U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
U Nedelju praštanja, koja nas uvodi u najuzvišeniji period crkvene godine – Veliki post, episkop valjevski Isihije služio je svetu liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu. Ovaj sveti trenutak, ispunjen duhovnom snagom i milošću, okupio je veliki broj vernika koji su došli da prime duhovnu pouku, pomole se i da zajedno sa svojim episkopom započnu put samoproučavanja, pokajanja i pročišćenja.
U svojoj besedi, vladika Isihije je podsetio sabrane na duboko duhovno značenje Velikog posta, kao i na odgovornost svakog hrišćanina da u tom periodu intenzivira svoju duhovnu borbu i odricanje. On je istakao da je post mnogo više od fizičkog odricanja od hrane; to je, pre svega, duhovno čišćenje koje zahteva smirenost, pokajanje i odlučnost da se postigne veće usklađivanje sa voljom Božjom.
- Živimo ozbiljno i dostojanstveno, ne dozvolimo buri ovog vremena da nas smućuje! Zadobijmo blagodat, jer ako je imamo, mi smo provodnici te iste blagodati i svako ko dođe u kontakt sa nama, takođe je zadobija - poručio je vladika Isihije. On je podsetio verne da je čovek stvoren po Božjem podobiju i da je njegov životna svrha da se stalno uspinje ka savršenstvu, da se sve više upodobljava Bogu i ostvaruje svoju punu duhovnu prirodu.
- Od prvorodnog greha koji su počinili Adam i Eva, ljudska priroda je postala izopačena i grešna, ali čovek krštenjem u ime Svete Trojice i životom u veri može stalno i iznova da se popravlja i vraća Bogu - rekao je vladika, ukazujući na važnost krštenja i svakodnevne borbe sa sopstvenim slabostima.
Post, kao vreme duhovnog pročišćenja, ima poseban značaj, a vladika je pozvao verne da se trude da poste na vodi, ako im to zdravlje i okolnosti dopuštaju, ili da bar „posti blaže“, ali nikako da zanemare ovaj sveti zadatak.
- Niko od nas ne može biti slobodan od jela, ali ne treba da jelo vlada nama - istakao je.
On je podsetio i na važnost odricanja u svim aspektima života, ne samo u hrani, nego i u ponašanju, govoru i mislima.
- Sabirajte blaga dobrih dela, a naročito oprostite i zatražite oproštaj ne apstraktno, nego konkretno - pozvao je vladika. On je, takođe, istakao kako post treba da bude put samoposmatranja, otkrivanja viših vrednosti koje su u nama, a koje možemo dosegnuti kroz pokajanje i trud.
Beseda Episkopa Isihija bila je snažan podsetnik na to da je Veliki post vreme za dublje sagledavanje svog života, trenutak kada možemo da se upitamo o svojim postupcima, o tome šta je zaista bitno i kako da se trudimo da budemo bolji, da budemo ono što nas je Bog stvorio da budemo – ljudi u punom smislu te reči.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
U trenutku kada Bliski Istok prolazi kroz ozbiljne izazove, novi američki ambasador Majk Hakabi položio je rukom pisanu molitvu predsednika Donalda Trampa na Zid plača, prenoseći poruku nade i jedinstva.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U danima posta kada je riba dozvoljena, trpeza može da zasija jednostavnošću - uz kuvanu ribu s mladim povrćem i mirođijom, po receptu iz manastirske kuhinje koji spaja ukus i smirenje.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", u petak šeste sedmice Velokog posta, Sveti Teofan Zatvornik otkriva duboku istinu o duhovnoj borbi tokom Svete Četrdesetnice i poziva nas na iskrenu refleksiju.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U Vaskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije i arhijereji SPC pozivaju verni narod i sve ljude dobre volje da se odreknu individualizma i vrate Bogu i liturgijskom životu, jer je to jedini pravi odgovor na savremene krize i nesuglasice koje potresaju društvo.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
U Vaskršnjoj poslanici patrijarh Porfirije i arhijereji SPC pozivaju verni narod i sve ljude dobre volje da se odreknu individualizma i vrate Bogu i liturgijskom životu, jer je to jedini pravi odgovor na savremene krize i nesuglasice koje potresaju društvo.
U najdubljoj tišini Velikog petka, iz redova blaga koje je Sveti vladika Nikolaj ostavio srpskom narodu, izvire molitveni biser za koji prepodobni Justin Ćelijski kaže da je deo večnog Srpskig Jevanđelja – reči koje danas zvuče snažnije nego ikada.
