Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U tišini velikoposnih dana, dok se duša priprema za susret sa Vaskrsom, reči vladike Sergija odjekuju kao blagi podstrek na unutrašnju obnovu. Veliki post nije tek puko odricanje, već put ka preobražaju srca, prilika da se oslobodimo svega što nas udaljava od Boga i bližnjih. Njegove misli pozivaju na smirenje strasti, praštanje i blagodarnost, na post koji nije samo telesni, već i duboko duhovni – post duše, uma i dela.
Kako vladika bihaćko-petrovački Sergije ističe, nije dovoljno uzdržavati se od hrane, a ostati isti. Post je vreme kada se ljubav uzvisuje nad gordošću, vera nad strahom, a mir nad podelama, da bismo svi zajedno, kao saputnici na lađi vremena, pristali u tihom pristaništu Boga živoga.
„Duhovno smo zakoračili u Veliki post. U danima koje je Gospod stavio pred nas ispravimo sebe, smirimo strasti, uzvisimo duh, očistimo srca, jer Vaskršnji post nije ništa drugo do jedno veliko spremanje sopstvene duše”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
„U svakome od nas ima mnogo toga što nas odvaja od Boga, a sve što nas razdvaja od Gospoda udaljava nas i od istinskog odnosa sa bližnjima. Zato svima oprostimo sve, da bi Gospod oprostio nama i da bi nas primio u Svoj očinski zagrljaj, jer On je Otac Koji voli svoju djecu čak i onda kad su neposlušna. Zato je i rečeno da je Bog Ljubav (1Jov 4, 3). Budimo blagodarni na svemu. Osvrnimo se i pogledajmo čime nas je Gospod darovao i ne tražimo više od onog što već imamo.
Pokažimo molitvenu zahvalnost za svaki zalogaj nasušnog hleba, za krov koji ne prokišnjava, za osmehe naše braće i sestara, za sve ono lepo što nam se svakodnevno dešava čak i onda kada to nismo u stanju videti. Nije dovoljno postiti, a pritom ostati isti. Post je ciklus u kojem duša treba da se menja na bolje, da uzrasta u meru rasta visine Hristove, da više bude zagledana u Carstvo koje će tek doći nego u zemaljska carstva koja nastaju, propadaju i nestaju. Zato budimo najbolja verzija sebe i ne činimo sebi i jedni drugima rđava dela koja smo, možda, do danas činili.
Post nije potreban samo pojedincu, već i celokupnom narodu, kako bismo izlečili međusobne podele, netrpeljivost i sukobe koji nas udaljavaju od dobra. Vreme je za mir, slogu i bratsku ljubav. Na to smo pozvani i neka svako učini ono što je do njega. Ne čekajmo da nam se oprosti, već prvi zatražimo oproštaj, kako od Gospoda, tako i od ljudi. Neka vera pobedi gordost, neka ljubav nadvlada strah i neka svako u svome srcu nađe mesta za bližnje svoje. Gospod nas je sazdao po Liku Svome, dajući nam ljubav da je umnožimo, veru da po njoj živimo, ali i obećanje da će, u onaj dan, doći „Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Mt 16, 27).
Verujući Gospodu i verujući u Gospoda, živimo kao da ćemo sutra izaći pred Lice Njegovo. Tada ćemo zaboraviti na prolazno i živeti za večnost, za susret koji nas neće mimoići. Vođeni takvim mislima i željama duše, bližnje ćemo prepoznati kao saputnike na lađi vremena koja nas vodi u tiho pristanište Boga Živoga. Obogatimo se Bogom, ljubimo bližnje svoje, a postom i molitvom, dobrotom i žrtvom, spoznajmo svoju istinsku svrhu postojanja, da bismo na kraju našeg životnog puta začuli glas Hrista Vaskrslog: `Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga` (Mt 25, 21). Praštajte svima sve i ljubite bližnje svoje”, poručuje vladika Sergije.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
Pravoslavlje uči da je dete dar Božiji, ali i odgovornost koju roditelji preuzimaju pred Bogom.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Praznik posvećen ovom apostolu nosi snažnu poruku nade — čak i kada sumnjamo, Hristos dolazi da nas dotakne svojom istinom.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Episkopa Silvestra iz Ugande dočekao je mitropolit zvorničko-tuzlanski Fotije, a njegov boravak u srpskim zemljama kroz liturgije, duhovne tribine i svedočanstva pokazuje kako pravoslavlje spaja ljude sa dva kontinenta u istom Duhu i veri.
U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda.
Na praznik Svetog Kirijaka Otšelnika, vladika zapadnoevropski Justin služio je liturgiju, a rukopoloženjem i odlikovanjem sveštenika osnažio pravoslavnu zajednicu Srba u Španiji.
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
Ajeti 40:66-68 sure Ghafir naglašavaju neprolazne istine: život, smrt i sudbina deo su višeg reda koji nas poziva na predanost, strpljenje i razumevanje Božije volje.
Veliki ruski svetitelj iz 19. veka objašnjava da kada podignemo srce ka Bogu, čak i najveća tuga gubi snagu, a spokojstvo postaje živo iskustvo prisustva Božije ljubavi.
Sveti Pajsije Svetogorac upozorava da kletve, kada su izgovorene iz bola i nepravde, mogu imati ozbiljne posledice i za onoga ko ih izgovara i za onoga kome su upućene.
