Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U tišini velikoposnih dana, dok se duša priprema za susret sa Vaskrsom, reči vladike Sergija odjekuju kao blagi podstrek na unutrašnju obnovu. Veliki post nije tek puko odricanje, već put ka preobražaju srca, prilika da se oslobodimo svega što nas udaljava od Boga i bližnjih. Njegove misli pozivaju na smirenje strasti, praštanje i blagodarnost, na post koji nije samo telesni, već i duboko duhovni – post duše, uma i dela.
Kako vladika bihaćko-petrovački Sergije ističe, nije dovoljno uzdržavati se od hrane, a ostati isti. Post je vreme kada se ljubav uzvisuje nad gordošću, vera nad strahom, a mir nad podelama, da bismo svi zajedno, kao saputnici na lađi vremena, pristali u tihom pristaništu Boga živoga.
„Duhovno smo zakoračili u Veliki post. U danima koje je Gospod stavio pred nas ispravimo sebe, smirimo strasti, uzvisimo duh, očistimo srca, jer Vaskršnji post nije ništa drugo do jedno veliko spremanje sopstvene duše”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
„U svakome od nas ima mnogo toga što nas odvaja od Boga, a sve što nas razdvaja od Gospoda udaljava nas i od istinskog odnosa sa bližnjima. Zato svima oprostimo sve, da bi Gospod oprostio nama i da bi nas primio u Svoj očinski zagrljaj, jer On je Otac Koji voli svoju djecu čak i onda kad su neposlušna. Zato je i rečeno da je Bog Ljubav (1Jov 4, 3). Budimo blagodarni na svemu. Osvrnimo se i pogledajmo čime nas je Gospod darovao i ne tražimo više od onog što već imamo.
Pokažimo molitvenu zahvalnost za svaki zalogaj nasušnog hleba, za krov koji ne prokišnjava, za osmehe naše braće i sestara, za sve ono lepo što nam se svakodnevno dešava čak i onda kada to nismo u stanju videti. Nije dovoljno postiti, a pritom ostati isti. Post je ciklus u kojem duša treba da se menja na bolje, da uzrasta u meru rasta visine Hristove, da više bude zagledana u Carstvo koje će tek doći nego u zemaljska carstva koja nastaju, propadaju i nestaju. Zato budimo najbolja verzija sebe i ne činimo sebi i jedni drugima rđava dela koja smo, možda, do danas činili.
Post nije potreban samo pojedincu, već i celokupnom narodu, kako bismo izlečili međusobne podele, netrpeljivost i sukobe koji nas udaljavaju od dobra. Vreme je za mir, slogu i bratsku ljubav. Na to smo pozvani i neka svako učini ono što je do njega. Ne čekajmo da nam se oprosti, već prvi zatražimo oproštaj, kako od Gospoda, tako i od ljudi. Neka vera pobedi gordost, neka ljubav nadvlada strah i neka svako u svome srcu nađe mesta za bližnje svoje. Gospod nas je sazdao po Liku Svome, dajući nam ljubav da je umnožimo, veru da po njoj živimo, ali i obećanje da će, u onaj dan, doći „Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Mt 16, 27).
Verujući Gospodu i verujući u Gospoda, živimo kao da ćemo sutra izaći pred Lice Njegovo. Tada ćemo zaboraviti na prolazno i živeti za večnost, za susret koji nas neće mimoići. Vođeni takvim mislima i željama duše, bližnje ćemo prepoznati kao saputnike na lađi vremena koja nas vodi u tiho pristanište Boga Živoga. Obogatimo se Bogom, ljubimo bližnje svoje, a postom i molitvom, dobrotom i žrtvom, spoznajmo svoju istinsku svrhu postojanja, da bismo na kraju našeg životnog puta začuli glas Hrista Vaskrslog: `Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga` (Mt 25, 21). Praštajte svima sve i ljubite bližnje svoje”, poručuje vladika Sergije.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Svo troje su mučenički postradali zbog vere u Hrista.
Rođena je od Bogom izabranih roditelja, Joakima i Ane.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
Danas je ovaj običaj izuzetno popularan i roditelji se trude da ga sprovedu što svečanije i u to ulažu puno novca.
Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Praštalno veče nije samo liturgijski obred, već trenutak istinskog pomirenja, prilika da skinemo teret prošlosti i zakoračimo u post sa čistim srcem.
Šta znači post kao „mati celomudrenosti“ i kako nas odvaja od lutanja u grehovnim strastima? Sveti Teofan Zatvornik otkriva duhovnu suštinu ovog svetog perioda i poziva na unutrašnju promenu.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Osnovnu školu je završio u Kotoru, a Bogosloviju Svetog Petra Cetinjskog u Cetinju završava 2003. godine.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
U paraklisu Svetog velikomučenika Teodora Tirona u kasarni „Topčider“, episkop lipljanski i vojni služio je liturgiju, osvetio slavske darove i sa starešinama i vojnicima prelomio slavski kolač, podsećajući na neraskidivu vezu između vojske i Crkve.
Pitanje o tome gde se novac tačno stavlja i zašto, često izaziva diskusiju među vernicima.
Uz eksplozivnu napravu i lažne pasoše ukrajinski agenti pokušali da ubiju duhovnog vođu Krima - mitropolita Tihona. Otkrivene zastrašujuće pretnje i špijunske mreže koje sežu do Kijeva.
U vreme kada su Srbi bili izloženi brojnim napadima svojih komšija Albanaca, Mati Ilarija se hrabro suprotstavljala svim izazovima kako bi sačuvala duhovnu baštinu manastira.
Kada su lekari nemoćno širili ruke, iskrena vera i molitve su suze vapaja pretvorile u suze radosnice.
O čudesnom događaju ga je obavestila njegova dobra prijateljica i majka mladog jeromonaha Evstatija, očevica.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Zanimljivo je da ono, za čim većina ljudi juri u ovozemaljskom životu - novac, karijera, bogatstvo – pred smrt postaju nebitni i ostaju daleko u senci stvari koji se najčešće zanemaruju u životu.
