati se od hrane, a ostati isti. Post je vreme kada se ljubav uzvisuje nad gordošću, vera nad strahom, a mir nad podelama, da bismo svi zajedno, kao saputnici na lađi vremena, pristali u tihom pristaništu Boga živoga.
„Duhovno smo zakoračili u Veliki post. U danima koje je Gospod stavio pred nas ispravimo sebe, smirimo strasti, uzvisimo duh, očistimo srca, jer Vaskršnji post nije ništa drugo do jedno veliko spremanje sopstvene duše”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
„U svakome od nas ima mnogo toga što nas odvaja od Boga, a sve što nas razdvaja od Gospoda udaljava nas i od istinskog odnosa sa bližnjima. Zato svima oprostimo sve, da bi Gospod oprostio nama i da bi nas primio u Svoj očinski zagrljaj, jer On je Otac Koji voli svoju djecu čak i onda kad su neposlušna. Zato je i rečeno da je Bog Ljubav (1Jov 4, 3). Budimo blagodarni na svemu. Osvrnimo se i pogledajmo čime nas je Gospod darovao i ne tražimo više od onog što već imamo.
Pokažimo molitvenu zahvalnost za svaki zalogaj nasušnog hleba, za krov koji ne prokišnjava, za osmehe naše braće i sestara, za sve ono lepo što nam se svakodnevno dešava čak i onda kada to nismo u stanju videti. Nije dovoljno postiti, a pritom ostati isti. Post je ciklus u kojem duša treba da se menja na bolje, da uzrasta u meru rasta visine Hristove, da više bude zagledana u Carstvo koje će tek doći nego u zemaljska carstva koja nastaju, propadaju i nestaju. Zato budimo najbolja verzija sebe i ne činimo sebi i jedni drugima rđava dela koja smo, možda, do danas činili.
Post nije potreban samo pojedincu, već i celokupnom narodu, kako bismo izlečili međusobne podele, netrpeljivost i sukobe koji nas udaljavaju od dobra. Vreme je za mir, slogu i bratsku ljubav. Na to smo pozvani i neka svako učini ono što je do njega. Ne čekajmo da nam se oprosti, već prvi zatražimo oproštaj, kako od Gospoda, tako i od ljudi. Neka vera pobedi gordost, neka ljubav nadvlada strah i neka svako u svome srcu nađe mesta za bližnje svoje. Gospod nas je sazdao po Liku Svome, dajući nam ljubav da je umnožimo, veru da po njoj živimo, ali i obećanje da će, u onaj dan, doći „Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Mt 16, 27).
Verujući Gospodu i verujući u Gospoda, živimo kao da ćemo sutra izaći pred Lice Njegovo. Tada ćemo zaboraviti na prolazno i živeti za večnost, za susret koji nas neće mimoići. Vođeni takvim mislima i željama duše, bližnje ćemo prepoznati kao saputnike na lađi vremena koja nas vodi u tiho pristanište Boga Živoga. Obogatimo se Bogom, ljubimo bližnje svoje, a postom i molitvom, dobrotom i žrtvom, spoznajmo svoju istinsku svrhu postojanja, da bismo na kraju našeg životnog puta začuli glas Hrista Vaskrslog: `Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga` (Mt 25, 21). Praštajte svima sve i ljubite bližnje svoje”, poručuje vladika Sergije.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Pošto je nepokolebljivo odbijao da se odrekne Hrista, mučitelji su ga, posle stravičnih i dugotrajnih muka, na kraju zaklali 259. godine.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Za života je bio poznat po brojnim čudesima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
Na praznik Trećeg obretenja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski predvodio je svečanu arhijerejsku liturgiju i u besedi govorio o neprekidnoj molitvi, unutrašnjem miru i prisustvu Presvete Bogorodice u životu vernika.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Jednostavan recept iz rerne koji spaja blage začine i pun ukus, idealan za dane posta na ulju i brz, zdrav obrok koji se lako uvodi u svakodnevnu trpezu.
Od Svetog Save i Stefana Nemanje preko Trojeručice i rukopisa do požara koji umalo nije promenio sudbinu - priča o svetom mestu koje više od osam vekova traje između istorije, vere i monaškog života.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
