IMA LI BOG SMISAO ZA HUMOR? Neočekivano lice Svetog pisma: "BOLJE JE STANOVATI NA KROVU NEGO SA SVADLJIVOM ŽENOM U KUĆI"

U svetu u kome se Sveto pismo najčešće doživljava kao zbirka izrazito ozbiljnih, uzvišenih objava, ideja da u Bibliji postoji i humor može delovati gotovo neprikladno. Ipak, u tradiciji Pravoslavne crkve, koja Sveto pismo tumači u svetlosti Duha Svetoga, prisutni su i trenuci duhovite ironije, nadahnute pronicljivosti, pa čak i blage duhovne satire – uvek u funkciji istine, pokajanja i prosvetljenja.

Božanski podsmeh zlu: primer proroka Ilije

Jedan od najpoznatijih primera duhovite ironije nalazi se u Prvoj knjizi o carevima, kada Sveti prorok Ilija izaziva proroke Vala na duhovni dvoboj na gori Karmilu (3. Car. 18, 27). Dok oni viču i prizivaju svoga boga, Ilija im se podrugljivo obraća:

- Vičite jače, jer je on bog; možda je zamislio, ili je zauzet, ili je na putu; eda se ne probudi. (3. Car. 18, 27, prevod Daničić-Karadžić)

Ova rečenica je, prema tumačenjima svetih otaca, izraz proročke revnosti, ali i božanske ironije koja ogoljava nemoć idola. Sveti Jovan Zlatousti ističe da je ovde prisutna „revnost koja se ruga laži“, jer humor nije upotrebljen radi zabave, već kao sredstvo razotkrivanja duhovne obmane.

SPC

 

Gospod Isus i parabole s ironičnim preokretom

I Gospod Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja neretko uključuje i duhovitu ironiju – naročito u paraboličnom govoru. Tako, na primer, u paraboli o trunu i brvnu (Mt. 7, 3–5), Isus kaže:

- A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne opažaš?

U ovom slikovitom poređenju nalazi se duhovita prenaglašenost – retorički stil poznat i u klasičnoj retorici – koja ne izaziva smeh, već pokreće savest. Sveti Grigorije Bogoslov u ovom tekstu prepoznaje „pedagošku silu blage ironije, koja dušu privodi istini“.

Shutterstock/Freedom Studio

 

Starozavetna mudrost i pronicljiva satira

U knjigama kao što su Propovednik i Priče Solomonove nalazimo brojne mudrosti koje koriste oštru dosetljivost, pa i ironiju. Na primer:

- Bolje je stanovati u uglu krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj. (Priče 21, 9)

Ova izjava nije cinizam, već oblik mudrosne pedagogije, karakteristične za jevrejski stil izražavanja. Sveti Jefrem Sirin ukazuje da ovakve rečenice nisu ni sarkazam ni ruganje, već pokušaj da se rečima izazove moralni poriv i spoznaja realnosti greha.

Freepik

 

Avram i Sara: smeh kao priprema za čudo

U Knjizi Postanja čitamo kako se Avram i Sara nasmejaše kada im Bog objavljuje da će dobiti sina u starosti (Post. 17, 17 i 18, 12). Taj smeh nije bio izraz neverice u smislu greha, već izraz čuđenja pred veličinom Božje promisli. Otuda i ime Isak – „onaj koji se smeje“. Sveti Jovan Damaskin objašnjava da je „smeh Sare bio ulazak u tajnu – nevoljna reakcija tela pred veličinom Duha“.

Da li Bog ima smisao za humor?

U svetootačkom tumačenju, Bog se ne „šali“ u ljudskom smislu – jer ne postoji ništa neozbiljno u božanskoj promisli. Međutim, postoji ono što sveti oci nazivaju „božanskom ironijom“ – to je kada Bog dopušta da se ljudska oholost sama osramoti, a da zabluda bude ogoljena sopstvenim apsurdom. Bog se ne ruga, ali dopušta da se ljudi narugaju sebi – kako bi spoznali istinu.

shutterstock.com

 

Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet, ali ni ne isključuje duhovitu oštrinu koja, kad je u službi istine, postaje deo božanske pedagogije.

Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik. Ironija nije oružje protiv čoveka, već protiv greha. Isus se nije smejao, ali je svojim rečima znao da „probudi“ duhovnu savest onih koji su spavali u samopravednosti. U tom smislu – da, Bog ima smisao za humor. Ali to je humor koji se ne ruga čoveku, već obmani. Humor koji ne ponižava, već oslobađa.

Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara