Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
U svetu u kome se Sveto pismo najčešće doživljava kao zbirka izrazito ozbiljnih, uzvišenih objava, ideja da u Bibliji postoji i humor može delovati gotovo neprikladno. Ipak, u tradiciji Pravoslavne crkve, koja Sveto pismo tumači u svetlosti Duha Svetoga, prisutni su i trenuci duhovite ironije, nadahnute pronicljivosti, pa čak i blage duhovne satire – uvek u funkciji istine, pokajanja i prosvetljenja.
Božanski podsmeh zlu: primer proroka Ilije
Jedan od najpoznatijih primera duhovite ironije nalazi se u Prvoj knjizi o carevima, kada Sveti prorok Ilija izaziva proroke Vala na duhovni dvoboj na gori Karmilu (3. Car. 18, 27). Dok oni viču i prizivaju svoga boga, Ilija im se podrugljivo obraća:
- Vičite jače, jer je on bog; možda je zamislio, ili je zauzet, ili je na putu; eda se ne probudi. (3. Car. 18, 27, prevod Daničić-Karadžić)
Ova rečenica je, prema tumačenjima svetih otaca, izraz proročke revnosti, ali i božanske ironije koja ogoljava nemoć idola. Sveti Jovan Zlatousti ističe da je ovde prisutna „revnost koja se ruga laži“, jer humor nije upotrebljen radi zabave, već kao sredstvo razotkrivanja duhovne obmane.
SPC
Ikona Svetog Ilije
Gospod Isus i parabole s ironičnim preokretom
I Gospod Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja neretko uključuje i duhovitu ironiju – naročito u paraboličnom govoru. Tako, na primer, u paraboli o trunu i brvnu (Mt. 7, 3–5), Isus kaže:
- A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne opažaš?
U ovom slikovitom poređenju nalazi se duhovita prenaglašenost – retorički stil poznat i u klasičnoj retorici – koja ne izaziva smeh, već pokreće savest. Sveti Grigorije Bogoslov u ovom tekstu prepoznaje „pedagošku silu blage ironije, koja dušu privodi istini“.
Shutterstock/Freedom Studio
I Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja uključuje i duhovitu ironiju, naročito u parabolama
Starozavetna mudrost i pronicljiva satira
U knjigama kao što su Propovednik i Priče Solomonove nalazimo brojne mudrosti koje koriste oštru dosetljivost, pa i ironiju. Na primer:
- Bolje je stanovati u uglu krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj. (Priče 21, 9)
Ova izjava nije cinizam, već oblik mudrosne pedagogije, karakteristične za jevrejski stil izražavanja. Sveti Jefrem Sirin ukazuje da ovakve rečenice nisu ni sarkazam ni ruganje, već pokušaj da se rečima izazove moralni poriv i spoznaja realnosti greha.
Freepik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet
Avram i Sara: smeh kao priprema za čudo
U Knjizi Postanja čitamo kako se Avram i Sara nasmejaše kada im Bog objavljuje da će dobiti sina u starosti (Post. 17, 17 i 18, 12). Taj smeh nije bio izraz neverice u smislu greha, već izraz čuđenja pred veličinom Božje promisli. Otuda i ime Isak – „onaj koji se smeje“. Sveti Jovan Damaskin objašnjava da je „smeh Sare bio ulazak u tajnu – nevoljna reakcija tela pred veličinom Duha“.
Da li Bog ima smisao za humor?
U svetootačkom tumačenju, Bog se ne „šali“ u ljudskom smislu – jer ne postoji ništa neozbiljno u božanskoj promisli. Međutim, postoji ono što sveti oci nazivaju „božanskom ironijom“ – to je kada Bog dopušta da se ljudska oholost sama osramoti, a da zabluda bude ogoljena sopstvenim apsurdom. Bog se ne ruga, ali dopušta da se ljudi narugaju sebi – kako bi spoznali istinu.
shutterstock.com
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet, ali ni ne isključuje duhovitu oštrinu koja, kad je u službi istine, postaje deo božanske pedagogije.
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik. Ironija nije oružje protiv čoveka, već protiv greha. Isus se nije smejao, ali je svojim rečima znao da „probudi“ duhovnu savest onih koji su spavali u samopravednosti. U tom smislu – da, Bog ima smisao za humor. Ali to je humor koji se ne ruga čoveku, već obmani. Humor koji ne ponižava, već oslobađa.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
Ajeti 62:9-10 iz Al Džumu‘e otkrivaju kako trenutak predanosti Bogu i traganje za blagodetima mogu preoblikovati svakodnevni život, donoseći unutrašnji mir i ravnotežu između duhovnog i materijalnog sveta.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Mnogi misle da se Bogu prilazi kroz neprekidni napor i kaznu nad sobom, ali pouka svetogorskog starca otkriva zašto taj smer često vodi u umor, a ne u mir.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Sve više vernika priznaje da im se molitva pretvorila u praznu naviku, ali pouka starca sa Atosa pokazuje da problem nije u rečima, već u odnosu koji gradimo sa Bogorodicom i Bogom.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Kosovsko-albanski advokat Toma Gaši tražio uklanjanje srpskog hrama, dok Crkva upozorava na direktan govor mržnje, istorijsku netrpeljivost i ugrožavanje svetinja u postkonfliktnom okruženju.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
