Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U tišini velikoposnih dana, dok se duša priprema za susret sa Vaskrsom, reči vladike Sergija odjekuju kao blagi podstrek na unutrašnju obnovu. Veliki post nije tek puko odricanje, već put ka preobražaju srca, prilika da se oslobodimo svega što nas udaljava od Boga i bližnjih. Njegove misli pozivaju na smirenje strasti, praštanje i blagodarnost, na post koji nije samo telesni, već i duboko duhovni – post duše, uma i dela.
Kako vladika bihaćko-petrovački Sergije ističe, nije dovoljno uzdržavati se od hrane, a ostati isti. Post je vreme kada se ljubav uzvisuje nad gordošću, vera nad strahom, a mir nad podelama, da bismo svi zajedno, kao saputnici na lađi vremena, pristali u tihom pristaništu Boga živoga.
„Duhovno smo zakoračili u Veliki post. U danima koje je Gospod stavio pred nas ispravimo sebe, smirimo strasti, uzvisimo duh, očistimo srca, jer Vaskršnji post nije ništa drugo do jedno veliko spremanje sopstvene duše”, piše vladika Sergije na početku svog autorskog teksta koji prenosimo u celosti.
„U svakome od nas ima mnogo toga što nas odvaja od Boga, a sve što nas razdvaja od Gospoda udaljava nas i od istinskog odnosa sa bližnjima. Zato svima oprostimo sve, da bi Gospod oprostio nama i da bi nas primio u Svoj očinski zagrljaj, jer On je Otac Koji voli svoju djecu čak i onda kad su neposlušna. Zato je i rečeno da je Bog Ljubav (1Jov 4, 3). Budimo blagodarni na svemu. Osvrnimo se i pogledajmo čime nas je Gospod darovao i ne tražimo više od onog što već imamo.
Pokažimo molitvenu zahvalnost za svaki zalogaj nasušnog hleba, za krov koji ne prokišnjava, za osmehe naše braće i sestara, za sve ono lepo što nam se svakodnevno dešava čak i onda kada to nismo u stanju videti. Nije dovoljno postiti, a pritom ostati isti. Post je ciklus u kojem duša treba da se menja na bolje, da uzrasta u meru rasta visine Hristove, da više bude zagledana u Carstvo koje će tek doći nego u zemaljska carstva koja nastaju, propadaju i nestaju. Zato budimo najbolja verzija sebe i ne činimo sebi i jedni drugima rđava dela koja smo, možda, do danas činili.
Post nije potreban samo pojedincu, već i celokupnom narodu, kako bismo izlečili međusobne podele, netrpeljivost i sukobe koji nas udaljavaju od dobra. Vreme je za mir, slogu i bratsku ljubav. Na to smo pozvani i neka svako učini ono što je do njega. Ne čekajmo da nam se oprosti, već prvi zatražimo oproštaj, kako od Gospoda, tako i od ljudi. Neka vera pobedi gordost, neka ljubav nadvlada strah i neka svako u svome srcu nađe mesta za bližnje svoje. Gospod nas je sazdao po Liku Svome, dajući nam ljubav da je umnožimo, veru da po njoj živimo, ali i obećanje da će, u onaj dan, doći „Sin Čovječiji u slavi Oca svojega sa anđelima svojim, i tada će uzvratiti svakome po delima njegovim“ (Mt 16, 27).
Verujući Gospodu i verujući u Gospoda, živimo kao da ćemo sutra izaći pred Lice Njegovo. Tada ćemo zaboraviti na prolazno i živeti za večnost, za susret koji nas neće mimoići. Vođeni takvim mislima i željama duše, bližnje ćemo prepoznati kao saputnike na lađi vremena koja nas vodi u tiho pristanište Boga Živoga. Obogatimo se Bogom, ljubimo bližnje svoje, a postom i molitvom, dobrotom i žrtvom, spoznajmo svoju istinsku svrhu postojanja, da bismo na kraju našeg životnog puta začuli glas Hrista Vaskrslog: `Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uđi u radost gospodara svoga` (Mt 25, 21). Praštajte svima sve i ljubite bližnje svoje”, poručuje vladika Sergije.
Uoči Velikog posta, poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao vernike na unutrašnje pomirenje i duhovnu obnovu, govoreći o istinskom značaju posta i ljubavi prema bližnjima.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Pouka kiparskog arhijereja govori o takvim trenucima: rasejanost, umor i osećaj da ništa ne dobijamo dok stojimo u hramu lako postanu opravdanje za ostanak kod kuće.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Pimen Veliki podvizavao se u 5. veku i svojim životom ostao upamćen kao primer monaha koji je sve podredio molitvi, poslušanju, radu i unutrašnjem miru.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Mitropolit budimljansko-nikšićki besedio je o nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske tokom pomena u Pivskom manastiru, što je ponovo otvorilo pitanje granica crkvene besede i verskih sloboda u Crnoj Gori.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio o njegovoj veri, poslednjim godinama života i teškom vremenu koje je obeležilo njegovu istorijsku ulogu, uz poruku o pokajanju, miru i međusobnom razumevanju.
Vernici iz svih krajeva od ranih jutarnjih časova pristižu u crkvu Svetog apostola Luke, gde je izložen kovčeg sa telom generala Mladića.
Od drevne tradicije do savremenog umetničkog izraza, u Galeriji Kolarčeve zadužbine susreću se različite škole, tehnike i poetike.
Ikone su vidljivi, opipljivi prozor u duhovni svet i sredstvo komunikacije sa Bogom i svetiteljima.
Udaljavanje od Crkve je veoma opasno po čoveka.
Prošlost čoveku nije data da je iznova živi.
Na prvi pogled deluju gotovo isto, ali se iza ova dva pojma kriju različiti odgovori na jedno od najvećih pitanja čoveka: šta možemo da znamo o Bogu?
Imam iz Bujanovca, koji gotovo tri decenije predvodi romsku muslimansku zajednicu, biće zadužen za vernike u Srbiji i dijaspori.
U besedi za utorak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički povezuje Isaijino viđenje Hristovog stradanja sa tajnom Božjeg sveznanja i onim što Bog vidi u dubini ljudskog srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
