U Nedelju praštanja, episkop valjevski pozvao je vernike na duboko samoproučavanje, odricanje i duhovnu obnovu kroz Veliki post, ističući važnost svakodnevnog truda na duhovnom uspinjanju.
U Nedelju praštanja, koja nas uvodi u najuzvišeniji period crkvene godine – Veliki post, episkop valjevski Isihije služio je svetu liturgiju u hramu Pokrova Presvete Bogorodice u Valjevu. Ovaj sveti trenutak, ispunjen duhovnom snagom i milošću, okupio je veliki broj vernika koji su došli da prime duhovnu pouku, pomole se i da zajedno sa svojim episkopom započnu put samoproučavanja, pokajanja i pročišćenja.
U svojoj besedi, vladika Isihije je podsetio sabrane na duboko duhovno značenje Velikog posta, kao i na odgovornost svakog hrišćanina da u tom periodu intenzivira svoju duhovnu borbu i odricanje. On je istakao da je post mnogo više od fizičkog odricanja od hrane; to je, pre svega, duhovno čišćenje koje zahteva smirenost, pokajanje i odlučnost da se postigne veće usklađivanje sa voljom Božjom.
- Živimo ozbiljno i dostojanstveno, ne dozvolimo buri ovog vremena da nas smućuje! Zadobijmo blagodat, jer ako je imamo, mi smo provodnici te iste blagodati i svako ko dođe u kontakt sa nama, takođe je zadobija - poručio je vladika Isihije. On je podsetio verne da je čovek stvoren po Božjem podobiju i da je njegov životna svrha da se stalno uspinje ka savršenstvu, da se sve više upodobljava Bogu i ostvaruje svoju punu duhovnu prirodu.
- Od prvorodnog greha koji su počinili Adam i Eva, ljudska priroda je postala izopačena i grešna, ali čovek krštenjem u ime Svete Trojice i životom u veri može stalno i iznova da se popravlja i vraća Bogu - rekao je vladika, ukazujući na važnost krštenja i svakodnevne borbe sa sopstvenim slabostima.
Post, kao vreme duhovnog pročišćenja, ima poseban značaj, a vladika je pozvao verne da se trude da poste na vodi, ako im to zdravlje i okolnosti dopuštaju, ili da bar „posti blaže“, ali nikako da zanemare ovaj sveti zadatak.
- Niko od nas ne može biti slobodan od jela, ali ne treba da jelo vlada nama - istakao je.
On je podsetio i na važnost odricanja u svim aspektima života, ne samo u hrani, nego i u ponašanju, govoru i mislima.
- Sabirajte blaga dobrih dela, a naročito oprostite i zatražite oproštaj ne apstraktno, nego konkretno - pozvao je vladika. On je, takođe, istakao kako post treba da bude put samoposmatranja, otkrivanja viših vrednosti koje su u nama, a koje možemo dosegnuti kroz pokajanje i trud.
Beseda Episkopa Isihija bila je snažan podsetnik na to da je Veliki post vreme za dublje sagledavanje svog života, trenutak kada možemo da se upitamo o svojim postupcima, o tome šta je zaista bitno i kako da se trudimo da budemo bolji, da budemo ono što nas je Bog stvorio da budemo – ljudi u punom smislu te reči.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Na liturgiji u Sabornom hramu u Podgorici, episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički Kirilo, administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske, govorio je o pravom smislu posta, opasnostima savremenih ideologija i tri iskušenja koja vernici moraju izbegavati.
Vaskršnji post je vreme kada vera nadvladava strah, ljubav pobeđuje gordost, a praštanje otvara put Božijoj milosti. Reči episkopa bihaćko-petrovačkog podsećaju da se duhovna obnova ne ogleda samo u uzdržavanju od hrane, već u čišćenju srca, molitvi i dobrim delima.
U svetinji posvećenoj Arhangelu Gavrilu služena je molitva koja poziva na duhovno uzrastanje, praštanje i ljubav prema bližnjemu, dok je mitropolit Atanasije podsetio vernike na pravi put kroz post i zajedništvo.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Jednostavna kombinacija brašna, jaja i masti bila je dovoljna da nastane hranljiv obrok za dane kada crkveni tipik nije propisivao post.
Starac iz Optine podsetio je da se put ka Hristu ne pokazuje samo molitvom i ličnom pobožnošću, već i spremnošću da sa ljubavlju nosimo slabosti i teškoće svojih bližnjih.
Dobra dela, sama po sebi, nisu ulaznica za raj, ističe sveštenik.
Od čudesnog isceljenja svetog Jovana Damaskina do događaja koje vernici i monasi vekovima pamte kao znak zaštite Presvete Bogorodice.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Post nije samo uzdržavanje od hrane – on je prilika za duhovnu obnovu, pokajanje i pomirenje sa samim sobom i Bogom. Kako post postaje lek za dušu i telo?
Druge večeri Velikog posta, patrijarh srpski služio je Kanon Svetog Andreja Kritskog, pozivajući vernike na unutrašnju obnovu, pokajanje i povratak Bogu kroz ljubav i praštanje.
U hramovima širom zemlje odjekivaće reči drevne pokajničke himne, dok verni narod, kroz molitvu i metanisanje, započinje Veliki post u smirenju i skrušenosti pred Bogom.
Mnoštvo narodnih običaja i bogata trpeza bez mesa obeležavaju ovaj dan, ali njegov vrhunac dolazi uveče, kada u crkvi izgovaramo reči koje otvaraju put ka duhovnoj čistoti – „Oprosti mi!“
Mitropolit mileševski Atanasije služio je pomen Varnavi Rosiću u Pljevljima, ističući da je ovaj arhijerej i posle svoje smrti nastavio delo započeto za života.
Vladika timočki Ilarion u besedi je podsetio da se istinski mir pronalazi kada čovek svoju volju uskladi sa voljom Božjom.
Mitropolit nemački Grigorije, koji je u vreme dolaska monaha Makarija u Tvrdoš bio episkop zahumsko-hercegovački i primorski, uputio je reči sećanja povodom upokojenja dugogodišnjeg sabrata ove hercegovačke svetinje.
Otac Makarije je 2000. godine pristupio bratstvu drevne hercegovačke svetinje i više od dve i po decenije proveo u molitvi, poslušanju i tihom služenju Bogu, noseći sa verom dugo i teško životno iskušenje bolesti.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Dva brata na putu ka moru otkrila su da najveće blago nije ono koje se može poneti u rancu, već ono koje ostaje zauvek u srcu.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Tumačeći reči iz Prve poslanice apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gordost čoveka udaljava od blagodati, dok smirenje otvara put Božjoj milosti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Prokla i Ilarija po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Uspenje svete Ane. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog apostola Jakova, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U islamskoj tradiciji Isus Hristos poznat je kao Isa, alejhi selam, jedan od najvećih Božijih poslanika, a Kuran govori o njegovom čudesnom rođenju, majci Merjemi i posebnoj ulozi koju će imati pred kraj vremena.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
