Priziv Svetog Duha u svetinji na Vračaru biće služen 14. septembra u 9 časova u prisustvu vernog naroda, učenika, roditelja, prosvetnih radnika i veroučitelja.
Hram Svetog Save na Vračaru, kao veličanstveni simbol duhovnog uzdizanja i sabornosti srpskog naroda, i ove godine poziva sve učenike, roditelje, veroučitelje, katihete, prosvetne radnike, ali i sav blagočestivi narod, da se okupe u molitvenom duhu i učestvuju u činu priziva Svetog Duha za početak nove školske godine. Ovaj sveti čin biće služen 14. septembra u 9 časova, kao molitva za mudrost, mir i snagu, koje dolaze od Gospoda, kako bi svaki korak na putu obrazovanja bio prožet njegovom svetlošću i blagodatima.
Tradicija priziva Svetog Duha ima duboko ukorenjene temelje u pravoslavnoj veri, simbolizujući početak svakog važnog životnog poduhvata. Kako nas uči Crkva, bez priziva Duha Svetog nema pravog napretka, niti prosvetljenja uma i srca.
Ovaj molitveni čin posebno je važan za učenike i njihove učitelje, jer kroz priziv Duha Svetog tražimo božansku pomoć i zaštitu za uspešno sticanje i prenošenje znanja. U tome se ogleda ne samo obrazovna, već i duhovna dimenzija našeg života, gde svaka nauka i mudrost nalaze svoj pravi smisao u svetlosti Božje istine.
Pozvani smo da kao zajednica, predvođeni Hristovom ljubavlju, prinesemo svoje molitve za blagoslovene školske dane pred nama, uvereni da će svaka reč, svaki trud i svaki napor, ako su prožeti božanskom silom Duha Svetog, doneti plodove večne i neprolazne.
Wikimedia/P.Cikovac/Miskomi. Printscreen
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U jednoj od svojih pouka veliki ruski podvižnik i duhovnik ističe da ništa ne može zameniti smirenje i objašnjava kako ono oblikuje dušu prema Božjem daru.
Kako su reči zapisane vekovima pre Hrista dobile svoje mesto u Njegovom životu, stradanju i smrti - i zašto ta veza i danas izaziva nelagodu kod onih koji je uporno zaobilaze.
Crkva gleda na razvod kao na krajnju meru i apeluje da se problemi u braku rešavaju.
Mošti mu otkrivene u vreme Teodosija Velikog.
Dok su plamen i dim uništavali sve materijalno, vatrogasci su spasili simbol vere i nade koji je za vlasnike neprocenjiv.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Stotine učenika, nastavnika i roditelja okupili su se u šabačkom Sabornom hramu Svetih apostola Petra i Pavla u veri i nadi da će im Božiji blagoslov pomoći u ostvarivanju uspeha i ličnom razvoju.
Veliki broj učenika, nastavnika i roditelja okupio se u sabornom duhu, moleći za blagosloven i uspešan početak nove školske godine, a mitropolit sremski naglasio je važnost duhovnog obrazovanja.
U besedi, vladika Pajsije podsetio je da vera ne nastaje u udobnosti, već u istrajnosti, odricanju i ličnoj odgovornosti pred Bogom.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
Dvodnevni skup posvećen Prvom vaseljenskom saboru – 1.700 godina trajnog nasleđa na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu okupio je teologe, istoričare i crkvene velikodostojnike, uz izložbu umetničkih dela i bogat program predavanja.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na liturgiji u Kragujevcu mitropolit šumadijski jasno je poručio da vera bez dela postaje prazna forma, a da se radost praznika ne meri onim što se stavi na sto, već onim što se podeli sa drugima.
Jeromonah Jerotej Draganović spojio je vekovnu kulinarsku tradiciju i mirise domaćeg povrća u receptu savršenom za dane posta i posne slave, nudeći bogatstvo ukusa i mirisa koji greju dušu.
Od paljenja menore i igara drejdelom do tajni savršenih latkesa i poklona u poslednjem trenutku – sve što morate znati pre nego što Praznik svetlosti zasvetli u domu.
