Od podsmeha Svetog Ilijinog idolima do Hristove parabole o brvnu – duhovita ironija u Bibliji razotkriva laž, budi savest i vodi čoveka ka istini.
U svetu u kome se Sveto pismo najčešće doživljava kao zbirka izrazito ozbiljnih, uzvišenih objava, ideja da u Bibliji postoji i humor može delovati gotovo neprikladno. Ipak, u tradiciji Pravoslavne crkve, koja Sveto pismo tumači u svetlosti Duha Svetoga, prisutni su i trenuci duhovite ironije, nadahnute pronicljivosti, pa čak i blage duhovne satire – uvek u funkciji istine, pokajanja i prosvetljenja.
Božanski podsmeh zlu: primer proroka Ilije
Jedan od najpoznatijih primera duhovite ironije nalazi se u Prvoj knjizi o carevima, kada Sveti prorok Ilija izaziva proroke Vala na duhovni dvoboj na gori Karmilu (3. Car. 18, 27). Dok oni viču i prizivaju svoga boga, Ilija im se podrugljivo obraća:
- Vičite jače, jer je on bog; možda je zamislio, ili je zauzet, ili je na putu; eda se ne probudi. (3. Car. 18, 27, prevod Daničić-Karadžić)
Ova rečenica je, prema tumačenjima svetih otaca, izraz proročke revnosti, ali i božanske ironije koja ogoljava nemoć idola. Sveti Jovan Zlatousti ističe da je ovde prisutna „revnost koja se ruga laži“, jer humor nije upotrebljen radi zabave, već kao sredstvo razotkrivanja duhovne obmane.
SPC
Ikona Svetog Ilije
Gospod Isus i parabole s ironičnim preokretom
I Gospod Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja neretko uključuje i duhovitu ironiju – naročito u paraboličnom govoru. Tako, na primer, u paraboli o trunu i brvnu (Mt. 7, 3–5), Isus kaže:
- A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvna u svom oku ne opažaš?
U ovom slikovitom poređenju nalazi se duhovita prenaglašenost – retorički stil poznat i u klasičnoj retorici – koja ne izaziva smeh, već pokreće savest. Sveti Grigorije Bogoslov u ovom tekstu prepoznaje „pedagošku silu blage ironije, koja dušu privodi istini“.
Shutterstock/Freedom Studio
I Isus Hristos, iako savršene ozbiljnosti i blagosti, koristi retoriku koja uključuje i duhovitu ironiju, naročito u parabolama
Starozavetna mudrost i pronicljiva satira
U knjigama kao što su Propovednik i Priče Solomonove nalazimo brojne mudrosti koje koriste oštru dosetljivost, pa i ironiju. Na primer:
- Bolje je stanovati u uglu krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj. (Priče 21, 9)
Ova izjava nije cinizam, već oblik mudrosne pedagogije, karakteristične za jevrejski stil izražavanja. Sveti Jefrem Sirin ukazuje da ovakve rečenice nisu ni sarkazam ni ruganje, već pokušaj da se rečima izazove moralni poriv i spoznaja realnosti greha.
Freepik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet
Avram i Sara: smeh kao priprema za čudo
U Knjizi Postanja čitamo kako se Avram i Sara nasmejaše kada im Bog objavljuje da će dobiti sina u starosti (Post. 17, 17 i 18, 12). Taj smeh nije bio izraz neverice u smislu greha, već izraz čuđenja pred veličinom Božje promisli. Otuda i ime Isak – „onaj koji se smeje“. Sveti Jovan Damaskin objašnjava da je „smeh Sare bio ulazak u tajnu – nevoljna reakcija tela pred veličinom Duha“.
Da li Bog ima smisao za humor?
U svetootačkom tumačenju, Bog se ne „šali“ u ljudskom smislu – jer ne postoji ništa neozbiljno u božanskoj promisli. Međutim, postoji ono što sveti oci nazivaju „božanskom ironijom“ – to je kada Bog dopušta da se ljudska oholost sama osramoti, a da zabluda bude ogoljena sopstvenim apsurdom. Bog se ne ruga, ali dopušta da se ljudi narugaju sebi – kako bi spoznali istinu.
shutterstock.com
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik
Pravoslavna duhovnost ne gleda s podsmehom na svet, ali ni ne isključuje duhovitu oštrinu koja, kad je u službi istine, postaje deo božanske pedagogije.
Humor u Bibliji nije smejanje radi zabave, već duhovni budilnik. Ironija nije oružje protiv čoveka, već protiv greha. Isus se nije smejao, ali je svojim rečima znao da „probudi“ duhovnu savest onih koji su spavali u samopravednosti. U tom smislu – da, Bog ima smisao za humor. Ali to je humor koji se ne ruga čoveku, već obmani. Humor koji ne ponižava, već oslobađa.
Napomena: Prenošenje teksta dozvoljeno je samo uz navođenje aktivnog linka ka izvoru članka.
Manje od godinu dana pošto je prošla kroz dvostruku mastektomiju nakon što je saznala da ima treći stadijum raka dojke, posle pregleda na PET skeniru, lekar joj je saopštio ono što niko ne želi da čuje.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
