Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
U svetu u kome se Sveto pismo najčešće doživljava kao zbirka izrazito ozbiljnih, uzvišenih objava, ideja da u Bibliji postoji i humor može delovati gotovo neprikladno. Ipak, u tradiciji Pravoslavne crkve, koja Sveto pismo tumači u svetlosti Duha Svetoga, prisutni su i trenuci duhovite ironije, nadahnute pronicljivosti, pa čak i blage duhovne satire – uvek u funkciji istine, pokajanja i prosvetljenja.
Božanski podsmeh zlu: primer proroka Ilije
Jedan od najpoznatijih primera duhovite ironije nalazi se u Prvoj knjizi o carevima, kada Sveti prorok Ilija izaziva proroke Vala na duhovni dvoboj na gori Karmilu (3. Car. 18, 27). Dok oni viču i prizivaju svoga boga, Ilija im se podrugljivo obraća:
- Vičite jače, jer je on bog; možda je zamislio, ili je zauzet, ili je na putu; eda se ne probudi. (3. Car. 18, 27, prevod Daničić-Karadžić)
Ova rečenica je, prema tumačenjima svetih otaca, izraz proročke revnosti, ali i božanske ironije koja ogoljava nemoć idola. Sveti Jovan Zlatousti ističe da je ovde prisutna „revnost koja se ruga laži“, jer humor nije upotrebljen radi zabave, već kao sredstvo razotkrivanja duhovne obmane.
SPC
Ikona Svetog Ilije
Gospod Isus i parabole s ironičnim preokretom
I Gospod Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja neretko uključuje i duhovitu ironiju – naročito u paraboličnom govoru. Tako, na primer, u paraboli o trunu i brvnu (Mt. 7, 3–5), Isus kaže:
- A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne opažaš?
U ovom slikovitom poređenju nalazi se duhovita prenaglašenost – retorički stil poznat i u klasičnoj retorici – koja ne izaziva smeh, već pokreće savest. Sveti Grigorije Bogoslov u ovom tekstu prepoznaje „pedagošku silu blage ironije, koja dušu privodi istini“.
Shutterstock/Freedom Studio
I Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja uključuje i duhovitu ironiju, naročito u parabolama
Starozavetna mudrost i pronicljiva satira
U knjigama kao što su Propovednik i Priče Solomonove nalazimo brojne mudrosti koje koriste oštru dosetljivost, pa i ironiju. Na primer:
- Bolje je stanovati u uglu krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj. (Priče 21, 9)
Ova izjava nije cinizam, već oblik mudrosne pedagogije, karakteristične za jevrejski stil izražavanja. Sveti Jefrem Sirin ukazuje da ovakve rečenice nisu ni sarkazam ni ruganje, već pokušaj da se rečima izazove moralni poriv i spoznaja realnosti greha.
Freepik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet
Avram i Sara: smeh kao priprema za čudo
U Knjizi Postanja čitamo kako se Avram i Sara nasmejaše kada im Bog objavljuje da će dobiti sina u starosti (Post. 17, 17 i 18, 12). Taj smeh nije bio izraz neverice u smislu greha, već izraz čuđenja pred veličinom Božje promisli. Otuda i ime Isak – „onaj koji se smeje“. Sveti Jovan Damaskin objašnjava da je „smeh Sare bio ulazak u tajnu – nevoljna reakcija tela pred veličinom Duha“.
Da li Bog ima smisao za humor?
U svetootačkom tumačenju, Bog se ne „šali“ u ljudskom smislu – jer ne postoji ništa neozbiljno u božanskoj promisli. Međutim, postoji ono što sveti oci nazivaju „božanskom ironijom“ – to je kada Bog dopušta da se ljudska oholost sama osramoti, a da zabluda bude ogoljena sopstvenim apsurdom. Bog se ne ruga, ali dopušta da se ljudi narugaju sebi – kako bi spoznali istinu.
shutterstock.com
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet, ali ni ne isključuje duhovitu oštrinu koja, kad je u službi istine, postaje deo božanske pedagogije.
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik. Ironija nije oružje protiv čoveka, već protiv greha. Isus se nije smejao, ali je svojim rečima znao da „probudi“ duhovnu savest onih koji su spavali u samopravednosti. U tom smislu – da, Bog ima smisao za humor. Ali to je humor koji se ne ruga čoveku, već obmani. Humor koji ne ponižava, već oslobađa.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
Jedna od posebnih osobina Bogojavljenske vode je i to što se ne kvari, pa može da se stalno koristi - bilo da se pije, kropi njome dom, posipaju deca ili koristi u molitvi.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje po starom kalendaru i Prepodobnog Makarija Egipatskog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svetih mučenika Marija i Marte, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Jedna od posebnih osobina Bogojavljenske vode je i to što se ne kvari, pa može da se stalno koristi - bilo da se pije, kropi njome dom, posipaju deca ili koristi u molitvi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok mnogi veruju u priče o ispunjenju želja tokom bogojavljenske noći, pravoslavlje podseća da je ovaj dan posvećen molitvenom sećanju na Hristovo krštenje, Božiju objavu ljudima i učenju o veri i Božijoj volji.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
