Ulaz u svetinju na Vraćaru sastoji se od glavnih vrata, kojih je ukupno troje, i bočnih vrata, kojih je ukupno šest.
Masivna, bronzana vrata, zadivljujućih dimenzija na kojima su ispisane tri molitve na 24 jezika prava su i jedinstvena dobrodošlica svima koji posete Hram Svetog Save na Vračaru i na svojstven način predstavljaju približavanje i okupljanje različitih naroda.
Ulaz u vračarsku svetinju sastoji se od glavnih vrata, kojih je ukupno troje, i bočnih vrata, kojih je ukupno šest.
Tako su na tri strane sveta ispisane tri molitve. One su odabrane jer se najčešće koriste u privatnim molitvama vernika.
GLAVNA VRATA
* crkvenoslovenski
* srpski
* latinski
* aramejski
* grčki
* ruski
* arapski
* jermenski
LEVA BOČNA VRATA
* engleski
* španski
* rumunski
* mađarski
* francuski
* kineski
* poljski
* slovački
DESNA BOČNA VRATA
* nemački
* bugarski
* gruzijski
* albanski
* italijanski
* japanski
* romski
* češki
Na vratima glavnog ulaza u hram ugravirana je molitva "Care nebeski", na severnoj "Bogorodice djevo", dok je južnoj strani "Oče naš".
Svojim impozantnim izgledom ove dveri, kojih ima ukupno devet, napravljene su u Nemačkoj.
- Kreativno rešenje vrata povezuje sve tvorce idejnih estetskih i arhitektonskih rešenja Hrama Svetog Save, od Deroka i Nestorovića, pa sve do Muhina i apsolutno se uklapaju u spoljašnji izgled hrama, ali i sa sadašnjom unutrašnjošću svetinje koju danas krasi grandiozni mozaik. Svaki vernik koji dođe u hram prvo će naići na vrata i na tu molitvu koju sam u svom miru izgovara i već zna napamet, što će mu predstavljati veliku radost. Takođe, vrata su i suprotnost starozavetnoj priči o Vavilonskoj kuli. Prema tom predanju, Nojevim potomcima, koji su govorili jednim jezikom Bog je poremetio jezik da ne razumeju jedan drugoga šta govore jer su imali plan da naprave kulu koja bi bila viša i moćnija od Boga. Kula je srušena i nastao je veliki metež, a Bog ih je rasuo po celom svetu i pomešao im jezike, tako da nisu mogli da se vrate i završe gradnju grada, koji je nazvan Vavilon. Naša vrata imaju suprotnu namenu - da spoje narode, iako govore drugačijim jezikom - kažu u Kancelariji za izgradnju Hrama Svetog Save.
"Care nebeski" (Zapadna strana vrata)
Care nebeski, Utešitelju, Duše Istine, koji si svuda prisutan i sve ispunjavaš, Riznice dobara i Davaoče života, dođi i useli se u nas i očisti nas od svake nečistote i spasi, Blagi, duše naše.
"Bogorodice djevo" (Severna strana)
Bogorodice djevo,
raduj se blagodatna Marijo,
Gospod je s tobom;
blagoslovena si ti među ženama,
i blagosloven je plod utrobe tvoje,
jer si rodila spasitelja duša naših.
i tebi slavu uznosimo, Amin.
"Oče naš"(Južna strana)
Oče naš, koji si na nebesima
Neka se sveti ime tvoje
Neka dođe carstvo tvoje
Neka bude volja tvoja
i na zemlji kao na nebu
Hleb naš nasušni daj nam danas
I oprosti nam dugove naše
kao što i mi opraštamo dužnicima svojim
I ne uvedi nas u iskušenje
No izbavi nas od zloga
Oni dodaju da jezici predstavljaju približavanje i okupljanje naroda, a da su molitve dobrodošlica ljudima dobre volje koji dolaze u hram, ali i u celu Srbiju.
- Takođe, Sveti Sava, kome je posvećen ovaj hram, pored svoje smernosti i monaškog života, imao je pregršt ljubavi i širine prema svom, ali i drugom narodu. On je razumeo značaj dobrih odnosa, tolerancije i ljubavi prema drugom i drugačijem i imao je diplomatskih sposobnosti, kao i želju da duhovno i kulturno obogati Srbe najboljim, što se moglo naučiti od drugih naroda. Sveti Sava je tako postao najvažnija ličnost u našem narodu, ali i kod ljudi širom sveta i zato smo molitve preveli na čak 24 jezika - kažu u Kancelariji i dodaju da je veliku pomoć pri sređivanju tekstova koji su ispisani na vratima, kao kod toga da molitve na adekvatnim jezicima pravopisno i gramatički budu tačne, pomogla ruska "Pravoslavna enciklopedija".
Svečani čin u Hramu Svetog Save obavljen je uz molitveno prisustvo velikog broja arhijereja, sveštenstva, đakonstva, monaštva, predstavnika javnog života i vernog naroda.
Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Svečana ceremonija u Hramu Svetog Save ispunila srca vernika radošću. Novi arhijerej SPC donosi sa sobom bogato iskustvo i duhovnu snagu.
U beogradskom naselju Vračar, bogosluženju su mogli da prisustvuju i gluvonemi, budući da je na znakovni jezik preveden program, te je na taj način poruka stigla do svakog vernika.
U besedi za 27. ponedeljak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ochridski i Žički objašnjava kako raznovrsna zvanja oblikuju telo Crkve i vode verne ka spasenju.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Otkrijte jednostavne principe koji pomažu da ostanemo mirni, odlučni i moralno jaki čak i kada život postavlja izazove pred nas.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Protinica Olga Jurevič otvoreno govori o preprekama koje stoje na putu ka odluci o sklapanju braka: od sumnje u izbor partnera do bojazni od ličnog sloma, i otkriva kojim putem se dolazi do sigurnosti, zrelosti i prave bliskosti.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
U prvu nedelju Božićnog posta, Hram Svetog Save bio je ispunjen vernicima koji su se kroz liturgiju i besedu poglavara Srpske pravoslavne crkve podsetili na najveću hrišćansku vrlinu.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Čini se da vernici u Srbiji, pa i šire, duhovnu stranu često zanemaruju, pa se post za mnoge svodi, pre svega, na opterećenje time šta će da jedu.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
U besedi za 26. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako unutrašnje poniženje i dobrodetelj otkrivaju pravi put ka duhovnom vrhu.
